Борис Трнинић за „Глас“: Катаклизма једина ријеч за оно што се десило у Јабланици

Рекао је то у интервјуу за “Глас” вршилац дужности директора Републичке управе цивилне заштите Борис Трнинић, који се са својим људима међу првима понудио да помогне у тражењу несталих и чишћењу подручја у неколико општина у ФБиХ које су у ноћи са 3. на 4. октобар задесиле катастрофалне поплаве. Енормна количина кише покренула је клизишта и каменолом који се буквално у секунди сручио на људе и збрисао са лица земље бројна домаћинства.

- Тамо остајете без коментара, стојите и ћутите. Када у томе муљу и хаосу нађете дјечије играчке, а имате своју породицу, не можете зауставити емоције - истакао је Трнинић.

ГЛАС: На призоре попут оних у Јабланици нико не може остати имун. Како у таквим ситуацијама успијевате да будете прибрани?

ТРНИНИЋ: Кренули смо у Јабланицу одмах први дан. Прво смо били на територији Доње Јабланице, а потом смо ишли и у Бутуровић Поље. Око 5.000 људи је било директно угрожено, 1.218 домаћинстава је мање или више оштећено па и тотално збрисано са лица земље. Када вам кажем избрисано са лица земље, мислим буквално то. Упоређивали смо са колегама из Федералне управе цивилне заштите фотографије прије и послије, вјерујте ми на појединим мјестима као да никада ништа није постојало. Док гледате у тоне муља, измијешаног са грађевинским материјалом, земљом и ко зна чиме све, незамисливо је да је ту икада постојало домаћинство, кућа, да је ту неко нормално живио прије свега неколико часова. Језа прође кроз кости од таквих призора.

ГЛАС: Какав је осјећај стајати на таквом мјесту?

ТРНИНИЋ: У неким претходним разговорима сам говорио о томе да колико год смо ми професионалци, колико год смо били припремљени и свјесни шта нас очекује, када човјек дође на мјесто гдје је прије неколико сати живјела породица и затекне храну на столу, отворен фрижидер, кућу пуну муља, грађевинског материјала, непријатних мириса, тешко је било шта рећи. Ту остајете без коментара, стојите и ћутите. Када у томе муљу и хаосу нађете дјечије играчке, помислите на своју породицу, дјецу, не можете зауставити емоције. Колико год сам јак, ту емоције прораде. Посебно су тешки били тренуци када на мјесто које претражујемо дођу чланови породице и родбина настрадалих. Из страха да тијела неће бити пронађена, они сами желе да се укључе у акцију, да копају, траже..., а једноставно то им не можемо дозволити ради њихове безбједности, иако разумијемо и њихов бол и муку. Тражите праве ријечи да им објасните, да их склоните са тог мјеста да несрећа не буде још већа, а вјерујте у тим тренуцима мало је правих ријечи.

ГЛАС: Колико Вас заболи свака жртва и бол оних који су изгубили некога свог, а Ви сте га пронашли? Колико је тешко остати професионалац?

ТРНИНИЋ: Морамо остати професионалци. Сви ми знамо на који начин се врши претрага и како се поступа када нађете тијело, али сматрам да ни међу највећим професионалцима нема онога ко може остати имун на те ствари. Тешко је наћи праве ријечи да се све то објасни. Улазио сам у куће, стајао по десет минута, замишљао слике породице која је ту живјела и у десетак секунди све је нестало, једноставно живот је стао у неколико секунди. Људи су избрисани са лица земље, као да никада ту нису ни постојали, цијеле породице су настрадале. Настрадало је 27 људи, у Фојници троје, у Коњицу пет, Јабланици 19, сва тијела смо пронашли. Захвалан сам и колегама из Србије, који су одмах дошли да помогну, колегама из Словеније, Хрватске, Црне Горе, свима који су учествовали. Наш машински тим је још у Јабланици. Ово је за све нас једна велика опомена. Ми који се бавимо овим послом не можемо бити опуштени ниједне секунде, 24 часа дневно смо у приправности. Имали смо ове године пожаре, катастрофу са мигрантима, поплаве у ФБиХ. Остаје нам само да се надамо да ће година завршити мирно и да оваквих несрећа више неће бити.

ГЛАС: Спасиоци из РУЦЗ били су међу првима и у Турској након разорног земљотреса 2023. године. Може ли се повући паралела између те и ове ситуације у Јабланици?

ТРНИНИЋ: У Турској се догодила катастрофа великих размјера са много више жртава, али мислим да ово у Јабланици може да се пореди са катаклизмом, једноставно нечувено. Не знам коју другу ријеч да употријебим. Са колегама из региона сам разговарао и они су у невјерици да је нешто овако уопште могуће. Висина тог наноса у којем нема шта нема је на појединим мјестима седам или осам метара.

ГЛАС: То најбоље илуструје фотографија на којој је један спасилац буквално до рамена у том муљу.

ТРНИНИЋ: То је наш спасилац Ненад Иконић. Тражио сам од њега да да свој максимум, јер је он велики професионалац, да обиђе сваку кућу, да се не губи на времену, да приђе сваком ауту. Не бих истицао то да ли смо дошли први или не на неку локацију, али вјерујте наши људи су пришли сваком објекту, сваком возилу, иако је у тим тренуцима изгледало да је тако нешто неизводиво. Наравно да је безбједност спасилаца на првом мјесту, да морају да чувају себе да би могли помоћи другима. Свјесни смо били ситуације, да је са сваким даном све мања шанса да нађемо неког преживјелог, али ипак смо се надали до посљедњег дана да је неко можда успио да преживи.

ГЛАС: Како оцјењујете сарадњу са колегама и из ФБиХ и региона?

ТРНИНИЋ: Цијелом акцијом руководиле су колеге из Федералне управе цивилне заштите, тимови су били мјешовити. Иста мука нас је ту довела и једноставно у оваквим ситуацијама се на неки начин сродите. Радили смо заједно, за исти циљ.

ГЛАС: Чини се да у оваквим ситуацијама међу вама спасиоцима нема подјела, никаквих. Као да у вријеме великих катастрофа стану сва свакодневна политичка, национална и друга препуцавања?

ТРНИНИЋ: Са колегом Алдином из ФУЦЗ чуо сам се дневно и по десет пута. Нема ту више оних формалности, већ брате, друже, једноставно овакве ситуације нас приближе. Са колегом Луком из Србије сам био константно на вези, од пожара који смо заједно љетос гасили до ове ситуације сада. Политика је неизбјежна као и у свему и не могу а да не поменем да је предсједник Српске Милорад Додик од мене лично први дан тражио да се максимално ставимо на располагање и помогнемо људима у ФБиХ и кренули смо исти дан, а видјели сте шта смо проживљавали чекајући да надлежни из ФБиХ одобре долазак хеликоптера из Србије док смо гасили пожар у НП “Сутјеска”. Министар безбједности Ненад Нешић први дан је отишао у Јабланицу, преко тог министарства стиже помоћ из других држава и видјели сте да он ниједног тренутка није калкулисао и политику стављао у први план. Људски је било помоћи. Нико од нас није калкулисао, док смо рецимо одобрење за хеликоптере из Србије добили буквално пет до 12. Након два мјесеца борбе са ватром на свим локацијама славили смо када је пала киша и зауставила ту агонију.

ГЛАС: Да ли сте и у једном тренутку помислили да не одете у Јабланицу?

ТРНИНИЋ: Не, ни у једном тренутку тако нешто није ми пало на памет. Не могу рећи да сам поносан што сам био, јер није то ситуација за понос, нажалост, али када дођете тамо, у очима тих људи видите колико им значи само што сте ту. Знам како је нама било док смо се борили с ватром када нам неко донесе бар флашу воде. Што се нас тиче увијек бисмо помогли, не само колегама у ФБиХ, свима, ко год сматра да му је потребна помоћ из Српске, одазваћемо се.

ГЛАС: Вјерујем да сте били свјесни свега што Вас може снаћи у послу који сте изабрали. Због чега сте одлучили да ипак будете ово што јесте у животу?

ТРНИНИЋ: Хуманост изнад свега. Очекивао сам тешке ситуације, можда не ових размјера, али ниједног тренутка се нисам поколебао. Колико год било тешко и изазовно, хуман рад ојача човјека духовно. Када некоме помогнете надограђујете себе као личност. Пролазимо кроз ситуације које нимало нису пријатне. Конкретно ово у Јабланици и осталим општинама погођеним поплавама у ФБиХ, било је битно само да нађемо сва тијела, да њихове породице могу достојанствено да их сахране. Те породице су биле свјесне да је готово и сваким даном је било све мање наде да ћемо некога живог пронаћи и само је расла стрепња и агонија да нећемо наћи ни тијела. Првог дана смо рекли да се нећемо повући са терена док све не пронађемо и тако је и било. Овај посао може да ради само неко ко је свјестан свих изазова и ризика и спреман да помогне другима.

ГЛАС: Какво је тренутно стање у РУЦЗ, имате ли довољно опреме и кадра?

ТРНИНИЋ: Захваљујући Влади Српске ми смо добро опремљени. Наравно, увијек постоји потреба за додатним опремањем и обукама. За ову годину одобрен нам је план утрошка средстава гдје идемо на додатну обуку и опремање територијалних ватрогасно-спасилачких јединица које су веома битне у систему спашавања. Додатно опремамо и неке наше тимове. Осим тога план је да у наредном периоду заједно са колегама из Федералне управе цивилне заштите преко Савјета министара БиХ опремимо машински тим, јер је потреба за машинама велика, то се показало и сада у Јабланици. Ако причамо о кадру, што више руку имате на терену то је свакако боље, али сходно нашим буџетима уклапамо се у систематизацију и буџетске оквире.

Захвалност медијима

ГЛАС: Када се догоде катастрофе попут ове у Јабланици и осталим општинама у ФБиХ, расте интересовање и јавности и медија. Како оцјењујете сарадњу са седмом силом?

ТРНИНИЋ: Увијек има неких изузетака, али, у суштини, желио бих да захвалим онима који су били заиста коректни и коректно извјештавали, било са терена или да су преносили оно што смо им саопштавали. Хвала и вашој медијској кући на коректној сарадњи и разумијевању када нешто нисам могао или знао у датом тренутку. Преосјетљиво је причати о жртвама, бројевима и ту треба увијек мало више повести рачуна. Захвалан сам на професионалном преношењу и фотографија које смо слали са терена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.