Александра Нинковић-Ташић: Време да Пупиново наслеђе извучемо из мрака

Каже то у интервјуу за “Глас Српске” потпредсједник Образовно-истраживачког друштва “Михајло Пупин” Александра Нинковић-Ташић.

- Следеће године, 2014. обележавамо 160 година од рођења једног од најсвестранијих Срба у нашој историји. Верујем да ћемо дочекати 9. октобар, дан Пупиновог рођења, са спомеником испред Електротехничког факултета у Београду - додаје Нинковић-Ташић.

Према њеним ријечима, с обзиром на то да је деценијама богато Пупиново насљеђе било у мраку, споменик је један од начина да се са захвалношћу и љубављу сјетимо великог добротвора, научника и дипломате.

- Када схватите да је Пупин био веома богат човек, а да је све што је имао оставио српском народу, када само помислите на листе добрих дела којих има више од 1.000, када схватите да је добио Пулицерову награду, не можете а да не осетите захвалност и дивљење - истакла је Нинковић-Ташић.

*ГЛАС: На платоу испред зграде Техничких факултета у Београду требало би да буде подигнут споменик Михајлу Пупину, за шта се Ваше друштво годинама залагало. Докле се стигло са реализацијом ове иницијативе?

НИНКОВИЋ-ТАШИЋ: Следеће године, 2014. обележавамо 160 година од рођења једног од најсвестранијих Срба у нашој историји. Тада ће, верујем, иницијатива стићи до своје реализације и дочекаћемо 9. октобар, дан Пупиновог рођења, са спомеником испред Електротехничког факултета у Београду. Српска академија наука и уметности, град Београд, декан факултета, као и многе друге институције, дају снажну подршку овом подухвату, свесни да се прилика не сме пропустити. С обзиром на то да је деценијама богато Пупиново наслеђе било у мраку, споменик је један од начина да са се захвалношћу и љубављу сетимо великог добротвора, научника и дипломате.

*ГЛАС: Да ли је код нас довољно промовисано име и дјело Михајла Пупина и довољно истакнута његова историјска улога?

НИНКОВИЋ-ТАШИЋ: Милан Кашанин је 1927. године у “Цвијети Зузорић” у Београду, истакао: “Ми, Срби, не умемо да уважавамо своје живе, али ни да се сећамо својих умрлих”, при томе мислећи на великане који су уместо у најсветлије путоказе у српском друштву, нестали у забораву и немару. Нажалост, Пупин је један од таквих примера. После готово седам година посвећености његовом делу и животу, мој је утисак да су у случају наслеђа Михајла Пупина помешани немар и лоша намера. Немогуће је да су сва та добра дела, сви ти значајни доприноси нестали из сећања не само народа, већ и институција, без намере да се склоне из образовног, научног, културног или духовног система нашег друштва. Ниједна од његових многих улога није довољно истакнута. Чак ни научна. Његови легати, дарови и доброчинства представљају изненађење и за институције које су те дарове примале. Историја дипломатије не памти велике Пупинове доприносе, а његов књижевни рад остаје привилегија малобројних који се сусретну, углавном случајном, са неком од Пупинових књига. Напором Образовно-истраживачког друштва “Михајло Пупин” последњих неколико година та слика се мења. Наравно, свесни смо да нас чека још дуг пут.

*ГЛАС: Аутор сте изложбе “Михајло Идворски Пупин - Стваралачка координација”. Колико је ова изложба помогла грађанима да се “упознају” са научником?

НИНКОВИЋ-ТАШИЋ: Изложба “Михајло Пупин-Стваралачка координација” помогла је пре свега да се грађани упознају са Пупиновим великим људским достигнућима. Она је свој живот почела у Галерији науке и технике САНУ, обишла Кулу, Шабац, Црну Гору. Сада је поново у Београду, стићи ће до још градова у Србији, жеља нам је и до Републике Српске. Људи реагују изванредно, прво не могу да верују, а затим ганути и помало тужни, сигурна сам, одлазе са потпуно новим осећањем везаним за изузетног човека. Изложба никада не живи сама, трудимо се да је кроз сусрете, посебно са школском децом, оживимо, да и речју пренесемо богате информације, довољно атрактивне и важне и за савремени тренутак.

*ГЛАС: Ви сте и аутор пројекта Виртуелни музеј Михајла Пупина?

НИНКОВИЋ-ТАШИЋ: Виртуелни музеј настао је пре свега из моје велике жеље да се са Пупином сусретне што већи број људи. И ево после само неколико месеци његовог живота на интернету посетило га је више људи него што би класичну изложбу за неколико година. Већ у септембру стална поставка (која се састоји од десет тематских изложби), почиње да расте, уз нове теме и податке који нису могли да нађу место у основној поставци. Ту су Пупинов животни пут, прича о родном Идвору, Америци, професорски рад, његова признања, научни рад, национално-политички доприноси, доброчинства и легати. Нова поставка која ће се прикључити овом списку биће о односу Пупина и Тесле, а за њом ће одмах следити и Архива штампаних медија 1900 - 1935, у којој се на насловним странама може пратити Пупинов богат рад са једне стране и невероватан углед који је тај рад пратио, са друге.

*ГЛАС: Шта су планови Друштва? На чему тренутно радите?

НИНКОВИЋ-ТАШИЋ: Тренутно завршавам документарни филм о Михајлу Пупину. И он ће бити начин да се непознато претвори у познато, да се из мрака изађе на светло. Знате, када схватите да је Пупин био веома богат човек, а да је све што је имао оставио српском народу, када само помислите на листе добрих дела којих има више од 1.000, када схватите да је његову аутобиографију читао цео свет, да су се млади деценијама образовали ослањајући се на њу, да је добио Пулицерову награду, или када помислите на нобеловце, његове ученике или на највеће институције науке прве половине ХХ века, у чијем је оснивању учествовао (као што је НАСА), не можете а да не осетите захвалност и дивљење. И могу само да вам напоменем да је ово мали почетак велике приче о, како се то каже у једном чланку из “Вашингтон поста”, о најшармантнијој и најљубазнијој личности двадесетог века.

Споменик

Споменик Пупину требало би да буде подигнут на платоу испред зграде Техничких факултета гдје се већ налази статуа генија из Смиљана. Мјесто крај Николе Тесле није изабрано случајно. Њих двојица су се добро познавали и, упркос свим разликама и сукобима, сматрали се пријатељима.

Иако су се послије краткотрајног друговања брзо разишли, на самртној постељи Пупин је пожелио да види Теслу. Тесла му је жељу испунио, али никада није открио о чему су  разговарали те 1935. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.