Бранислав Тапушковић за "Глас": Међународна правда не може бити селективна

Они су при томе истицали да су чак спремни и да физички нападну на ту правосудну институцију, међународни суд, како би ослободили ухапшена лица. Сличне пријетње имамо и сада, када је у питању рад Међународног кривичног суда у Хагу, који се дрзнуо да распише потјернице за хапшење одређеног броја израелских званичника због свега оног што се дешава у појасу Газе.

Каже ово у интервјуу за "Глас Српске" доајен српске адвокатуре и бивши предсједник београдске и српске коморе Бранислав Тапушковић, адвокат са дугогодишњим хашким стажом, коментаришући америчке отворене пријетње главном тужиоцу МКС Кариму Кану, а у којим је највише предњачио републикански представник Мајк Џонсон, најмоћнија особа у Представничком дому, који је поручио да ће, ако Сједињене Америчке Државе дозволе да МКС пријети израелским лидерима, оне вјероватно бити сљедеће на том списку оптужених.

- Када је осниван овај суд, САД су биле једна од потписница Римског статута, односно уговора којим се успостављају функције Међународног кривичног суда у Хагу, његова надлежност и структура. Али врло брзо америчка администрација је повукла тај потпис, знајући да би им се ствари које раде широм света, у неком тренутку, могле вратити попут бумеранга. Сматрам да је њихова последња реакција проистекла управо из тог страха, али и сигурно њихових добрих односа са Израелом, државом с којом имају пријатељске односе - каже Тапушковић.  

ГЛАС: На то су недавно упозорили и поједини амерички конгресмени шаљући пријетећа писма на адресу МКС-а, а образлажући свој потез тиме да би неки од америчких званичника у неком тренутку могао бити предмет истраге овог суда?

ТАПУШКОВИЋ: Због тога САД никада нису прихватиле ингеренције ниједног међународног суда. Категорични су да се такви и слични судски процеси могу водити само пред америчким судовима. Они сада сматрају, односно изражавају бојазан да, уколико овај суд направи, условно речено, преседан са Израелом, онда би и САД, односно њихови држављани могли бити предмет истрага, односно судских процеса. То је суштина свега. Због тога се упућују и ове претње главном тужиоцу Међународног кривичног суда, јер су свесни колике су ратне злочине починили широм света, а поготово након Другог светског рата.    

ГЛАС: Приликом успостављања Међународног кривичног суда тадашњи министар спољних послова Велике Британије Робин Кук истакао је да овај суд није основан да би оптужио неког из Уједињеног Краљевства и САД. На то су указивали и они који су се противили тој пракси, наводећи да је овај суд успостављен због "дивљака", односно непријатеља Запада.

ТАПУШКОВИЋ: Прва ствар на коју сам упозорио када сам иступио пред Међународним судом за бившу Југославију, а било је то 2001. године, јесте да међународна правда мора да буде универзална, а не селективна. Не може правда важити само за две мале земље као што су Руанда и бивша Југославија, већ за све који почине неке од ратних злочина. Тек тада бисмо могли говорити о тој универзалности правде.

За почињене ратне злочине мора свако да одговара, ма како се он звао и из које државе био. Они се не смију заборавити, поготово не они који су почињени у Сирији, Авганистану, Ираку, али и Савезној Републици Југославији, односно Србији приликом њеног бомбардовања од стране НАТО снага 1999. године.

Док све то не добије свој судски епилог, нема ни правде,  међународног права и поменуте универзалности. И то је мој став. А ове претње упућене од стране САД на најбољи начин говоре да од те правде за сада нема ништа.      

ГЛАС: Када су у питању ове пријетње САД, ово није први пут да су оне упућене. У вријеме предсједничког мандата Доналда Трампа, када је била отворена истрага МКС о наводним америчким злочинима у Авганистану, под санкцијама су се нашла поједина лица из овог суда, али и чланови њихових породица. Била им је замрзнута имовина и рачуни, а био им је и забрањен улазак у САД. Након годину дана суд је подлегао овим притисцима, одустајући од ове истраге.

ТАПУШКОВИЋ: То је један континуитет у спољној политици САД. Али где је ту правда? Као што сам већ рекао, она не може бити селективна, а каква је, између осталог, у последњих неколико деценија.

Та правда је углавном политички мотивисана и обојена. То није никако добро и не доприноси помирењу у свету, напротив. Али ратни злочин никада не застарева и ко год га починио, мораће једног дана да одговара. Надам се томе.

Велике силе би се морале с тим суочити. Не може се све правдати некаквом демократијом, безбедношћу и националним интересима, а које је довело до милиона невиних жртава широм света.  Овде треба поменути да за све те разне ратне злочине, широм света, никоме се никада није судило у САД, пред њиховим судовима, при томе не допуштајући да то ураде међународни судови. 

ГЛАС: Да ли се могу правити паралеле између овог што се данас дешава око овог суда и, рецимо, свега оног када су вођени судски процеси у Хагу за ратне злочине на просторима бивше Југославије, а ту прије свега мислим на политичке притиске, којих је несумњиво било?

ТАПУШКОВИЋ: Наравно. То је јасно као дан. Међународни суд за бившу Југославију је био политички. Од првог дана је било јасно да међународна правда неће бити задовољена, односно да неће имати универзалну димензију. Одмах је било видљиво да исти аршини не важе за све.

ГЛАС: Да се мало осврнемо и на недавно усвојену резолуцију о Сребреници, а која је, како тврде њени аутори, плод хашких пресуда. Како бисте оцијенили резултате гласања, те да ли овај документ у неком наредном периоду, иако није правно обавезујући, може бити злоупотријебљен и на који начин?

ТАПУШКОВИЋ: Биће сигурно злоупотребљена, баш као и саме Уједињене нације овом приликом, када је овај документ усвајан. Верујем да ће овај документ сигурно бити искориштен за неке наредне кораке. То, уосталом, можемо видети и из изјава појединих политичара из Сарајева који већ говоре о обнављању међународне тужбе против Србије, као правне наследнице СРЈ, односно утврђивању њене одговорности за све оно што се дешавало у и око Сребреници те 1995. године.

У овом граду је почињен ратни злочин. И од тога нико не бежи, нити оспорава. Али ни по једном правном основу не може се рећи да су постојале геноцидне намере. Нажалост, манипулисало се и са бројем жртава, али и наводима како је у том спорном периоду убијен велики број цивила.

О свему томе много знам, јер сам имао прилике да видим обдукционе налазе и записнике, из којих се видело да се ради углавном о борцима такозване АБиХ који су настрадали у обрачунима са Војском Републике Српске. Истина, један број њих је и стрељан, али нису убијани цивили.  

Политички суд

ГЛАС: У шта су се претвориле Уједињене нације? Да ли су оне изгубиле смисао свог постојања?

ТАПУШКОВИЋ: Подсетио бих да је оснивање Хашког трибунала за бившу Југославију било незаконито и нелегално, противно постојећем међународном праву. Он није основан од стране Генералне скупштине Уједињених нација, већ од појединих држава. И никад се није успело да се дође до тога да стални Међународни суд у Хагу, основан 1905. године, да своје мишљење о легитимитету овог ад хок суда основаног за бившу Југославију. Моје лично мишљење, али и многих правних и међународних експерата је да се радило о политичком суду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.