Драган Давидовић: РТРС има рецепт за успјех

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" Драган Давидовић, генерални директор Радио-телевизије Републике Српске, која је 19. априла прославила свој 20. рођендан.

* ГЛАС: РТРС слави 20 година постојања. У том периоду доживјела је бројне трансформације, али и ону суштинску из државне телевизије у Јавни медијски сервис РС. Колико је данас схваћена улога Јавног сервиса Српске?

ДАВИДОВИЋ: Улога јавних сервиса, па и Јавног сервиса РС, је да професионално и објективно информишу јавност, емитују образовни, културни и забавни програм, едукују и раде у име грађана. Наравно, улога Јавног сервиса РС је да штитимо интересе и права грађана РС и Српске у цјелини и да будемо предводници интеграције друштва кроз све видове програмских садржаја. То подразумијева емитовање разноврсног радијског и ТВ програма, као и садржаја мултимедије из свих крајева Републике Српске. Као Јавни сервис РС имамо обавезу да третирамо политичка питања, отварамо друштвене проблеме, пратимо спортска и културна дешавања у РС, дајемо образовне садржаје, говоримо о проблемима бораца, запослених и незапослених, бројних удружења, да пратимо традицију борачких јединица, емитујемо религијске програме и слично. Све ове обавезе Јавни сервис РС извршава у пуном капацитету.

* ГЛАС: Јавни сервис РС директно преноси бројне манифестације и догађаје из разних сегмената друштвеног живота РС. Колико је то гледан програм и колико новца и снаге он реално изискује?

ДАВИДОВИЋ: У принципу, то није гледан програм и не може се мјерити са комерцијалним програмима купљеним на свјетским или регионалним тржиштима. Али обавеза Јавног сервиса, за разлику од комерцијалних телевизија, је да прикаже оно што се догађа у РС и због тога у директним преносима РТРС емитује сједнице парламента, тениске турнире у РС, преноси културне манифестације попут "Дучићевих вечери", "Андрићевих стаза", "Кочићевог збора" и многе друге. Као Јавни сервис РС преносимо свечане академије посвећене републичким празницима, литургије за велике црквене празнике и још много тога. На сваком директном преносу ради од 50 до 70 запослених на РТРС-у, репортажна кола су на терену и често се због тих садржаја мијења програмска шема, што је за сваку ТВ станицу веома незахвално. То су веома скупи програми, јер нису покривени ни маркетиншким блоковима, али су незамјењиви са становишта улоге Јавног сервиса и идентитета Републике Српске.

* ГЛАС: Често се у Народној скупштини РС могу чути притужбе, посебно опозиције, да је мало директних преноса из парламента. Да ли су те притужбе реалне?

ДАВИДОВИЋ: Радио-телевизија РС из Народне скупштине емитује телевизијски програм, има директан радијски пренос цијелог тока засједања, као и стални пренос свих сједница на порталу "ртрс.тв." Чињеница да се цијели ток сваког засједања може пратити на сајту и у програму Радија РС говори о нашој потпуној отворености и демократичности када је у питању однос РТРС-а према раду Народне скупштине. Посебно потенцирам преносе на Радију РС, јер се они могу пратити у аутомобилу, у парку, у шетњи, у домовима свих грађана РС, на радном мјесту и слично. То није случај са телевизијом и телевизијским преносима. Телевизија РС, која има само један канал, не може у потпуности да урушава своју програмску шему изван успостављених принципа којим се руководимо још од 2003. године када је садашња опозиција била на власти и када јој није сметао овај начин праћења сједница Скупштине у ТВ програму. Од тада се уређивачки принципи нису мијењали, с тим што смо отприје двије године увели цјелокупне преносе сједница на порталу и Радију РС.

* ГЛАС: У чему је онда проблем и да ли је РТРС спремна да некој комерцијалној ТВ станици препусти праћења цијелог тока сједница Скупштине?

ДАВИДОВИЋ: Реално, проблема нема, изузев што се чини да је неким посланицима, ипак, више стало да се гледају на ТВ екрану, него што се слушају њихове дискусије на Радију РС.

Сваки дан рада Народне скупштине кошта Радио-телевизију РС око 3.000 КМ. Оно што јавност не зна је чињеница да ми снимамо цјелокупан ток Скупштине који се гледа на нашем порталу. Наравно, немамо ништа против да продамо преносе свакој комерцијалној телевизијској кући која то жели. На крају крајева, истраживања јавног мњења, која за потребе РТРС-а редовно спроводи агенција "Ипсос Стратеџик маркетинг", из марта ове године показују да је огромна већина грађана РС задовољна начином извјештавања РТРС-а из Народне скупштине.

* ГЛАС: Јавни сервис РС, као и већина јавних сервиса у Европи, али и свијету, финансира се првенствено из РТВ таксе. Да ли је то одржив начин финансирања?

ДАВИДОВИЋ: Око 75 одсто прихода Јавног сервиса РС чини РТВ такса, 20 одсто је маркетинг и око пет одсто су остали приходи међу којима је највећа ставка рентирање објеката за пренос и емитовање програма, којих РТРС има око 110 у Републици Српској. РТВ такса је по закону дефинисана као порез на посједовање телевизијског и радијског апарата и то није услуга. Дакле, домаћинство које посједује ТВ или радијски пријемник без обзира на то да ли гледа или не гледа РТРС, воли ли тај програм или не, обавезно је да плаћа РТВ таксу. Јавни сервис је национална институција, стуб овог друштва и мора да се финансира као што се из пореза финансира полиција, образовање, здравство, Народна скупштина или Влада. Степен наплате РТВ таксе код нас је изванредно висок и износи око 90 одсто и на нивоу је земаља западне Европе. РТРС је успоставила систем наплате који може да буде узор како треба да функционише једно зрело друштво. Наравно, други је проблем што смо законски РТВ таксом везани за Јавни РТВ систем БиХ и што је у Федерацији низак степен наплате РТВ таксе, што скоро доводи до распада система, као што је и цијело друштво у распаду.

* ГЛАС: Шта мислите о иницијативи СДС-а да буде укинута РТВ такса, а РТРС финансирана из буџета Српске, ФТВ из буџета Федерације, а БХРТ из буџета БиХ?

ДАВИДОВИЋ: Као генерални директор Јавног сервиса РС немам ништа против, уколико буџет РС може да поднесе издвајање око два милиона КМ на мјесечном нивоу и ако се промијени закон. Неке европске земље су на тај начин регулисале финансирање својих јавних сервиса. Оно што је неприродно у овој иницијативи је чињеница да Предсједништво СДС-а, а ни функционери других партија, нису контактирали са менаџментом Јавног сервиса РС како би добили стручно мишљење људи који се баве том проблематиком и који могу да укажу на могуће проблеме и предности остваривања те иницијативе.

* ГЛАС: Рекли сте на који начин се РТРС финансира. Већ осам година Јавни сервис РС, као јавно предузеће, послује позитивно и то у тренутку када се сви јавни сервиси у региону, али и у ЕУ, суочавају са озбиљним финансијским проблемима.

ДАВИДОВИЋ: Поносни смо на чињеницу да осам година послујемо позитивно и да смо једини јавни сервис од Беча до Љубљане, преко Сарајева, Загреба, Београда и Скопља који послује у плусу. Плате су редовне, обавезе извршавамо редовно, уплате за порез и ПДВ не каснимо ниједног дана. Наравно, финансијска криза погодила је и нас, али можда бисмо се сопственим снагама још са лакоћом носили са том кризом да нисмо опорезовани на годишњем нивоу за готово 1,4 милиона КМ само по основу пореза на плате запослених.

* ГЛАС: И поред кризе, Телевизија РС полако усељава у нови РТВ дом, гдје је чека најсавременија дигитална опрема. Све то мора да је изискивало велике финансијске издатке?

ДАВИДОВИЋ: Често се може чути да смо "добили" нови РТВ дом. Нисмо га ни од кога добили, већ смо га изградили сопственим средствима. Тако смо сада подигли кредит у ИРБ-у од пет милиона КМ и купили нову дигиталну опрему. На међународном тендеру побиједила је аустријско-њемачка кућа "BFE", чији стручњаци ових дана завршавају монтажу опреме. Можда је, ипак, вијест да је и овај међународни тендер прошао без иједног проблема, као и сви досадашњи тендери и јавне набавке у РТРС-у, а њих годишње има око 1.000. Нико никада није чуо ни за једну аферу у вези са пословањем РТРС-а, а сви ревизорски извјештаји били су без замјерке. Ми смо тако схватили своју националну улогу и то је наш рецепт за успјех.

* ГЛАС: Да ли се инсталисањем те опреме завршава опремање цијелог РТВ дома?

ДАВИДОВИЋ: То је само дио опреме који нам је потребан, вјероватно око 40 одсто. Треба нам још нових дигиталних камера, а само расвјета за велики студио кошта најмање 600.000 евра. Међутим, са овом опремом коју смо сада купили успјећемо коначно да емитујемо ТВ програм из сопственог РТВ дома. Из подстанарства у Банском двору ТВ РС ће дефинитивно изаћи послије 20 година 15. јуна када ће сви продукцини сегменти бити спремни за емитовање програма да гледаоци не би осјетили пресељење. Из Банског двора одлазимо и регулисали смо све своје финансијске обавезе према тој институцији, измирили све закупе и платили чак и оне обавезе настале 1998. године, платили смо и струју за цијели Бански двор за посљедњих пет година.

* ГЛАС: Како ћете кренути са емитовањем уз помоћ нове дигиталне опреме када није дигитализован предајнички систем?

ДАВИДОВИЋ: Овим ће РТРС остварити свој дио обавеза и дигитализовати процес производње програма. Остаје да БиХ дигитализује везе, предајнике и да грађанима субвенционише куповину уређаја за пријем дигиталног сигнала. Тачно је да БиХ то још није то урадила, а да је РТРС за тај покушај кажњена од стране РАК-а са 100.000 КМ. Ипак, остаје записано у историји да је Радио-телевизија Републике Српске прва пустила дигитални сигнал у БиХ.

* ГЛАС: РТРС је почела и са формирањем националног видео и аудио архива. Шта је улога и смисао тога?

ДАВИДОВИЋ: Настојаћемо да прикупимо све што је снимано на подручју Републике Српске у било ком формату и у било ком времену. Прихватићемо и откупићемо и филмске траке и касете било да су оне настале у институцијама или су приватно власништво. Настојаћемо да прикупимо што више видео и аудио материјала из времена рата и послије тога и све ћемо дигитализовати и омогућити корисницима приступ. Већ до сада смо дигитализовали аудио материјал Радио Бањалуке, све плоче из музичке архиве Радија РС и Радија Бањалуке смо пребацили у дигитални формат. Ових дана почиње дигитализација цјелокупне видео-архиве за коју ће бити потребно идућих пет година рада. Овакав национални архив је огромно благо Српске, јер у архиви РТРС-а је 50.000 сати програма у којем је отиснута крвна слика Републике Српске и њене историје.

* ГЛАС: Повод за овај интервју је 20. рођендан Радио-телевизије РС. Можете ли да подсјетите наше читаоце како је настала РТРС?

ДАВИДОВИЋ: РТРС, односно Српска радио-телевизија, настајала је готово истовремено у два центра, у Бањалуци и Палама. У Бањалуци се развијала из некадашњег ИТЦ ТВ Сарајево, који се налазио управо у Банском двору, а у Палама је група искусних новинара и техничког особља који су избјегли из Сарајева формирала крајем априла и почетком маја 1992. други РТВ центар. Оба студија су у готово ненормалним техничким условима стала раме уз раме са својим народом у стварању Републике Српске и њених институција. У тим тешким ратним временима неке наше колеге су страдале на новинарским задацима, јер РТРС је увијек била дио овог друштва, и када се славило и када се плакало. Од 1993. два центра су уједињена у Српску радио-телевизију или данашњу Радио-телевизију РС.

* ГЛАС: Да ли сте задовољни програмом РТРС-а и могу ли се у том сегменту очекивати нови садржаји?

ДАВИДОВИЋ: У условима у којим радимо и према захтјевима који се пред нас постављају програми свих сектора и ТВ и Радија РС и мултимедије могу се оцијенити као добри. РТРС има веома висок рејтинг повјерења грађана Републике Српске. Мартовско истраживање "Ипсос Стратеџик маркетинга" утврдило је да се РТРС по кредибилитету налази на другом мјесту у Српској и то на љествици 14 институција колико је било понуђено јавном мњењу. О томе какав је програм РТРС-а, али и новим пројектима, моћи ће се реалније разговарати послије 15. јуна.

* ГЛАС: Недавно сте реизабрани за нови петогодишњи мандат на челу РТРС-а. Која је визија развоја Јавног сервиса РС, а коју имате намјеру да спроведете?

ДАВИДОВИЋ: Пет идућих година носи са собом драматичне промјене у телевизијској технологији, у развоју интерактивне телевизије, дигиталне технологије у преносу и емитовању. Због свега тога програм који сам понудио Управном одбору имао је више од 100 страна и у њему је садржан готово до танчина план развоја сваког сегмента. У тој студији дате су пројекције просторног и развојног потенцијала ИТ центара РТРС-а, улагање у кадрове, даљи брзи темпо развоја мултимедије, али и пројекција финансијског и техничког развоја, као и програма ТВ, Радија и мултимедије. У том смислу веома осјетљиво питање је однос РТРС-а према Јавном РТВ систему БиХ. Сматрао сам да сам управо због осјетљивости ових проблема био дужан да се поново кандидујем за функцију генералног директора и заокружим позиционирање, преструктурисање и стабилизацију РТРС-а. Када тај посао буде готов знаћу да се повучем.

Мандат

* ГЛАС: Опозиција Вам спори мандат и тврди да сте изабрани трећи пут на функцију на шта по закону немате право?

ДАВИДОВИЋ: Први пут сам за генералног директора РТРС-а изабран 2003. до 2007. године. Редовни мандат вршио сам у трајању од четири године. Законом који је усвојен 2006. године и прелазним и завршним одредбама јасно је и императивно наложено да Народна скупштина РС мора бирати нови УО, који мора да бира новог генералног директора. Усвајањем новог закона мандат генералног директора по старом закону је прекинут. По новом закону биран сам 2007. године први пут на ову функцију. Дакле, по закону усвојеном 2006. године, ово је мој други мандат на челу РТРС-а. И у томе нема ништа ни спорно, ни незаконито, што зна и опозиција, која у свом политичком програму очигледно има један важан циљ, а то је да на сваки начин и у свакој прилици покуша да дестабилизује РТРС. Садашња опозиција, а некада власт у РС, ријетко је била конструктиван саговорник Јавног сервиса. Углавном су наметали проблеме и измишљали случајеве по оној народној "дабогда се сами собом бавили". Зашто и за чији рачун то раде једном ће се открити до краја. РТРС је упркос свему томе 20 година дио свих нас, а тако ће и остати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.