Јанко Тривуновић: Имамо много озбиљнијег посла од јурења прељубника

Стереотипе који прате детективску професију раскринкао је у интервјуу "Гласу Српске" предсједник Детективске коморе Словеније Јанко Тривуновић.

- Највећи стереотипи су да се посао детектива своди на праћење прељубника и на тајно праћење по парковским клупама. Детективска дјелатност је привредна дјелатност и ми се мање-више крећемо у привредном сектору. Перспективу детективске дјелатности видим управо у том сегменту - истакао је Тривуновић.

* ГЛАС: Шта је у најкраћим цртама модерни детектив и који су његови послови?

ТРИВУНОВИЋ: Детективска дјелатност мање-више подразумијева неколико задатака којима се и најчешће бавимо. Међутим, све је већа потражња по неком ширем спектру знања и високостручности у разним областима. Поље детективства се шири са класичних послова који се тичу брачних превара, контрола боловања и путних трошкова на нова подручја која захтијевају висок степен знања.

* ГЛАС: Колико је детективска дјелатност развијена у земљама бивше Југославије?

ТРИВУНОВИЋ: Управо је то била тема предавања које сам ове седмице одржао на Високој пословно-техничкој школи у Добоју. Једино смо ми у Словенији успјели на основу закона да се организујемо у Детективску комору. Хрватска, Црна Гора и РС су донијеле закон, међутим, немају удружења и суочиле су се са многим проблемима. Србија нема закон који уређује област детективства иако већ више од десет година покушавају да уреде ту област. Закон није усвојен ни у ФБиХ. Иако је РС давно усвојила закон, стање на терену није онакво какво би требало да буде, јер постоји само неколико детектива, који раде без удружења. Надам се да ће се детективи из постојећих пет или шест агенција у РС удружити и да покушамо заједничким радом превазићи проблеме. У цијелом региону морамо успоставити сарадњу без које у нашој бранши нема опстанка, с обзиром на то да се појављују клијенти који захтијевају рад у више земаља.

* ГЛАС: Докле сежу овлашћења детектива и у којој мјери се она косе или преклапају са надлежностима државних истражних органа?

ТРИВУНОВИЋ: Управо је то био проблем који смо имали у Словенији, јер улазимо у сферу рада државних органа, а посебно полиције. Потешкоће смо успјели да ријешимо јер смо разлучили шта ради полиција, а шта детективи. Детективска дјелатност је привредна дјелатност и ми се мање-више крећемо у привредном сектору. Наши главни наручиоци су фирме из приватног сектора. Полиција и детективи су на два различита краја. Ми се више сусрећемо са преварама или злоупотребама у областима радних односа или осигурања. Ту су детективи далеко испред полиције. Мобилност и ефикасност су главне предности детектива. Ми идемо на лице мјеста, правимо увиђај, видимо да ли је дошло до фингираних саобраћајних несрећа, како је дошло до штете, ко су повезана лица, да ли су у родбинским везама и на који начин су у то били умијешани и нормално је да, када утврдимо преваре, осигурања не исплаћују одштету. Од 2007. године добили смо овлашћење да радимо и за државне органе, што значи да нас може наручити било који државни орган како би контролисао своје раднике у вези са коришћењем боловања, путних трошкова, конзумирањем алкохола и дроге... Имамо сарадњу и са судовима пошто уручујемо судске позиве и пресуде. Сви државни ограни полако препуштају своје активности спољним извођачима да би они лакше и боље функционисали. Ми бисмо вољели да сарађујемо са полицијом, да истражујемо кривична дјела, али закон нам то не дозвољава. Можемо да истражујемо кривична дјела која се гоне на основу приватне тужбе. Већ дуже вријеме се боримо да добијемо овлашћења да истражујемо мања кривична дјела која се гоне на приједлог оштећених. Имали смо проблема у вези са тајним праћењем, фотографисањем и другим методама, али је то ријешено доношењем новог закона.

* ГЛАС: Која средства детективи могу да користе приликом праћења особе и колико је танка линија између овлашћења детектива и приватности клијента?

ТРИВУНОВИЋ: Магистрирао сам на тему "Нарушавање приватности од стране детектива". Свакоме је јасно да детектив без праћења, односно фотоапарата и камере не може завршити свој посао и прикупити доказни материјал за потребе наручиоца. Наручилац има право да некога контролише и то је јасно потврдио и Европски суд за људска права. То је први услов. Други услов је да то право пренесе на неког ко има детективску лиценцу. Трећи услов је да детектив не смије да прикупља доказни материјал нелегалним средствима и методама. Уз сагласност особе са којом обављамо разговор можемо да употребљавамо и диктафоне. Апсолутно нам није дозвољено нарушавање приватности становања и писама или тајно прислушкивање. Детектив мора да зна докле смије да иде.

* ГЛАС: Да ли од метода којима сте дошли до доказа зависи да ли ће они бити прихваћени на суду?

ТРИВУНОВИЋ: Имам примјер гдје сам некога контролисао и фотографисао сам његову кућу. Детектив може да фотографише гдје се неко налази, односно ужи и шири дио подручја. Међутим, да сам то лице сликао у дневном боравку, како једе или на спавању, то би било чисто нарушавање приватности и ти докази нису важећи. Суд одлучује о томе који су докази валидни, а ми морамо пазити да се не користе средства која би прекомјерно угрозила приватност.

* ГЛАС: Једном приликом сте изјавили да ускоро више нико неће ићи у суд без детектива.

ТРИВУНОВИЋ: То је потпуно јасно. Фирме у Словенији које желе да успјешно заврше неки поступак без детектива данас не иду. Мислим да у будућности ни судови, а ни оштећени неће улазити у процесе без детектива. Детективи прикупљају доказе и за одбрану. Наш искључиви циљ и задатак је приказивање истине и сигурно је да ће у будућности без детектива неки поступци бити тешко изводљиви.

* ГЛАС: Који клијенти највише траже услуге детектива?

ТРИВУНОВИЋ: Прије неколико година наше услуге су највише тражиле фирме које су биле оштећене и које су имале проблеме са дужницима. Тражили смо дужнике који су били дужни и богу и народу. Данас су наши наручиоци све веће компаније у Словенији. Нема ниједне озбиљне фирме да не тражи наше услуге, попут "Телекома Словенија", Нове љубљанске банке, "Меркатора"…

* ГЛАС: Колико приватна лица траже детективске услуге?

ТРИВУНОВИЋ: Приватна лица чине око десет одсто наших клијената. Њихови захтјеви се углавном своде на то ко кога вара, праћење малољетника, односно да ли им дјеца конзумирају алкохол и дрогу и гдје проводе слободно вријеме. Приватна лица нас такође ангажују за прикупљање доказа на суду.

* ГЛАС: Да ли Вам се за помоћ обраћају јавне личности из свијета политике, шоу-бизниса, спорта?

ТРИВУНОВИЋ: Па нормално. Ми сарађујемо са свима који нас наруче и ко нас плати, ми радимо.

* ГЛАС: Да ли су услуге детектива привилегија за богате?

ТРИВУНОВИЋ: Мислим да нису. Имао сам клијенте из свих слојева, мада знатно мање оних из нижих слојева. Јасно је да се онај ко има новца брже одлучује за детектива. Свако треба да се запита шта добија, а шта губи и да види да ли ће имати користи од наших услуга.

* ГЛАС: Да ли сте некада одбили захтјев клијента?

ТРИВУНОВИЋ: Током каријере два пута сам одбио да пружим детективску услугу, јер су захтјеви били непримјерени. У једном случају сам пријавио кривично дјело. Детектив мора да буде особа која има изузетне моралне вриједности и да реагује ако посумња да ће наручилац злоупотријебити податке које прикупите.

* ГЛАС: Који су највећи стереотипи о детективима?

ТРИВУНОВИЋ: Највећи стереотипи су да се посао детектива своди на праћење прељубника и да сједимо у парку, читамо новине и фотографишемо и снимамо људе. У јавности се мало говори о томе шта смо корисно направили за државне органе.

* ГЛАС: Како коментаришете то да се на телевизијама појављује све више емисија у којима детективи прате прељубнике и објављују тајне снимке?

ТРИВУНОВИЋ: Мислим да то сигурно у демократским земљама, укључујући и Словенију, не би прошло, јер је то по свим параметрима нарушавање приватности. Гледао сам неколико пута такве емисије и чуди ме како такво нешто може да буде дозвољено и емитовано на телевизији. У демократским земљама би такви случајеви прошли са великим новчаним одштетама због праћења унутар зидова.

* ГЛАС: Који Вам је највећи успјех у каријери?

ТРИВУНОВИЋ: Највећи успјех је то да још добро радим, да имам доста наручилаца и да опстајем искључиво захваљујући свом раду. У 90 одсто случајева моји докази су побиједили на суду, што је потврда мога рада. Ријешио сам многе занимљиве случајеве, а поносан сам на случајеве које сам ријешио са колегама из Хрватске. У питању су биле провјере компанија и оне су захтијевале велику интелигенцију, а наручиоци су били странци. Перспективу детективске дјелатности видим управо у том сегменту. На тржишту је огромна појава куповине фирми иза којих стоје Руси и Кинези и прави детективски посао је утврђивање ко су они и шта се иза тих аквизиција скрива.

Каријера

Јанко Тривуновић је завршио средњу полицијску школу у Љубљани и осам година је радио у полицији. Завршио је магистериј из подручја детективске дјелатности на Факултету за безбједност у Љубљани, а од 2001. године је детектив. На Факултету за безбједност у Љубљани и Високој пословно-техничкој школи у Добоју предаје као ванредни професор.

Од 2005. до 2009. године био је предсједник Детективске коморе Словеније. Ове године повјерен му је други мандат на тој позицији.

- Поносан сам што смо 2006. године постали члан Европског удружења детектива и што смо годину касније донијели минималне стандарде у детективској дјелатности које би требало да испуне све чланице ЕУ - казао је Тривуновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.