Милован Шуваков: Питања су најважнија ствар у науци

Каже то у интервјуу за "Глас Српске" српски физичар Милован Шуваков, виши научни сарадник Института за физику у Београду, који је заједно са колегом Вељком Дмитрашиновићем недавно открио чак 13 нових рјешења за проблем међусобног орбитирања три тијела у свемиру.

Њихова рјешења изазвала су велику пажњу међу математичарима, физичарима и астрономима, а рад је објављен у престижним часописима "Physical Rebiew Letters" и "Scinece". Проблем три тијела, која се привлаче Њутновом гравитацијом, потиче из осамдесетих година 17. вијека и један је од најтежих за науку, па су Шуваков и Дмитрашиновић направили подвиг у математичкој физици који би могао значајно да помогне астрофизичарима за разумијевање нових планетарних система.

* ГЛАС:  Проблем три тијела која орбитирају у свемиру стар је неколико стотина година, а ви сте понудили 13 рјешења, која су изазвала велику пажњу. Како сте дошли до њих?

ШУВАКОВ: До нових периодичних решења смо дошли нумеричком претрагом једног малог дела простора, такозваних почетних услова који представљају све могуће распореде три тела и њихових брзина у једном моменту. Већи проблем од самог налажења је био да установимо да ли су решења до којих смо дошли позната одраније. Ту нам је помогао један класификациони метод базиран на топологији који је предложио амерички математичар Ричард Монтгомери. Овај метод је заснован на томе да се периодична трајекторија три тела уз помоћ одређених трансформација може представити као једна затворена петља на такозваној сфери облика, на којој се налазе три забрањене тачке, сингуларитети у потенцијалу. Ова петља мора да обилази те три тачке, што може да чини на више начина, а топологија нам помаже да те начине класификујемо на тополошке класе. Прво смо установили да сва претходно позната решења припадају трима класама, дом смо ми нашли додатних 13 класа.

* ГЛАС: Ваш колега Вељко Дмитрашиновић, са којим сте радили на рјешењима, бави се теоријом елементарних честица, а Ви проучавате транспорт наелектрисаних честица кроз гасове. Одакле заинтересованост баш за овај проблем?

ШУВАКОВ: У једном истраживању које је претходило овом, колега Дмитрашиновић и ја смо се бавили једним сличним проблемом у коме три тела интерагују једном сасвим другом интеракцијом. Квантномеханички ова интеракција даје један од више ефективних описа спектра хадрона. Проучавајући ову интеракцију дошли смо пре пар година до периодичних орбита у класично-механичкој верзији тог проблема. Прелазак на Њутнов потенцијал је био само мала измена у коду. На то се, међутим, дуго нисмо одлучили пошто сам ја веровао да на овај једноставан начин у проблему који је студиран вековима нећемо наћи ништа ново. На срећу, колега Дмитрашиновић није делио ово веровање са мном те смо пробали. Били смо шокирани када смо нашли прво једну, а затим мало касније и остале нове орбите.

* ГЛАС: Каква је била ваша реакција када сте открили да сте дошли до нових рјешења?

ШУВАКОВ: Првенствено смо били шокирани да нико пре нас није открио ове орбите. Још увек нам није јасно како је то могуће. Верујем да су два фактора ту важна. Један је да се ради о старом проблему којим се ретко ко бави баш због тога што је то пуно људи радило раније. Међутим, временом су рачунари постајали све бржи те су се отварале нове могућности. Други фактор је то да се овим проблемом баве две групе људи, математичари и физичари. Док је првој групи био познат класификациони метод, друга група се бавила нумеричком претрагом. Ми смо игром случаја на располагању имали обе ствари.

* ГЛАС: Откако се појавила вијест, добијате на десетине мејлова од физичара из цијелог свијета. Шта их највише занима? Има ли неких понуда за сарадњу и слично?

ШУВАКОВ: Углавном размењујемо питања. Питања су најважнија ствар у науци, насупрот устаљеном схватању да су то одговори. Надам се да ћемо остварити лепе сарадње на даљем истраживању овог проблема.

* ГЛАС: Гдје би све ваш рад могао да се искористи? Колико ће помоћи астрофизичарима?

ШУВАКОВ: Не постоји директна примена овог рада, осим да се нађу звездани системи који се понашају по некој од ових орбита. Међутим, чињеница да сада познајемо много више периодичних решења отвара бољи поглед у простор који је до сада био недостижан. Уз помоћ метода који смо користили верујемо да ће бити могуће наћи још много оваквих решења, а тиме и дубље продрети у разумевању проблема три тела. То дубље разумевање би свакако имало примену у разним областима физике и астрофизике.

* ГЛАС: На чему сада радите?

ШУВАКОВ: Наш последњи рад само је почетак истраживања проблема три тела. Пут нам се сада грана, отворила се гомила интересантних питања. На некима већ радимо, а нека остављамо или за касније или другима. У сваком случају, чека нас доста посла.

* ГЛАС: Оснивач сте Друштва за промоцију и популаризацију науке, чији је циљ, између осталог, да смањи велики ниво научне неписмености?

ШУВАКОВ: Друштво за промоцију и популаризацију науке то ради кроз многобројне активности. Без обзира на то што смо мало друштво са пар пројеката годишње, успели смо да постанемо препознатљиви. Планирамо да проширимо активности у идућем периоду пошто се ради о веома важној друштвеној теми.

* ГЛАС: Какве све проблеме стварају научна неписменост и квазинаука? Како се борити против тога?

ШУВАКОВ: У модерном друштву које се све више ослања на технологију, много је важно подизати ниво научне писмености. Квазинаука директно омета овај процес. Свуда у свету имате квазинаучнике, али у нашем региону су они нашли плодно тло, првенствено у медијима. Тако на пример у суседној Хрватској имате на државној телевизији емисију посвећену квазинауци. Код вас у БиХ имате пројекат Босанске долине пирамида који је и поред оштрог протеста Европског удружења археолога био финансиран и државним новцем. Код нас је недавно једна телевизија са националном фреквенцијом одбројавала до "смака света" и преносила једну квазинаучну конференцију посвећену овом "догађају" која се одвијала на планини Ртањ или како ови квазинаучници то воле да зову "пирамиди". Поред ширења знања и свести о томе шта је наука, а шта није, један од начина да се против овога бори јесте и оштријим применама закона у овој области. Обмане, ширења панике, лечење без лиценце су озбиљна кривична дела. Наведене ствари су заправо главне делатности квазинаучника.

* ГЛАС: Више пута сте истакли да је недовољно и неадекватно финансирање науке један од великих проблема нашег друштва?

ШУВАКОВ: Србија тренутно има великих проблема са финансирањем науке. Овде не мислим на плате. Плате су мале, али неће научници због плате напустити свој рад. Главни проблем су материјални трошкови, односно средства  којима научници раде: купују опрему, одржавају постојећу, путују на конференције где презентују своје резултате... Материјални трошкови су пали испод сваког могућег минимума. Ако се нешто не уради на овом питању, мислим да ће и ово мало науке што имамо нестати. Буџет за науку се мора под хитно повећати, али такође држава мора да има приоритете и да посебно финансира пројекте који имају боље резултате. Сада је стање да се сви пројекти финансирају са истим материјалним трошковима по истраживачу невезано од тога да ли су успешни и шта раде. Дакле, рецепт је јасан: неопходно је повећање буџета за науку. Овај буџет је ионако мали, те би терет који би трпели други ресори био малтене неприметан. Затим је потребна промена финансирања којом би се више подржавали успешни пројекти и појединци. Увођење додатних почетних грантова за најбоље млађе колеге са идејом осамостаљивања и оснивања сопствених група, те пар већих грантова којим би се из иностранства привукло пар веома успешних колега. То би, у неколико речи, били кораци који би омогућили померање са мртве тачке.

Проблем

Проблем три тијела је Исак Њутн у 17. вијеку задао као став 66 у оквиру прве књиге свог чувеног дјела "Принципиа Матхематица". Када је Њутн формулисао законе гравитације, увидио је да се могу егзактно израчунати трајекторије два тијела која се гравитационо привлаче, као што је случај са Земљом и Сунцем. Показало се да су у таквом случају све ограничене, односно везане трајекторије периодичне, као и да све имају облик елипсе. Међутим, за разлику од два тијела, у случају три тијела која се привлаче гравитацијом (на примјер Сунце, Земља и Мјесец) ситуација постаје знатно компликованија.

Проблем три тијела је под тим именом у науци познат од 1747. године, а име му је дао француски математичар Жан ле Рон д’Аламбер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.