Игор Гавран: Политика није учинила ништа да спаси привреду

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" економски експерт и савјетник генералног секретара Спољнотрговинске коморе БиХ Игор Гавран.

- Нажалост, тек сада се раде неке ствари које су требало одавно да буду завршене. Поново се у вишим политичким сферама, које би требало да врше притисак и помогну директно надлежним институцијама за испуњавање услова, не види та свијест, већ само декларативна подршка - истакао је Гавран.

Говорећи о стању у домаћој економији, Гавран упозорава да је због огромне јавне потрошње и слабе привреде систем неодржив и да га спасавају кредити ММФ-а.

- Ако у БиХ покрећете бизнис не само да треба да финансирате своје запослене, него и потпуно сувишне, политичким и другим везама примљене раднике у администрацији, чија је ефикасност спорна. Огроман новац усмјерен је на крпљење тог система умјесто да буде искоришћен за отварање нових радних мјеста - каже Гавран.

* ГЛАС: Како оцјењујете тренутну економску ситуацију у БиХ?

ГАВРАН: Заједничка оцјена свих привредника јесте да је економска ситуација изузетно неповољна. То потврђује и статистика, а посебно подаци Завода за статистику РС, који једини у БиХ даје кварталне податке о кретању бруто друштвеног производа (БДП). Према тим подацима, БДП у РС је забиљежио пад у прва два квартала ове године. Поред тога, пад на нивоу БиХ биљеже и сви остали релевантни показатељи, што значи да је стање јако лоше, а забрињавајуће је да и трендови нису ништа бољи.

* ГЛАС: Који је тренутно највећи проблем са којим се суочава домаћа економија?

ГАВРАН: Највећи проблем, не само у овом тренутку, већ у дугогодишњем периоду је незапосленост. Без повећања запослености сви остали показатељи једноставно не могу ићи напријед, а запошљавање је немогуће без стварања нове вриједности. Обим запослености који сада имамо даје свој максимум у приватном сектору и без нових улагања тешко је очекивати помаке, како у производњи, тако и у запослености.

* ГЛАС: Који су кључни изазови за привреду?

ГАВРАН: На основу садашњег стања тешко је до краја године очекивати нешто позитивно. Постоје одређене наде да би у идућој години могло доћи до опоравка малог дијела привреде усљед побољшања прилика на извозним тржиштима. Али, то неће промијенити суштину лоше економске ситуације у којој се налазимо.

* ГЛАС: Колико се власти баве рјешавањем економских проблема?

ГАВРАН: Колико се највећи дио власти и надлежних институција озбиљно посвећује економији показују централне теме у парламентима које се углавном своде на смјене одређених политичара умјесто на покретање конкретних економских активности. Знамо колико нам треба прописа за испуњење европских стандарда, а парламенти не усвајају законе. Фокус власти је на стенд-бај аранжману са ММФ-ом да би се покрили буxетски дефицити и на темама које немају везе са економијом од које сви живимо. Ако погледамо структуру буxета, јавна потрошња у БиХ је апсолутно претјерана, а неке институције које су од стратешког значаја за привреду не добијају довољно новца. С друге стране, имамо неке потпуно апсурдне агенције и тијела за које је тешко наћи разлог чему уопште служе, попут Агенције за нуклеарну енергију БиХ. Те агенције добијају скоро исти или већи износ новца као неке заиста важне институције као што су Институт за акредитацију или Канцеларија за ветеринарство од којих директно зависи наш извоз. Мислим да би требало преиспитати смисао постојања агенција које не доприносе ничему осим беспотребној јавној потрошњи.

* ГЛАС: До када ће привреда моћи на својим леђима носити огроман терет администрације?

ГАВРАН: То је огроман проблем. Ако у БиХ покрећете бизнис, не само да треба да финансирате своје запослене, него и потпуно сувишне, политичким и другим везама примљене раднике у администрацији, чија је ефикасност спорна. Имамо неодржив и врло компликован систем, који се тренутно одржава захваљујући аранжманима са ММФ-ом. Огроман новац усмјерен је на крпљење тог система умјесто да буде искоришћен за отварање нових радних мјеста.

* ГЛАС: Колико ће тешку економску ситуацију компликовати улазак Хрватске у ЕУ?

ГАВРАН: Сасвим је реално очекивати да ће Хрватска за већину увозних производа примијенити европске стандарде већ од 1. јануара идуће године, а најкасније од 1. јула када је званичан датум њиховог приступања ЕУ. Ми смо у овом тренутку апсолутно неспремни за испуњавање услова неопходних за извоз по тим стандардима и ако се ствари не промијене, наша економија ће претрпјети огромну штету. До 1. јануара је могуће испуњавање малог дијела европских услова, а и најкраће заостајање у том процесу проузроковаће огромну штету.

* ГЛАС: Ко је заказао у испуњавању услова за извоз, јер је одавно познат датум уласка Хрватске у ЕУ и стандарди које смо морали испоштовати?

ГАВРАН: Нажалост, тек сада се раде неке ствари које су требало одавно да буду завршене. Поново се у вишим политичким сферама, које би требало да врше притисак и да помогну директно надлежним институцијама за испуњавање услова, не види та свијест. Ако сада поједине институције треба да раде удвострученим интензитетом, реално је да се у њима појави потреба за додатном експертском помоћи и новчаним средствима, али чини ми се да је подршка виших нивоа власти и даље само декларативна.

* ГЛАС: Које гране ће највише бити погођене уласком Хрватске у ЕУ?

ГАВРАН: Потенцијално најугроженија је пољопривредно-прехрамбена индустрија. Када је ријеч о неким вриједносним аспектима, највећи удари могли би услиједити када је ријеч о извозу млијека и млијечних производа, месних прерађевина и кокошјих јаја.

* ГЛАС: Хрватска лобира да и послије приступања ЕУ остане у оквиру CEFTA споразума, односно да се за њихове производе и даље примјењују олакшице из овог споразума?

ГАВРАН: Ако бисмо то прихватили, било би то економско самоубиство. За сада су информације које имамо од Министарства спољне трговине и економских односа БиХ оптимистичне и наговјештавају да власти намјеравају да заштите интерес БиХ. Ако тако буде, то ће бити позитивно за БиХ, јер ће производи из Хрватске на нашем тржишту бити скупљи и неконкурентнији, што би могло да отвори већи простор за домаће произвођаче.

* ГЛАС: Каква је ситуација са граничним прелазима? За сада имамо само два прелаза на којима ће БиХ моћи извозити производе биљног и животињског поријекла?

ГАВРАН: За сада се релативно извјесним чини отварање и трећег прелаза у Изачићу, али ни то неће бити довољно. Ако би БиХ редуковала увоз на исти број граничних прелаза који су одређени за извоз наших производа сигуран сам да би се у врло кратком року појавило интересовање и друге стране да се отвори што већи број прелаза. Ако они могу извозити потпуно слободно у БиХ, а ми тамо не можемо, поставља се питање зашто би они на своју штету и у нашу корист чинили било какве уступке.

* ГЛАС: Које би позитивне ефекте домаћа привреда могла да има од уласка Хрватске у ЕУ?

ГАВРАН: Кључни позитивни ефекти којима се надамо су могуће пресељење неких хрватских фирми у БиХ. Постоје најаве о пресељењу компанија које већ имају производњу у БиХ и сасвим је реално очекивати, уколико не дође до задржавања олакшица из CEFTA за хрватске производе, да ће они умјесто да трпе губитке, преселити овдје производњу и на тај начин задржати наше тржиште и остварити могућност извоза у остале чланице CEFTA на повољнији начин. Међутим, уколико БиХ попусти у преговорима или ако економско окружење за улагања остане овако неповољно, постоји опасност да хрватске компаније производњу преселе у Србију гдје су услови многи повољнији него у БиХ.

Задуженост

* ГЛАС: Како оцјењујете тренутни ниво задужености и колико су реалне оцјене појединих економиста да клизимо у дужничко ропство?

ГАВРАН: За само неколико година БиХ је из фазе минимално задужене земље прешла у фазу умјерено задужене, а како се наставља тренд задуживања, није далеко ни вријеме када ћемо бити високозадужена земља. Осим тога, за нас не вриједе стандарди и поређења са далеко развијенијим земљама. То су потпуни апсурди. БиХ већ сада има све разлоге за забринутост, јер су наши капацитети за враћање дуга недовољни и то што се статистички не чинимо веома задуженим чисто је заваравање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.