Чарлс Шо: Проблем здравства није новац већ организација

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" представник Свјетске здравствене организације др Чарлс Шо, који је недавно боравио у Бањалуци.

- Типична ситуација је да здравствене установе кажу: "Не можемо ништа да унаприједимо, јер немамо довољно новца". Ипак, у већини случајева стање може да се поправи ако се на најбољи начин искористе ресурси које имају на располагању, односно, само ако се боље организују - истакао је Шо.

* ГЛАС: Одржали сте предавања директорима здравствених установа у Републици Српској о могућим правцима даљег унапређења система квалитета здравствене заштите. О чему је било ријечи?

ШО: Основни циљ ових предавања био је да се пренесу информације и опише тренутна ситуација у Европи када је у питању квалитет и безбједност здравствене заштите. Већина проблема са којима се суочава здравство у Републици Српској постоји и у другим европским земљама, па чак и широм свијета, јер ствари стоје тако да је становништво све старије и болести које се јављају не долазе саме, а људи у старијој доби веома често болују и имају више од једне болести.

* ГЛАС: Која искуства и савјете сте пренијели представницима здравствених установа у Српској како би био унапријеђен квалитет здравствене заштите? Колико је ту битан и образовни дио, односно укључивање медицинских факултета у побољшање стања здравства на нашим просторима?

ШО: Квалитет здравствене заштите у Републици Српској се већ увелико унапређује. Долазим у Бањалуку још од 2000. године и учествовао сам у дизајнирању система квалитета, а исто тако знам да постоји Стратегија за унапређење квалитета која је веома битан документ. Битан корак би био да се разне иницијативе ускладе, тако да наставни програми на факултетима узму у обзир процесе акредитације и сертификације, а исто тако и да јавне финансије узму у обзир да ти процеси постоје, како би их финансирали.

* ГЛАС: С обзиром на то да сте од 2000. године упознати са стањем у здравству у РС, да ли можете да упоредите ситуацију сада и ранијих година? Гдје смо напредовали, а гдје има још много простора да се ради?

ШО: Мислим да је велика промјена ступила самим тим што су уведени процеси сертификације и акредитације и успостављена Агенција за унапређење квалитета. Исто тако, изграђени су многобројни клинички водичи, а чини ми се да се битно мијења и сама свијест о важности квалитета услуга. Наравно, увијек може боље и још више треба да се ради како би здравствени сектор функционисао на задовољавајућем нивоу, како за раднике у здравству, тако и за пацијенте.

* ГЛАС: Поменули сте да се проблеми у здравству РС не разликују много од проблема у европским и свјетским земљама. Које су то сличности које нас "вежу" и шта можемо да научимо једни од других?

ШО: Постоји много сличности, али то су првенствено проблеми у повезивању примарне и секундарне здравствене заштите и та проходност никада није доведена до савршенства. Исто тако, ту је и стандардизација услуга, гдје постоји простор за напредак, а свакако треба порадити на свијести јавности, која треба да се едукује како би знала шта може и шта треба да очекује од здравственог система, а шта не.

* ГЛАС: Шта је то што јавност, односно пацијенти треба да очекују од здравственог система, а шта не?

ШО: Не знам да ли у Српској постоји повеља о правима пацијената, али свакако да постоје општепризната права, као што су пружање услуга, њихова приватност, заштита података, као и могућност избора доктора. Прошле године Европска комисија израдила је један извјештај у смислу посматрања докле су земље чланице стигле у унутрашњем усклађивању са препорукама које су им дате 2001. године. Једна препорука у том извјештају била је да свака земља чланица треба да има јасну политику о квалитету и заштити и да та политика треба да буде доступна свим грађанима. Још једна од битних препорука била је веће укључивање пацијената и јавности у сам процес пружања здравствених услуга и прикупљање повратних информација од јавности, односно шта мисле о здравственом систему. У РС постоји документ под називом "Политика за унапређење квалитета и заштиту здравства" који потиче из 2007. године и тај документ је мање-више усклађен са свим препорукама које је дала Европска комисија, али оне нису суштински имплементиране. Тако информисање пацијената и даље постоји као проблем у многим земљама. На примјер, у неким земљама клиничке смјернице, које се иначе дистрибуишу љекарима, дају се и пацијентима, наравно, у једном једноставнијем формату и језику и они тада знају шта да очекују, шта су њихова права и обавезе.

* ГЛАС: Здравствене установе у РС имају проблема са неуплаћеним доприносима. С обзиром на то да већ годинама пратите развој нашег система, шта је ту кључни проблем и гдје се може наћи рјешење?

ШО: Када упитате запослене у здравственим установама шта је то што им је најнеопходније да би унаприједили квалитет здравствене заштите, типичан одговор у већини земаља, па тако и у Републици Српској, јесте "више новца, више особља и више опреме", али то је грешка, јер се често занемарује да кључ проблема не лежи у новцу, већ у бољој организацији. Типична ситуација је да здравствене установе кажу: "Не можемо ништа да унаприједимо, јер немамо довољно новца". Ипак, у већини случајева стање може да се поправи ако се на најбољи начин искористе ресурси које имају на располагању, односно, само ако се боље организују.

* ГЛАС: Значи, рјешење проблема, односно складнијег функционисања здравственог система је у бољој организацији?

ШО: Да, једноставно, да се уведе више систематичности. Систематичности не само у дозначавању средстава здравственим установама, већ и у њиховом међусобном размјењивању тих средстава када им затребају. Исто тако, потребно је више систематичности и у клиничкој пракси.

Нова посјета

* ГЛАС: Да ли идуће године представници здравствених установа у Републици Српској могу да очекују Вашу посјету и стручна предавања?

ШО: У оквиру овогодишње посјете остао је још један састанак са представницима болничког сектора и разговор о унапређењу квалитета. Искрено се надам да ћу и идуће године сарађивати са надлежнима у здравству Српске, посебно јер мислим да се на овим просторима много тога позитивног дешава, а и мијења се свијест јавности, због чега је потребна помоћ и веће укључивање свих нас, али и медија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.