Бобан Кустурић за „Глас“: Сигурнији сам у ваздуху него на земљи

Он је навео и да је Србија, којој дугују велику захвалност за гашење пожара, велесила у том послу, јер у једном тренутку њихови хеликоптери на пожариште успијевају да испусте чак 65 тона воде.

Кустурић, са којим смо разговарали и о капацитетима Хеликоптерског сервиса РС, навео је да би ускоро требало да буде набављен и нови хеликоптер за потребе Српске. Такође казао је да се безбједније осјећа у хеликоптеру него на земљи, али и открио откуд љубав према летењу.

ГЛАС: Зашто се у БиХ све политизује па и гашење пожара?

КУСТУРИЋ: То треба питати оне који то раде. Први дан када сам дошао на подручје Националног парка "Сутјеска" и када сам видио размјере тог пожара процијенио сам да са својим капацитетима не можемо да одговоримо. Штета би била далеко мања, а и себе, своје пилоте и пилоте из Хеликоптерске јединице МУП-а Србије не бих доводио у опасност да нам је одмах стигла помоћ са друге стране Дрине. Не бисмо се доводили у тако опасне ситуације у којима смо били тих дана, јер је пожар толико узео маха да смо једноставно морали да радимо те ствари да не бисмо дозволили да пожар захвати најстарију прашуму у Европи Перућицу. Међутим, због интелектуалне ограничености, безобразлука или неких других порива појединци из Сарајева, првенствено министар одбране Зукан Хелез, није дозволио да хеликоптери Србије дођу у суботу и да нам помогну да угасимо тај пожар у почетку. Да смо то урадили, онај пожар у Билећи се не би ни десио. Док хеликоптери Србије нису дошли на подручје Српске, нисмо ни имали капацитета да гасимо пожар у Билећи, него смо се фокусирали на Национални парк "Сутјеска". Из тог разлога је и тај пожар у Билећи ескалирао па смо послије заједничким снагама са Хеликоптерском јединицом МУП-а Србије гасили и тај пожар у Билећи, гдје су и људски животи и куће били угрожени. Нисмо дозволили да ниједна кућа у том пожару изгори. Ризиковали смо у више ситуација и властите животе. Не желим да ово дјелује патетично, али због немара, бахатости и безобразлука појединаца из Сарајева, који нису дозволи да људи из Србије дођу, направљена је огромна штета и ризиковали смо своје животе да бисмо спасили што се спасити могло. Нажалост и ми Срби смо имали такве појединце као што је поменути Хелез, а то је бивши министар Драган Мектић. Он ме невјероватно подсјећа на њега, јер је исто својим чињењем и нечињењем нанио велику штету и Српској и БиХ називајући нас и све друге криминалцима, а сада је завучен у мишју рупу. Хелезов долазак на Тјентиште приликом гашења пожара је нељудски чин. Дошао је да провоцира и мене и моје пилоте и пилоте из Хеликоптерске јединице МУП-а Србије својим присуством. Гашења пожара хеликоптерима су најопасније операције које се раде било гдје у свијету. Најчешће несреће хеликоптера у Америци, Грчкој, Бразилу су управо у акцијама гашења пожара. Поготово када се ради о терену као што је кањон ријеке Сутјеске, гдје је велика надморска висина, гдје смо имали изузетно високе температуре и јак вјетар. У једном тренутку вјетар је прелазио 80 километара на час и ми смо у тим условима од 12 до 14.30 часова радили да бисмо пресјекли пожар да не захвати Перућицу. Свјесно смо ишли до својих крајњих граница и били у неколико наврата у опасним ситуацијама, али смо били свјесни шта бранимо.

ГЛАС: Колико те процедуре компликују рад Хеликоптерског сервиса?

КУСТУРИЋ: Не отежавају кад су пожари мањег обима, које можемо сами угасити. Али, ако сам ја дошао на лице мјеста, а имам највише искуства у гашењу пожара на простору БиХ као пилот и ако сам процијенио и на крајње коректан и професионалан начин апеловао на њих у суботу да не политизује ту ствар него да дозволе нама професионалцима да радимо тај посао, а они нам нису помогли, онда је све јасно. Још 2014. године су нам помагали хеликоптери из Хрватске и Словеније, ја сам летио с њима и захвалан сам тим људима што су нам помогли кад су биле велике поплаве. Руководство Српске је похвалило те људе и ми смо у пријатељским односима и дан-данас. Да је тај Хелез иоле реалан човјек, не би се понашао тако како се понаша. Питам га јавно што су ти хеликоптери дошли у уторак, зашто нису могли доћи у суботу, да спријечимо катастрофу? Нису само због самовоље, неодговорности или неких других ствари. Чак сам и њему рекао тада: "Је ли ти волиш да видиш како гори света српска земља, можда уживаш у томе?!". Није први пут да се понаша овако. Нису дали ни у општину Гацко да дође хеликоптер из Србије, а ми смо успјели својим снагама одбранити два бошњачка сала. Не дијелимо људе по било ком основу, боји коже, нацији, ни по чему. Кад год је требала помоћ ФБиХ никад се нисмо оглушили на то. Влада Српске и предсједник Републике Милорад Додик увијек имају разумијевања и увијек добијамо сагласност и налог да помогнемо људима из ФБиХ. Медицинске евакуације да и не помињемо, како из Мостара, тако и Сарајева, и то не једном него више пута. Кад год је требало увијек смо били ту за све у тим кризним ситуацијама. Велику захвалност за све дугујемо предсједнику Србије Александру Вучићу, министру Ивици Дачић и комплетној Хеликоптерској јединици МУП-а Србије. Људи су пружили руку и понудили нам помоћ бесплатно. Ти пилоти су дошли овдје и ризиковали своје животе заједно с мојим људима да спасавамо нашу земљу, а били су изложени тако ружним порукама из Сарајева.

ГЛАС: Које су све спецификације хеликоптера из Србије са којим је гашен пожар на Тјентишту и колико то кошта?

КУСТУРИЋ: Ријеч је о хеликоптеру "суперпума" који носи ведро од 3.500 до 4.000 литара воде, у зависности од температуре. Тај хеликоптер кошта више од 27 милиона евра. Један је од најбољих у овом тренутку за гашење пожара поред "камова", које Србија такође има. Србија је спремила и тај "камов" хеликоптер, који има капацитет ведра пет тона, да нам пошаље. Људи су већ у суботу били у хеликоптерима у Србији, јер сам био на вези са командантом и само смо чекали тај један потпис да људи прелете овамо. Србија је у претходних пар година уложила огромна средства и купила више од 40 нових хеликоптера. И тренутно када је ријеч о акцијама гашења ватре Србија је дефинитивно велесила у овом дијелу Европе. Они располажу са капацитетима да у једном тренутку кад дигну све хеликоптере имају могућност да на пожариште избаце више од 65 тона воде. И када вам тако једна велесила пријатељски настројена понуди бесплатну помоћ, а све друге земље у окружењу траже помоћ од Србије и она им излази у сусрет, ви онда имате овакве, да не кажем балване попут овог Хелеза и других појединаца који одбијају ту помоћ. Да имају и мало свијести и да размишљају о народу и о материјалним добрима земље, сигурно се не би понашали тако као се понашају.

ГЛАС: Постоји ли могућност да и Српска у скоријем периоду набави такав један хеликоптер који има Србија?

КУСТУРИЋ: Влада Републике Српске је прије 20 дана, прије ових пожара донијела одлуку о набавци новог двомоторног хеликоптера. Не тог ранга од 27 милиона евра. Одвојила је око 7,5 милиона евра да буде купљен двомоторни хеликоптер који је доста сличан перформансама овог хеликоптера који ми имамо сада. Дакле Влада РС је прије ове катастрофе, кад је видјела какве су опструкције из Сарајева, донијела одлуку да набави још један двомоторни хеликоптер. Надам се да ће и идуће године наћи могућност да буде набављен још један, јер је чињеница да морамо да се уздамо у своје ресурсе. На Србију увијек, наравно, можемо рачунати.

ГЛАС: Који су тренутни капацитети Хеликоптерског сервиса Републике Српске?

КУСТУРИЋ: Тренутно располажемо једним хеликоптером типа "коала", који је више намјенски и са којим гасимо пожар, радимо медицинске евакуације, помажемо становништву у ванредним ситуацијама... Имамо један, мали, "белзија", који је оперативан и који је у летном стању, а који нам служи за извиђање пожара и за медицинске евакуације. Имамо још један хеликоптер који није оперативан, који треба да ремонтујемо. Велику подршку пружа нам и Хеликоптерска јединица МУП-а Републике Српске са два хеликоптера. Осим мене имамо још пет пилота. Довољан број, а имаћемо их и више. Имамо најискусније и најбоље пилоте. То су људи који имају по 2.000 па и 3.000 сати налета, а ја имам 3.800 сати проведених у ваздуху у својој каријери. То је за пилоте хеликоптера поприлично респектабилан налет. Најтежи и најопаснији дан у мојој летачкој каријери био је управо један од дана на гашењу пожара у Националном парку "Сутјеска".

ГЛАС: Редовно учествујете и у медицинским евакуацијама. Која је најопаснија ситуација у којој сте се нашли?

КУСТУРИЋ: Било је доста опасних ситуација. Најтеже за нас су када радимо медицинске евакуације беба и дјеце. У тим тренуцима јако је тешко остати хладнокрван и прибран. Тешко је када видите болесно дијете да вам ваше не прође кроз главу. Дајемо свој максимум и најпоноснији сам на те врсте операција. Више од 80 одсто наших операција односи се на медицинске евакуације, гашење пожара, помоћ људима у ванредним ситуацијама. У посљедње двије и по године имали смо 104 медицинске евакуације из Требиња. Нека је од тога десет одсто спашених живота захваљујући хеликоптеру, бићу препоносан. За разлику од свих других земаља и оних које су далеко развијеније попут Њемачке, Аустрије, Италије, наша Република је омогућила и дала нам ресурсе, средства да све те медицинске евакуације радимо бесплатно за све грађане Републике Српске, а чак и ФБиХ. У другим државама имате хеликоптере који раде медицинску евакуацију, а на то имају право само људи који плаћају екстра осигурање. Овдје је довољно само да нас доктор назове и одмах смо на терену.

ГЛАС: Колико је потребно од позива до почетка медицинске евакуације?

КУСТУРИЋ: Кад добијемо позив у року од 15 минута хеликоптер са комплетном медицинском опремом, али и доктором који треба да буде ту, полијеће.

ГЛАС: Колико је посао пилота стресан и како се ослобађате тог притиска и стреса?

КУСТУРИЋ: Стреса се ослобађамо само вјером у Бога и молитвом.

ГЛАС: Да ли се сигурније осјећате у ваздуху или на земљи?

КУСТУРИЋ: Дефинитивно у хеликоптеру. Не постоји сигурније мјесто, осим наравно када сам са својом породицом, али што се тиче ових осталих ствари, најсигурније се осјећам у хеликоптеру.

ГЛАС: Одакле љубав према летењу?

КУСТУРИЋ: Мој покојни стриц је Слободан Кустурић, улица у Бањалуци носи његово име. Он је био пилот на "МиГ-овима" у Бихаћу. Када је почео рат требало је да иде до Србије, али није, јер је хтио да остане са својим народом. Био је командант једине авијацијске бригаде у Републици Српској. Нажалост погинуо је 2. августа 1993. године изнад Брчког у хеликоптеру. Радили су медицинску евакуацију за Београд, пребацили су пацијента тамо и када су се враћали оборили су их изнад Брчког. Погинуо је 2. августа, а ја сам током септембра 1993. отишао на академију за пилота. Добио сам име по стрицу и цијели мој живот је трасирао управо он. Од када знам за себе маштао сам о томе да будем пилот и нисам размишљао ни о чему другом. Због тога све што радим данас и тим људи из Хеликоптерског сервиса радимо управо због свих оних који су дали животе за Републику Српску.

Најдирљивије сцене

ГЛАС: Који тренуци ће Вам заувијек остати урезани у сјећање?

КУСТУРИЋ: Један од најљепших тренутака приредила нам је једна жена из Требиња. Наиме, ми смо дошли у Требиње јер је требало да буде некаква евакуација, а она је на хелиодром довела око 30 малишана које смо ми превезли из Требиња на хитне интервенције хеликоптерима. Они су нас дочекали домаћински те нам захвалили за све што смо урадили. То је тренутак за који вриједи живјети. Наша медицинска евакуација се не завршава само када пацијенте превеземо од једне до друге тачке него остајемо у контакту са 90 одсто тих пацијената. Поред улоге пилота настојимо да их растеретимо, опустимо, насмијемо. Увијек им кажем: "Кога год смо пребацили - добро је прошао".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.