Душан Басташић за "Глас": Младе не учимо довољно о нашем страдању

Он је у интервјуу “Гласу” навео и да младим генерацијама треба да откријемо и саопштимо истину шта се дешавало прије 80 година.

- У Бањалуци је историјски институт укинут 2010. или 2011. године, тако да ми немамо нити једну институцију овдје која се на адекватан начин бави  културом сјећања и памћења страдања у Другом свјетском рату. Сва та дешавања полако падају у заборав - казао је Басташић. 

ГЛАС: Код Шаранове јаме на Велебиту у суботу, 29. јуна, биће служен парастос јадовничким жртвама поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године. Да ли ће се ове године обиљежавање сјећања на јадовничке жртве разликовати у односу на ранији период? 

БАСТАШИЋ: Ове године по 15. пут обиљежавамо сјећање на Јадовно 1941. Дан сјећања смо установили 2010. године и тада одредили 24. јун јер су тог дана логори на острву Пагу примили прве логораше. И ове године ће потомци и поштоваоци јадовничких жртава из Српске и Србије, те региона, а долазе нам и пријатељи из Холандије и Норвешке, обиљежити код Шаранове јаме Дан сјећања на Јадовно 1941. Трошкови за превоз учесника из Србије и Српске су велики, а захваљујући помоћи, углавном приватних лица, те потомака жртава успијевамо затворити ту финансијску конструкцију. 

Сваке године остаје жал јер нисмо у могућности да обезбиједимо превоз за све. Истину о томе шта се тамо десило медији ће и ове године послати у свијет.  Морам додати да је Скупштина града Бањалуке недавно донијела одлуку да се једна улица у Бањалуци именује улицом жртава Јадовна и Пага. Настојаћемо да добијемо комадић земље уз ту улицу па да направимо једно спомен-обиљежје гдје ћемо се убудуће окупљати 24. јуна. 

ГЛАС: Колико његујемо културу сјећања и памћења невино страдалих?

БАСТАШИЋ: Ако је историја учитељица живота, онда је потребно да нашим младим генерацијама откријемо и саопштимо истину шта се тамо десило прије 80 година и то на начин адекватан њиховом узрасту. Важно је да то уђе у уџбенике јер то сматрам једним националним одговором. Код Шаранове јаме све спомен-плоче пред протекли рат су уништене, али су захваљујући Удружењу “Јадовно” обновљене, али спомен-плоча на острву Пагу, која је до сада разбијана три пута, упркос свим молбама и ургенцијама до данас није обновљена. Наше институције се према нашим стратиштима не односе на прави начин, а ваља знати да су жртве побијене тамо биле са читавог подручја НДХ, укључујући и подручје цијеле БиХ те Срема.

ГЛАС: Дакле, младим генерацијама кроз образовни систем не презентујемо све те догађаје?

БАСТАШИЋ: Апсолутно не. Имате поразну чињеницу да је Музеј жртава геноцида из Београда већ два пута организовао путовање гимназијалаца из Земуна и Београда у Јавну установу “Спомен-подручје Јасеновац”, али на ону хрватску страну, гдје су ученицима тамошњи кустоси и историчари презентовали “истину”, поготово о броју жртава, а да нису прешли на страну Републике Српске, Доњу Градину да од тамошњих кустоса добију и другу страну медаље, односно другу страну истине. То је поразно, а да не говорим да их никада нико није одвео на Паг, у Госпић, Јадовно и друга наша стратишта. 

ГЛАС: Јесмо ли ми онда достојни наших предака?

БАСТАШИЋ: Као друштво, као народ и већина нисмо достојни ни јасеновачких, јадовничких, доњоградинских, личких, пребиловачких, дракулићких, шарговачких мученика. Погледајте само народе у нашем окружењу колике меморијале, споменике и музеје су подигли страдалницима, припадницима својих народа, а од којих су многи у Другом свјетском рату, али и оном протеклом били у злочиначким јединицама. Када то поредите са овим код нас, онда нешто и психолошки ту није у реду.

Поражавајућа рјешења

ГЛАС: Најављена је градња Меморијалног центра у Доњој Градини и Београду. Да ли градња тих музеја који су посвећени јасеновачким жртвама касни? 

БАСТАШИЋ: Прије 14 година о томе се почело говорити и ништа није урађено. Чак је 2012. у Доњој Градини направљена једна мермерна плоча на којој је писало да постављање те плоче означава почетак градње Меморијалног центра Доња Градина. На њој је стајао 22. април 2012. године. И ништа није урађено, да би прије неких три, четири мјесеца неко преко те плоче, тог натписа, ставио једну танку мермерну плочу. Све то је поразно, а поготово је поразно то што ће архитектонско рјешење за меморијални центар радити нека кућа из Америке. То је поразно јер ми имамо образоване људе са знањем, креацијама, али и емпатије да направе једно такво архитектонско рјешење.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.