Љубинка Милинчић за Глас Српске: Путин велики вођа кога морате поштовати

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" Љубинка Милинчић, српски новинар, публициста, писац и преводилац, која дуги низ година живи и ради у Москви. Написала је неколико књига о предсједнику Русије Владимиру Путину, о којем каже да је човјек који оставља поуздан утисак, зна шта хоће и шта ради.

Милинчићева је ових дана у Бањалуци промовисала своју нову књигу "Последњи Романови. Пут патње", а за наш лист открива да књига говори о мистериозном убиству царске породице, слому велике руске империје и паду царске круне, које су историчари, свјесно или не, скривали пуних 70 година.

* ГЛАС: На истраживачком путу дугом 12.000 километара дошли сте до одређених сазнања која су скривана деценијама од јавности. Шта Вас је посебно изненадило?

МИЛИНЧИЋ: Изненадило ме је постојање толико верзија које са толико уверљивости доказују толико различитих ствари да исти аргумент можете да користите за једно, као и за сасвим нешто супротно од тога. На пример, једна верзија каже да царска породица уопште није стрељана, уз то у камину су нађени комади спаљене одеће и остаци спаљене косе. Значи, по верзији онога ко је то истраживао је да су њих те вечери пресвукли, ошишали, замаскирали и одвезли возом зна се и где, доказ је та коса. Међутим, ја наилазим у једном музеју у Тјумену на прамен дечије косе која је нађена у том камину. Али уз ово иде објашњење да је као свака мајка царица чувала прву дечију косицу, то је неко касније бацио у камин и покушао да спали. То су сад толико контрадикторне ствари да је свака од њих толико вероватна и таквих изненађења је много. Поред тога, мене је изненадила и суровост, односно начин на који су они поступили са царском породицом. Они су касапљени, спаљивани, три дана су их нешто вукли, закопавали, откопавали, пребацивали, крили трагове и слично.

* ГЛАС: Када сте окончали своје истраживање, сумирали резултате и упоредили их са претходним истраживањима, постоји ли коначна верзија у коју Ви данас вјерујете?

МИЛИНЧИЋ: Моје истраживање је више било емотивно и ја бих највише волела да поверујем у верзију да нису убијени. То ми се највише допада. Међутим, та верзија заиста не би издржала критику. Не могу се људи сакрити, и то 11 људи да се сакрије да се никад нигде нико од њих не појави. Убеђена сам да су они њих заиста убили, како се званично каже, да су они те ноћи убијени, сахрањени, то што је остало негде је закопано и то је то.

* ГЛАС: Поред ове књиге, снимили сте и истоимени документарни филм чији су инсерти приказивани у Русији. Како је реаговала руска јавност на вашу истраживачку причу?

МИЛИНЧИЋ: Последњи пут одломци филма приказивани су у Петербургу на Међународном културном форуму и примљено је са симпатијама зато што у руском народу постоји неки однос према српском народу, односно неко народно препознавање. У принципу, ми смо као једна словенска породица и том народу је јако драго да се нешто што је њихова вредност препознаје као вредност и у другом делу света. Пад руске империје није оставио трага само на Русију, него и на цео свет.

* ГЛАС: Познато је да српски и руски народ имају блиске пријатељске контакте. Како функционишу српско-руска друштва у Москви?

МИЛИНЧИЋ: Наши људи који тамо дођу, дођу да раде, и веома много раде. Руси у Москви исто тако много раде, то је огроман град који живи јако брзо, нема превише времена за дружење. Али, без обзира на брз темпо живота, мислим да су Србима врата отворена свуда, и мало више него другима кад би се појавили из неких других делова света у Русији. У суштини, живи се као и у сваком великом граду. Наши људи су тамо цењени у грађевини, они су у многим областима постигли високе домете, али су их постигли зато што су стручњаци, а не Срби.

* ГЛАС: Сусрели сте се са предсједником Русије Владимиром Путином неколико пута, написали сте и неколико књига о њему. Какав утисак је на Вас оставио Путин?

МИЛИНЧИЋ: Предсједник Русије оставља утисак врло поузданог човека који зна шта хоће и који зна шта ради. Да ли се то некоме допада или не, то је ствар коју ће сами одлучити, али он је сигурно човек који улива поштовање. Русија је постигла неколико важних дипломатских успеха које мора да призна Запад, који њега не воли баш превише. Не воле га напросто зато што је велика и моћна Русија опасност за њихову хегемонију. Не могу заједно бити на трону, један мора да буде цар, а други је нижи. Читала сам западну штампу која просто цепти од беса, али признаје да је баш Путин решио проблем Сирије и Ирана. То је човек који се напросто мора поштовати. А политичке оцене су релативна ствар. Данас вам се допада, сутра не, данас вам одговара таква нечија политика, сутра сте на супротној страни. Сматрам да ће Путин бити запамћен као велики државник који је водио Русију у ужасно тешком тренутку. У моменту када је Путин дошао на власт, Русија је била буквално на коленима. Она данас усправно стоји и верујем, уколико околности буду онакве какве су, Русија ће и даље ићи напред.

* ГЛАС: У Бањалуци сте поново послије 20 година. Какве Вас успомене вежу за Бањалуку?

МИЛИНЧИЋ: Била сам дописник из Москве разних српских медија, па су ме једном приликом позвали да се јавим за Радио Бањалуку. Тако се родило пријатељство између мене и данашњег директора Радија Републике Српске, па сам са екипом РТРС-а и до данас остала у контакту. Када су сазнали за моју нову књигу, позвали су ме да је промовишем у Бањалуци. Морам истаћи да то није била само промоција књиге, већ наставак наше успешне сарадње.

* ГЛАС: Кажете да пуно путујете, радите, али исто тако и пуно планирате. Који су Ваши планови у скоријој будућности?

МИЛИНЧИЋ: Оно што следи у скоријој будућности је да завршим започети филм о Романовима. Ове године се обележава и 100 година од Првог светског рата и планирам да на ту тему напишем још једну књигу која ће говорити о Николају Другом и уласку Русије у рат.

Романови у Србији

* ГЛАС: Досељавање Руса у Југославију за вријеме владавине краља Александра је позната чињеница. Постоје ли можда потомци Романових на простору данашње Србије?

МИЛИНЧИЋ: У овом тренутку живи Олга Куриковска Романова, која је рођена у Ваљеву. Међутим, она је Романов по удаји, што значи да није из њихове династије. Колико ја знам по званичном, не постоје Романови рођени у Србији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.