Драгослав Степановић за "Глас": Били смо прваци света!

Човјек који је фудбалску нацију каква је Њемачка научио да шта год се деси живот иде даље, док је анализирао досадашњи ток шампионата за "Глас Српске" открио је и причу о једном турниру на којем су тадашњи "плави" славили и постали "мали" шампиони свијета?! Харизматични стручњак, својевремено је одиграо 34 утакмице за репрезентацију Југославије и као лијеви бек, постигао је један гол, али није имао среће да се нађе на неком великом такмичењу.

- Одиграо сам све квалификационе утакмице за Светско првенство овде у Немачкој и повредио сам се на последњој утакмици па сам тај Мундијал гледао на телевизији. Међутим, после Светског првенства у Мексику 1970. године, Бразил је организовао једну прославу. Тачније, било је то једно такмичење на којем су учествовали сви тимови који нису били на Мундијалу у Мексику. Позвали су и нас и играли смо то "мало светско првенство" на "Маракани". У финалу смо играли против Аргентине. Мало смо се и потукли тад, а како смо у том спорту бољи од њих, добили су по носу, а на терену смо их победили са 4:2. Остаје жал што нисам играо на неком великом такмичењу. Био сам и 1976. године са репрезентацијом, када је селектор био Биће Младинић. Био сам у војсци тада, он ме је позвао. Међутим, шта се дешава. Он је сазвао неки састанак, ја нисам чуо за то и нисам отишао. Срео ме је после и рекао ми: "Ти си искључен из овог тима". Иако је имао само једног левог бека. Остаје жал што нисам играо тај меч код нас, у Београду, кад смо водили са 2:0 и изгубили - 4:2 - присјетио се Степановић.

ГЛАС: Да се фокусирамо на актуелно Европско првенство. Како се Вама све скупа чини ово што смо до сада имали прилику да видимо?

СТЕПАНОВИЋ: Мислим да је све организовано како треба, али мало је та сигурност дискутабилна. Још то није на највишем нивоу. Имате те острвске навијаче који су два света. Шкоти певају за себе и за противника, али ти Енглези дођу и бацају флаше, бију се... Они су и започели сва та с**ња. Играо сам у Енглеској. Они 20 километара пре стадиона стану у парку и онда по двојица у реду иду до стадиона. Све то у пратњи полиције која је са друге стране. На стадиону их стрпају у кавез. После утакмице их тако и врате, 30 км да не скрену с пута, већ да право иду кући. Тако ће с њима бити док се поново не појави нека Маргарет Тачер и каже: "Три године нећете нигде играти и излазити из земље, п**да вам материна!" У њиховом карактеру је да кад се напију, онда не знају шта раде па би било добро да испадну и иду кући.

ГЛАС: Како Вам изгледа репрезентација Србије? Имали смо тај шум на везама између селектора Драгана Стојковића и капитена Душана Тадића. Колико то може бити проблем, иако су закопали сјекире?

СТЕПАНОВИЋ: Тадић је први капитен који је на тај начин рекао да поштује све и то што га је тренер ставио на клупу, али да је он фит и да може, односно да највише воли да игра од почетка. Проблем је Пиксијева реакција, када је он рекао оно да то није добро. Већ сам вашим колегама причао о томе. Сад ће сви, упркос том Тадићевом извињењу, стално питати шта се десило између њих, односно какав ће њихов однос даље бити. То је најгоре кад неко тако изађе и каже то одлучно, али и Александар Митровић је псовао кад је излазио. Не знам кад неко треба да се избаци, а кад да се убаци, али ни један, ни други нису показали задовољство, овај на клупи и овај кад је излазио. Овако сад ће и медији и јавност само о томе причати. Стари лисац Алекс Фергусон је једном то лепо рекао: "Не коментаришем ништа после утакмице, него кад одморим два-три сата." Ипак су то све ситуације кад је врућа глава, кад ти можеш рационално да процениш шта да кажеш.

ГЛАС: Дјелује да сте још под утиском те утакмице против Енглеза?

СТЕПАНОВИЋ: Не знам и не могу да тврдим шта је Стојковић рекао, али мислим да је под утицајем тога да су сви правили баук од Енглеза, рекао: "Ућемо мало повучено, да видимо шта ће они." Делује ми да је Пикси градио игру на томе да ће Енглези ући у пресинг на почетку утакмице, а да ми играмо на контре. Јер не би онда Душана Влаховића ставио на десно крило, човека који то никад није играо. Примили смо тај гол. Сергеј Милинковић-Савић је стајао поред Џуда Белингема и требало је да га чува. Пустио га је и дошли смо у ситуацију да онај наш од "метар и милиметар" (Андрија Живковић) скаче с њим и примамо гол. Постоји та обавеза коју ти да тренер и ако то не испуниш, неће ни онај поред тебе, јер он има своје задужење. Даље, Енглези су се повукли у другом полувремену, али мислим да никоме није лако да после напорног првенства сада још игра целу утакмицу у пресингу. Друго полувреме је начин на који ми можемо играти. Ми смо играли пресинг, а имали смо сигурност са три штопера позада. Када је изашао Костић, осетило се да немамо људе који центрирају и раде за ту двојицу шпицева. По једном су шутнули Митровић и Влаховић. До 16 метара смо доста тога урадили, али ту је тај Тадић важан. Још нешто, морамо играти са тројицом позада, односно ову формацију коју играмо, то мора бити максимално уиграно. А ако то не радиш, а кажеш играчу да треба тако да игра, он ти каже: "ОК тренеру, све знам, све јасно", а заборави за секунд. Морамо да будемо уиграни, а мислим да нам се поново дешава исто што и у Катару.

ГЛАС: Можемо ли, упркос свему, проћи даље?

СТЕПАНОВИЋ: Можемо, али Пиксију сам давно рекао, да против фаворита увек играмо добро или победимо, а ове мале утакмице су нам проблем. Ево када сам ја играо за репрезентацију, у Подгорици смо играли против Луксембурга, којем су тада сви давали од осам до десет комада, а ми за 90 минута одиграмо 0:0 с њима?! Тако да је у фудбалу све могуће и надам се да нам је Катар пред очима. Тамо смо против Камеруна имали 3:1 и одиграли 3:3, па смо се вратили кући. Сада до изражаја долази менталитет. Пре неки дан сам чуо занимљив одговор Карла Анћелотија на питање: "Како Реал увек добија?" Он је рекао: "Не могу вам објаснити, али мислим да нам је то у генима". Сваки тим то има. Као што сам вам рекао код нас је, најбоље играмо са најбољима, а најгоре против слабих. То може, али и не може да се промени. Сад је даље све питање мотивације.

ГЛАС: Шта, по Вашем мишљењу, недостаје овој екипи?

СТЕПАНОВИЋ: Шта мени недостаје у овој репрезентацији? Онај кремен, она искра која ће све запалити. Да ли је то један шут, један дриблинг, један дуел који си добио, а било је немогуће да га добијеш, једна добра одбрана голмана... да ми почнемо да верујемо у себе!

ГЛАС: Ко је по Вама највише показао на турниру?

СТЕПАНОВИЋ: Мислим да на почетку нисмо добили фудбал који смо очекивали, али једино су Шпанци одиграли како треба. Сви други су се нешто борили, као да су калкулисали. Као да се чувају за оно што тек долази. Иза играча су тешка првенства, то се види. Види се да је 15 дана мало да се регенеришу и спреме за велико такмичење. Пре су играчи имали нешто мање од месец дана за то и то је оптимално. Али, ово је фудбал где се само јури за парама и нико те ништа не пита. На крају крајева, више је екипа и више утакмица. У завршници ће одлучивати и то ко има мање повређених играча, кажњених. Хоћу да кажем и то да је најбољи термин за велика такмичења у паузи између две полусезоне, јер тад играчи нису потрошени.

База

ГЛАС: Како гледате на чињеницу да смо једина селекција која је смјештена фактички у центру града, док су све остале изоловане од додира јавности?

СТЕПАНОВИЋ: Не знам какве смо имали могућности о питању избора хотела, али ако смем да приметим можда смо закаснили с тим па смо на крају изабрали овај у центру града. Обично се екипа смести и изолује од утицаја навијача, ако је икако могуће близу тренинг центра. Међутим, не познајем толико добро Аугзбург, јер сам само два пута био тамо, кад смо играли и не знам зашто смо смештени ту где јесмо. Не знам је ли било других могућности, верујем да јесте, али ако на време не резервишеш, онда не добијеш оно што си хтео. Има још једна ствар, можда се нешто ту и прослави у том хотелу па дођу новинари и то сниме и онда испадне као, види их веселе се, шта они мисле... Данашњи медији не праштају ништа, али и то разумем, јер новине је потребно продати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.