Финансијски експерт за "Глас": Сваки човјек на Балкану може бити милионер!

Каже ово у интервјуу за "Глас Српске" финансијски експерт из Београда Владимир Ђукановић објашњавајући зашто се одлучио да напише књигу "Тајне инвестирања", која би се у продаји требало да се нађе од 20. маја.

- Школски систем код нас, али и у већини европских земаља не обухвата ову тему. То ме је некако и натеарало да напишем ову књигу, али и да покренем курсеве, јер се основе инвестирања врло лако могу научити за само пар месеци. Памет није толико битна, колико сама дисциплина. То је кључ свега. У данашњим временима готово је немогуће имати нормалан живот без новца, а њим се мало бавимо. И онда се питамо зашто смо сиромашни, вртећи се у круг, из ког не знамо како да изађемо. То је резултат непознавања основа инвестирања. Не буџетирамо нашу потрошњу, али и не одвајамо одређени новац са стране и не улажемо у неке профитабилне и паметне ствари. Купују се само некретнине које имају изузетно ниске приносе у односу на неке друге инвестиције. Такође, битна је посвећеност.  Не могу се истовремено, а добро, радити два посла. Или си доктор или инвеститор. Немогуће је обоје у исто време, јер ћете бити лоши у обе ствари. И то су неке фундаменталне ствари које су, нажалост, карактеристичне за ове наше просторе - истакао је Ђукановић, који је иначе један је од ријетких људи с ових балканских простора који је успио направити успјешну пословну каријеру у Сједињеним Америчким Државама као брокер.

Ђукановић је иначе био стипендиста "Опен сосајатија", а затим главни трговац у "Џеј Пи Моргану" у Њујорку и "Џон Левин Јуропу" у Лондону те партнер у инвестиционој фирми "Серсио капитал". Због свега су га медији својевремено прозвали српским вуком с Вол-стрита.

ГЛАС: Шта значи буџетирање потрошње?

ЂУКАНОВИЋ: Као што држава буџетира своју потрошњу тако би и свака породица требало да ради, да унапред одреди колико ће отприлике да потроши за храну, одећу и друге ствари. И онда се тога треба држати као пијан плота. Људи са ниших простора то не раде и онда се питају где им оду паре, на шта потроше. Оде углавном на глупости, на ствари које вам у ствари и нису потребне. Значи ко живи финансијски стихијски, неминовно ће бити и сиромашан. Није битно колико ко зарађује, 500 или 5.000 евра. Знам људе који зарађују и 10.000 евра месечно, а новац им бежи из руку.

ГЛАС: У књизи објашњавате и зашто је сложена камата концепт на коме је утемељена не само наша финансијска слобода, већ и наших потомака. Можете ли појаснити?

ЂУКАНОВИЋ: Када би нека породица на страну, сваког месеца, рецимо остављала 100 евра, послије 40 година би имала преко пола милиона.Они који су ме критиковали због ове моје изјаве, нимало не познају математику, финансије и сложену камату. Сматрам да сваки човек на Балкану може бити милионер. И ма како то чудно звучало то је оствариво, без обзира на посао који се ради. Како су поједине америчке породице постале богате? Па постале су то придржавајући се појединих финансијских постулата. Ништа преко ноћи не долази. С друге стране, тај концепт код нас не важи. Жели се на брзину, разним преварантским шемама доћи до новца и богатства.

ГЛАС: Да ли се данас исплати штедјети, односно чувати новац у банкама у којима су камате око нуле?

ЂУКАНОВИЋ: Никако, јер инфлација једе тај новац. Ако је она рецимо седам одсто, толико ће вам и новца бити једноставно поједено, јер су камате ниске. Тај новац, који неко има, треба улагати у фирме и секторе који добро раде, у ствари и акције које годинама расту, а не стихијски и повремено.

ГЛАС: Већина људи, када улази у неки одређени посао, врло често олако схвата бизнис план? Које аспекте све морамо узети у обзир да би били колико-толико сигурни да ће нам планирани посао и успјети?

ЂУКАНОВИЋ: Прва и основна ствар, као што сам већ поменуо, не би се требало бавити са више послова. Треба бити фокусиран на један. Највећа илузија је, имам паре, уложићу их у посао, при томе, не размишљајући, да ли је он и колико исплатив. Наравно, битна је и сама посвећеност, треба целог себе дати да би нешто и успело. И треба бити агресиван и одлучан и наравно пословно видовит.

ГЛАС: Колико је куповина некретнина данас исплатива, као инвестиција?

ЂУКАНОВИЋ: Ако погледамо колике су цене станова и приходе од рецимо рентања, одговор је врло јасан. Није. Рецимо, када неко уложи новац у канцеларијски простор, годишњи приход се креће око

осам или девет одсто, у односу на уложени новац. То је три пута већи приход него када купите стан који намеравате да рентате. Зато је изузетно наивно, односно глупо данас улагати новац у станове. То није нимало добра бизнис идеја. Видимо да су цене станова отишле у небо, а ренте су остале готово исте или су минимално порасле. Због тога је изузетно лоша идеја купити стан за рецимо 100.000 евра и онда га издавати за 300 или 400 евра. Нема рачунице, ни логике.

ГЛАС; Могу ли некретнине, с обзиром да цијене готово константно расту, постати неки нови опасни балон, који би у једном тренутку могао бити пробушен?

ЂУКАНОВИЋ: Та опасност увек постоји. Тај један балон у Србији већ постоји и већ је приметан пад промета који се креће око 30 одсто. Цене падају, јер су надуване. Када је у питању свет, цене некретнина се по неписаном правилу одређују на основу ренте коју можете добити на тржишту. Код нас није тако. Ако погледамо тај однос, цене и ренте, можемо видети да су станови код нас готово

дупло скупљи него у неким западним и развијеним земљама, у којима су и плате далеко веће. Код нас имамо ситуацију да такозвани бизнисмени, криминалци и дилери дроге у ствари држе цене станова високим, јер улажући у њих, они перу свој новац. Њих није брига колика је цена квадрата стана и ренте. Мислим да ће нам бити потребно бар десетак година да се ови наши простори ишчисте тих балканских бољки. Мислим да је само код нас могуће да неко купи стан, а да га при томе нико не упита одакле му тај новац, како га је зарадио, које му је порекло. И све док је тако имаћемо овакву ситуацију, а коју на својој кожи највише осете обични људи.

ГЛАС: Велики број инвеститора у посљедње вријеме све више купује злато и сребро. Да ли су ово, и колико, уистину сигурне луке за капитал, да ли оне уопште постоје у оваквим туробним финансијским временима?

ЂУКАНОВИЋ: Злато традиционално гледајући, представља заштиту од инфлације. Оно само по себи не представљу неку инвестицију, јер не постоји приход. Гледано кроз, историју, оно се показало као сигурна лука за капитал, али шта је велики проблем? То је тајминг, када га купити!

ГЛАС: У једном од наших посљедњих разговора упозорили сте да су они који проглашавају побједу над инфлацијом у великој заблуди, јер ће доћи до нових таласа. Каква су Ваша садашња предвиђења те који су то најцрњи сценарији?

ЂУКАНОВИЋ: Иста мета, исто одстојање. Сведоци смо да се инфлација у САД опет враћа на мала врата. Мене брине да би нам се могао поновити црни сценарио из седамдесетих, када је било неколико таласа инфлације. То је тада циклично трајало око десет година. Док траје рат у Украјини, излаза нема, а ни решења.

ГЛАС: Да ли то значи да нам и будућност носи високе цијене хране и енергената?

ЂУКАНОВИЋ: Да. И то је велики проблем за обичне људе. Нема више јефтиних ствари. Бојим се да ће нам и неке основне ствари постати недоступне. Често се знам нашалити, да ће нам и пешкири, они бољи, постати недоступни. Пре 30 или 40 година на свадбе су се као поклони носили пешкири, јер су били скупи. Сећам се, кад сам био мали, бака ми је давала да користим пешкире који су били попут

шмиргла, јер је оне боље чувала. Вадила их једном годишње. Бојим се да ћемо опет доћи у ту ситуацију, да живимо као наши пре 50 или 100 година.

ГЛАС: Људи са ових простора склони су да, када рецимо имају 20 марака у џепу, срећу потраже у кладионицама. Како то објашњавате?

ЂУКАНОВИЋ: То је размишљање људи који имају коефицијент интелигенције око 85, а што је просек америчког војника. Не бих никога да вређам, али то је највећа глупост.

ГЛАС: Како препознати преваранте који нуде брзе шеме за богаћење?

ЂУКАНОВИЋ: Свако ко ти нуди да ћеш постати богат за пар година, класични је преварант. Тако нешто, нажалост, није могуће, бар не на легалан начин. То су криминалци, којима ми дајемо свој новац. То се мора и законски уредити. Ти и такви који нам обећавају куле и градове, ваљда би требало да имају неку лиценцу за рад. Они који је немају, требало би пријавити надлежним органима. Нажалост, тој пљачки највише су изложени обични људи, они најсиромапнији слојеви који се хватају за сламку спаса, а међу њима су и пензионери.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.