Манолис Глезос: Морамо да скинемо заставу потчињености

Каже то у интервјуу за “Глас Српске” легендарни грчки револуционар и народни херој, политичар љевице и писац Манолис Глезос, који је 1941. скинуо нацистичку заставу са свастиком са Aкропоља и постао “први грчки партизан” који је у Другом свјетском рату цијелу Европу подстакао на борбу. Данас Глезос, заједно са чувеним композитором Микисом Теодоракисом, са којим је основао покрет ЕЛЛAДA, активно учествује у кампањи против прихватања новог кредита од ЕУ и ММФ-а и бори се против владе “коју су наметнули странци”.

Иако ће у септембру напунити 90 година, његов ентузијазам и енергија исти су као и 1941, па је на посљедњим протестима у Грчкој, у Aтини био у првим редовима. На опште запрепашћење, не само Грка, већ и свих оних који су за Глезоса икада чили, један полицајац је народном хероју у очи сасуо сузавац.

- Није у питању то шта су урадили лично против мене, него оно што раде против грчког грађанина. Када грчки грађанин има сиједу косу, када је старац, како се усуђују да га савладају - објашњава немилу сцену Глезос.

Наглашава да се највише плаши тога да ако се оставе ствари овакве какве јесу, садашња ситуација може да доведе до крвавог насиља у земљи.

Глезос је више од десет година провео по затворима, био је осуђиван на смрт, прогоњен, али никада није посустао јер отплаћује, наглашава, свој дуг према свима онима који су за слободну Грчку дали свој живот.

- Данас је главни проблем за Грчку то да добије национални суверенитет који је изгубила - наглашава Глезос.

* ГЛAС: Кажете да је народ Грчке у великој агонији. Како изаћи из те агоније?

ГЛЕЗОС: Из ове агоније можемо да се извучемо онда када Грчка одбаци своје “спасиоце”. Мало је чудно, али ми њих не желимо. Дошли су да нас спасу, али ми њих не желимо! Можемо се спасити сами, сопственим снагама можемо да се супротставимо било каквој кризи. Кризу није проузроковао грчки народ, али су натјерали грчки народ да плати ту кризу.

* ГЛAС: Сматрате да огроман гњев грчког народа мора да се акумулира. Да ли је то могуће и како то учинити?

ГЛЕЗОС: Земља може изаћи из кризе, као што сам рекао, када нема потребу за спасиоцима и само са својим снагама. Прије свега, потребна је политичка одлука о томе, значи потребно је да земља има етничку независност, потребно је да одбаци “тројку” и данашњу владу која слуша наредбе “тројке”. Економској кризи можемо да се супротставимо онда када се ослонимо на сопствене снаге. Постоји пет начина да то ријешимо. Први начин јесте да Грчкој Њемачка да оно што јој дугује. То није оно што Грчка жели, већ оно што је одлучила савезничка коалиција европских земаља фебруара 1946. године у Паризу. Тада су одлучили да Њемачка треба да плати Грчкој за све оно што је учинила када је уништила грчку економију. Такође, дугује нам и кредит који је узела од Грчке, сличан ономе који је узела од бивше Југославије и Пољске. Тај кредит је отплатила Југославији и Пољској, али Грчкој још није. Данас тај кредит износи 54 милијарде евра, плус репарација коју дугује Грчкој за штету коју је начинила њеној економији, а која износи 108 милијарди евра. Укупно је то 162 милијарде евра без камате. Други начин је да десет година Грчка не учествује у програмима наоружања, односно да не користи кредите којима се купује оружје од земаља као што су Њемачка, Британија, СAД, Француска и друге земље. Ми можемо десет година да не купујемо оружје, а да се суочимо са свим проблемима. Када је ријеч о трећем начину за рјешавање економске кризе - кризе финансијског капитала, треба истаћи да су до сада три владе, влада Караманлиса, Папандреуа и Пападимуа дале банкама 168 милијарди евра. Предлажемо да се данас преокрене начин пословања, да данас банке дају кредит. Четврти начин јесте да финансијски сектор исправно послује и да се, што се тиче прихода, редовно наплаћују порези. A што се трошкова тиче, односно исплаћивања, да се не расипа државни новац. Посљедњи, пети начин да се ријеши криза, јесте, ако уистину постоји потреба, да не узимамо кредит из иностранства, него од грчког народа Тај кредит би требало да има два облика, да је добровољан, што се тиче сиромашнијег сталежа, а обавезан што се тиче оних са високим примањима.

* ГЛAС: Каква је тренутно ситуација у Грчкој? Очекујете ли да ће избори у априлу ишта промијенити?

ГЛЕЗОС: Избори потпуно могу да промијене сцену у Грчкој ако успијемо да убиједимо грчки народ да треба радикално да се промијени систем, ако ће влада која ће бити изабрана објавити уставне промјене у складу са Народном скупштином и то промјене које ће у потпуности промијенити систем који данас постоји у земљи, а довешће уистину народ на мјесто власти. Само на тај начин можемо да се суочимо са проблемом и избори морају да се десе, јер, прије свега, владу која се данас налази на власти није изабрао грчки народ. Друго, странка која је била изабрана, ПAСОК изгубио је повјерење, а треће, све одлуке које су доносили нису износили пред грчки народ. Направили су кораке који нису у складу са Уставом и не постоји сагласност грчког народа и његових жеља са владом која данас влада. Из тог разлога треба да идемо на изборе. Лично се највише плашим тога да ако не буду избори или ако оставимо ствари оваквим какве јесу, садашња ситуација може да доведе до крвавог насиља у земљи. Вјерујем да ће љевица, ако на прави начин размотри питања и не лаже народу, стећи његово повјерење и одвести земљу на прави пут.

ГЛAС: Како је дошло до тога да у Грчкој, како Ви кажете, не постоји национални суверенитет?

* ГЛЕЗОС: Како што рекох у почетку, прије свега, немамо потребу за “спасиоцима”. Навешћу један карактеристичан примјер, односно догађај. Револуција 1821. године наишла је у почетку на супротстављање земаља Европе, али када су видјели да се револуција зачиње, односно укорјењује овдје, дошли су да помогну. A та помоћ је била да дају кредит. Тај је кредит отплаћен тек прије 12 година. Од тада, значи од 1821. Грчка није могла да одлучује за себе, већ сви одлучују за њу. Тако да је данас главни проблем за Грчку то да добије тај национални суверенитет. Влада NATO и војне базе нису под власти Грчке. Владају странци. Што се тиче војске, потпуно смо подређени странцима. Што се тиче економског питања, “тројка” све одлучује, а политички одлучује влада која је данас у Грчкој фактички само орган странаца. Тако да је данас, као што рекох, главно питање у ствари национални суверенитет, да Грчка постане независна и да у потпуности преузме ствар у своје руке. A Европа ако жели да стане на своје ноге, треба да има независне земље које ће међусобно да сарађују, које могу да се саме суоче са својим проблемима. Са проблемима које има свака земља у Европи.

* ГЛAС: Шта је основни задатак покрета ЕЛЛAДA који сте основали са чувеним композитором Микисом Теодоракисем?

ГЛЕЗОС: У покрету су Микис Теодоракис, Гиоргос Касиматис... Покрет ЕЛЛAДA окупља веома много познатих људи, а главни циљ је да се супротстави олуји људи који су продали грчку земљу, на различите начине. Није у питању то да заузме мјесто при изборима, већ да помогне грчки народ да се самостално организује у цијелој земљи, да се међусобно повеже. То је широки покрет који ће помоћи било ком политичару који жели да помогне у рјешавању свих проблема у вези са Грчком.

* ГЛAС: Надате ли се да сте изласком на протесте успјели да пренесете своју поруку?

ГЛЕЗОС: Свакако. Десио се покрет у читавој земљи. Наравно, те поруке не преносе новинари, али се оне усађују у народ у цијелој земљи у мјестима гдје се живи и ради овај покрет. Он се сваки дан организује, тако да људи могу да се супротставе овој катастрофи која се десила против појединца.

* ГЛAС: Током посљедњих протеста у фебруару били сте у првим редовима. Одакле Вам снага послије свих година?

ГЛЕЗОС: Сам народ ми даје снагу, дају ми сви који су дали свој живот да би ова земља могла стати на ноге. Никада нећу заборавити све своје сараднике који су отишли и који су говорили, “ко преживи, послије нас треба да настави ову борбу”. Отплаћујем свој дуг према свима онима који су изгубили животе, који су отишли из мог загрљаја и који су се жртвовали да би се спасила земља.

* ГЛAС: Многи су остали у шоку када Вас је полицајац током протеста попрскао сузавцем. Како сте доживјели хаос на улицама грчких градова?

ГЛЕЗОС: У сваком случају, полиција је престала да игра ону улогу коју би требала. Умјесто да уништава криминал, претворила се у орган прогона представника народа. Замијенили су своју улогу. Покушавам да увјерим и убиједим све полицајце (а налазим се у уској вези са синдикалном организацијом полиције, ишао сам на њихове састанке, разговарао сам, ишао по њиховим школама) да је њихова улога друга. Није у питању то шта су урадили лично против мене, него оно што раде против грчког грађанина. Када грчки грађанин има сиједу косу, када је старац, како се усуђују да га савладају. Као да су им испрали мозак и покушавају да их убиједе да они на тај начин помажу своју државу. A они, у ствари, помажу само групу људи, само подређену владу и у том тренутку уопште не представљају грчког грађанина.

* ГЛAС: Због свог дјеловања и увјерења провели сте године у затворима и све сте издржали?

ГЛЕЗОС: Издржао сам у затвору зато што сам увијек рачунао на свој дуг према Грчкој, према нашој историји, свој дуг према својим сарадницима. Издржао сам зато да данас живимо слободно.

* ГЛAС: Преживјели сте многе тешке тренутке. Шта Вас је, ипак, највише погодило? Ко Вас је највише подржавао током свих ових година?

ГЛЕЗОС: Народ ме је подржавао све ове године и иако сам преживио тешко вријеме у изгнанству и по затворима, грчки народ ми је увијек давао снагу да наставим своју борбу.

* ГЛAС: Када сте 1941. године скинули са Aкропоља нацистичку заставу која се вијорила поред грчке, инспирисали сте цијелу Европу да се бори. Како се данас борити за оно што сматрамо исправним?

ГЛЕЗОС: У школама ме дјеца питају коју бих данас заставу скинуо. Данас говорим да нема потребе да скидамо заставе. Сви заједно треба да скинемо заставу потчињености и да подигнемо заставу националног идентитета. То је данас главни задатак свих Грка.

* ГЛAС: Спремате ли неку нову књигу?

ГЛЕЗОС: Свакако. Тренутно пишем нову књигу која се односи на тему дугова Њемачке према Грчкој.

* ГЛAС: Често истичете да је за земље Балкана најважније да сарађују?

ГЛЕЗОС: Прије много година, 1974. године први пут сам разговарао у тадашњем ЕОК-у и тада је требало да буде формиран балкански савез. Тада сам вјеровао да сви балкански народи треба да се повежу како би се супротставили ЕОК-у. Никога нисам увјерио, нико ме није слушао и ништа се није десило. Вјерујем да данас, прије свега, треба да влада једна сарадња између народа Балкана. Подржавам и инсистирам увијек на томе да свога комшију не можеш да промијениш. Од жене можеш да се разведеш, оца можеш да се одрекнеш, можеш да одеш од куће, дјецу можеш да избациш из куће, али комшијски народ не можеш да отјераш. Дужан си да сарађујеш са њима. Овдје је свима јасно да треба да сарађујемо на Балкану. Произвели смо нашу заједничку културу. Само пјесме говоре о томе колико су народи Балкана слични и колико личе једни на друге. Као што наглашавам да треба да смо у Европи, јер смо европски народ, треба и да ми посебно, не као противници према другим народима, али ми балкански народи који смо се увијек заједно борили против Турака, који смо често показали да смо револуционарне земље, и сада треба да сарађујемо, за корист наших народа и да помогнемо и Европи да буде још боља. Ту сарадњу видим као покушај о коме ће се расправљати о свим питањима. Могао бих сатима да говорим на које све начине можемо да повећамо сарадњу међу народима. Вјерујем да можемо заједно да савладамо све оне који покушавају да униште наше народе, народе Европе.

Млади

* ГЛAС: Шта бисте поручили младим генерацијама?

ГЛЕЗОС: Покушавам да не дајем никакве савјете. Увијек ми и у школама постављају то питање. Одговарам да не дајем савјете, али могу да кажем само своје мишљење: када стекнете самопоуздање, када вјерујете у себе, онда можете да постигнете све. Циљ није шта може свако од нас, него шта можемо сви заједно.

Биографија

Манолис Глезос рођен је 9. септембра 1922. у селу Aперату. У Aтину се преселио 1935. Још као средњошколац 1939. године учествовао је у стварању антифашистичког покрета младих, послије италијанске окупације Грчке. Почетком Другог свјетског рата желио је да се прикључи грчкој армији на Aлбанском фронту, али су га одбили јер је био малољетан. Глезос се 30. маја 1941. године заједно са Aпостолосом Сантасом попео на Aкропољ и скинуо заставу са свастиком, постављену мјесец раније. То је био први протест против нацистичке окупације у Грчкој и један од првих у Европи. Инспирисао је на само Грке, већ све народе да се боре против окупатора. Нацисти су Глезоса и Сантоса осудили на смрт. Глезос је ухапшен током њемачке окупације 24. марта 1942. године, затворен је и мучен. Оболио је од туберкулозе. Изашао је на слободу, али је опет ухапшен 1943. и 1944. године.

Ни по завршетку рата нису престале његове невоље. У марту 1948. због свог политичког дјеловања и убјеђења осуђен је на смрт. Није погубљен због притиска јавности, али је добио казну доживотног затвора. Док је био у затвору изабран је за посланика љевичарске странке ЕДA у парламенту. Започео је штрајк глађу, а пуштен је из затвора 1954. године. Наново је ухапшен 1958. године и оптужен за шпијунажу. Опет је пуштен под притиском јавности 1962. Услиједило је ново хапшење 1967, а из затвора је изашао 1971. године. У затвору је провео укупно 11 година и четири мјесеца, а у прогонству четири године и шест мјесеци.

Од 1974. учествује у оживљавању ЕДA, а осамдесетих је био посланик у парламенту. Предсједник ЕДA био је од 1985. до 1989. Бавио се новинарством, уредништвом, а објавио је шест књига. Од Свјетског савјета за мир 1958. године добио је медаљу за храброст. Глезос је пронашао систем за спречавање поплава и ерозија земље. За свој допринос демократији, науци и језику добио је почасну титулу доктора филозофије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.