Александар Чотрић: Србе најбоље повезује сазнање да морају бити заједно

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Народној скупштини Србије Александар Чотрић.

- Потребно је коначно почети са применом Стратегије о јачању веза матичне државе са дијаспором и Србима у региону. Овај документ је усвојила Влада Србије пре две године, али је мало тога записаног у њему и реализовано - додао је Чотрић.

Наглашава да се нада да ће руководства парламената Србије и Српске имати још више разумијевања за потребу сарадње на нивоу највиших законодавних тијела.

- То би требало да буде подстицај и за сарадњу извршних власти, локалних самоуправа и свих других државних органа и институција - нагласио је Чотрић.

* ГЛАС: Каква је сарадња између Срба у земљама региона, да ли су међусобно довољно повезани?

ЧОТРИЋ: Мислим да Срби, нажалост, нису довољно међусобно повезани и да би на том плану, пре свега, њихова матична држава требало да учини знатно више. Ту мислим на потребу да се много чешће него до сада састаје Савет за Србе у региону, којим председава председник Србије. Ово тело је основано према Закону о дијаспори и Србима у региону и окупља највише представнике извршне власти Србије - председника државе, премијера, председника Скупштине, министре унутрашњих послова, спољних послова, финансија, културе, просвете... са циљем да се, уз учешће легитимних представника Срба из БиХ, Хрватске, Словеније, Албаније, Мађарске, Румуније, Македоније и Мађарске решавају питања у вези са статусом и правом наших сународника у ових осам држава региона и да ојачају односи са матичном државом, као и њихови међусобни односи. Колико је мени познато, иако закон предвиђа да се седнице овог тела морају одржавати најмање једном у три месеца, Савет се није састао од априла ове године. Очекујем да председник Србије Томислав Николић што пре сазове седницу овог тела, са јасно утврђеним дневним редом и уз добре припреме, како седнице не би служиле, као у претходном периоду, само за снимање за телевизије и за маркетинг бивше власти. Срби се, међутим, успешније повезују сами између себе и то највише на културно-просветном плану. Изнад свега, повезује их исто име, језик, писмо, вера, порекло, свест, историја, обичаји и сазнање да морају бити заједно. Понекад нас, заправо, наши противници на најбољи начин уједињују.

* ГЛАС: Шта је потребно урадити да би се тај однос побољшао?

ЧОТРИЋ: Потребно је коначно почети са применом Стратегије о јачању веза матичне државе са дијаспором и Србима у региону. Овај документ је усвојила Влада Србије пре две године, али је мало тога записаног у њему и реализовано. Такође, потребно је да рад Скупштине дијаспоре и Срба у региону буде делотворнији, да се њени закључци примењују, а не само да се декларативно усвајају. Скупштина се, иако је требало, није састала за Видовдан ове године, а није ни касније. Министарство за дијаспору је још од марта обављало, као и цела Влада само техничке послове. Онда су у мају уследили избори, па се на формирање Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону чекало све до почетка новембра. Суштински, седам месеци драгоценог времена је изгубљено. Даље, неопходно је да се мешовите владине комисије за питања националних мањина састају чешће и да се њихови закључци, такође, у већој мери реализују него то што је то до сада било.

* ГЛАС: Који је најбољи начин да се Срби из дијаспоре повежу са матицом у пословном смислу?

ЧОТРИЋ: Не радује ме чињеница да је већ деценијама наша велика шанса економски потенцијал дијаспоре, јер тај потенцијал никако да се претвори у велика и конкретна инвестирања. Било је учешћа наших привредника из дијаспоре у приватизацији српске привреде, и тај проценат износи више од једне петине. Истина је да у новоотвореним предузећима, чији су власници из расејања, ради више десетина хиљада људи, али још је то знатно испод обостраних могућности. Тачно је и да наши људи сваке године шаљу у Србију својој родбини више од четири милијарде евра, али тај новац одлази на потрошњу и задовољавање основних потреба домаћег становништва, а не у оно што нам је потребније, а то је покретање производње и отварање нових радних места. Неопходно је омогућити одређене царинске, пореске и економске олакшице инвеститорима српског порекла из иностранства, израдити конкретне понуде, на нивоу министарстава и локалних самоуправа, за њихово улагање и обрачунати се са криминалом и корупцијом у редовима власти, јер је то дестимулисало инвестиције. Морамо, међутим, да знамо да је неким неуспелим приватизацијама, попут "Путника" или "Галенике", у којима су учествовали инвеститори српског порекла из САД, због кривице наших власти, послата веома лоша порука осталим бизнисменима из расејања. Морамо да се у будућем периоду много више посветимо нашим успешним привредницима у свету и да их заинтересујемо профитабилним пројектима, попут улагања у здраву воду и храну, што је развојна шанса Србије првог реда. Ми другима не можемо да конкуришемо производњом аутомобила, телевизора или мобилних телефона, али можемо производњом и прерадом шљива, малина, јабука, грожђа, паприка...

* ГЛАС: Какав је однос Србије са Републиком Српском, колико се тај однос његује?

ЧОТРИЋ: Кад кажем Србија, ја мислим Српска и када мислим Србија, ја кажем Српска. Мислим да је за вас у Српској и за нас у Србији веома поучан пример односа између Немачке и Аустрије. Граница између ових држава практично не постоји. Има је на карти, али не и у стварном животу. На тлу Немачке и Аустрије постоји јединствени језички, културни, новчани, царински, привредни, економски, законодавни простор. Ако је тако у Европској унији, то значи да је то пожељан и прихваћен модел од највећих и најутицајнијих земаља Европе и света, па бисмо и ми требало да следимо управо овај модел.

* ГЛАС: Да ли је довољно само постојање Споразума о специјалним и паралелним везама између РС и Србије?

ЧОТРИЋ: Тај споразум говори и о сарадњи скупштина Србије и Републике Српске, али, према мом мишљењу, као и у многим другим областима, нема довољно сарадње, чак ни у оквиру онога што је минимум минимума, и што је гарантовано међународним споразумима и нашим међусобним договорима. Надам се да ће руководства наших парламената сада имати више разумевања за потребу сарадње на нивоу највиших законодавних тела, што би требало да буде подстицај и за сарадњу извршних власти, локалних самоуправа и свих других државних органа и институција. Мислим да се, понекад, плашимо шта ће неко други да нам каже и да се зато устручавамо да покажемо и себи и другима да смо један народ. За почетак, потребно нам је више међусобног информисања, да свакодневно знамо шта се догађа и у Србији и у Српској. Имам утисак да се полако удаљавамо и да све мање знамо, бар ми у Србији шта се догађа на политичком, економском, културном и спортском плану у другој средини. То није добро, осим за оне који нам не мисле добро.

* ГЛАС: У којим областима би РС и Србија требало више да сарађују, гдје могу подстаћи једна другу у развоју?

ЧОТРИЋ: Посебно можемо да сарађујемо много више, него до сада, у енергетици, и то у изградњи хидроелектрана на Дрини и гасовода "Јужни ток" који полази из Русије и који ће пролазити кроз Србију и Српску. Велика могућност за сарадњу постоји и у финансијама, производњи здраве хране и воде, преради дрвета, саобраћајној инфраструктури... Значајна је и сарадња у области образовања, а с циљем усклађивања школских програма. Требало би унапредити и повезивање 24 општине дуж Дрине на обе њене обале и у том смислу потребно нам је још нових мостова или барем граничних прелаза скелом, као што је недавно отворени између Лешнице у Србији и Јање у Српској.

* ГЛАС: Како оцјењујете рад Канцеларије за дијаспору?

ЧОТРИЋ: Одржали смо заједничку сједницу скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону и Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и договорили смо се о заједничким активностима. Донели смо планове рада који су комплементарни и већ поднели заједничке амандмане на Закон о буџету. Утврдили смо и календар догађаја и манифестација у 2013. години, тако да се надам систематичном раду који неће бити ад хок, већ плански и осмишљен. Оптимиста сам у погледу будућег рада Канцеларије, јер су на њеном челу директор Славка Драшковић и њен заменик Александар Влајковић, особе које добро познају прилике у дијаспори и имају потребно знање и енергију да крену у решавање многих питања.

* ГЛАС: Рекли сте раније да би у парламенту Србије требало да сједи пет представника Срба изван Србије. Да ли је могуће да се то законски обезбиједи?

ЧОТРИЋ: Сматрам да би пет посланичких места, с обзиром на бројност српске дијаспоре, био адекватан број, с тим да по један посланик представља Србе у региону, западној Европи, Сјеверној Америци, Аустралији и један у осталим деловима света. Тако би се, коначно, на правом месту чуо аутентичан глас српског расејања и нико не би могао да га не чује и окреће главу од решавања његових проблема, за шта је Србија надлежна и обавезна по Уставу из 2006. године. Ми ћемо као Одбор за дијаспору и Србе у региону до краја године разговарати са надлежнима у Влади о предлогу измене Изборног закона који би, по угледу на поједине државе у региону, као што су Хрватска и Македонија, омогућио присуство представника дијаспоре и Срба из региона у Скупштини Србије, већ од следећих избора који се очекују 2016. године. Нажалост, на претходним изборима веома мали број људи пријављивао се и гласао, а, при томе, ти избори у дијаспори су и много коштали. Као једно од решења је измена изборног закона, како би се омогућило гласање поштом и интернетом. Закон о држављанству Србије подразумева да Срби из дијаспоре и Срби из региона имају право на држављанство Србије без пријављеног пребивалишта на територији Србије, и при томе не треба да плаћају таксе, нити је потребно да се одричу држављанства земље у којој живе. Људи из БиХ који желе држављанство Србије могу да се обрате Амбасади Србије у Сарајеву и Конзулату у Бањалуци.

Афоризми

* ГЛАС: Познати сте и као писац афоризама. Каква је позиција српског афоризма у региону и свијету?

ЧОТРИЋ: Ове године обележавамо 220 година од прве књиге афоризама на српском језику - "Малог буквара за велику децу", који је написао Миодраг Максимовић и 1792. године објавио у Бечу, дакле у дијаспори. Сатира је један од најбољих жанрова савремене српске књижевности. У последњих тридесетак година објављено је у Србији много изузетно вредних афористичарских књига које су, поред осталих, написали Душан Радовић, Брана Црнчевић, Владимир Булатовић Виб, Раде Јовановић, Ранко Гузина, Растко Закић, Милован Витезовић, Павле Ковачевић, Александар Баљак, Слободан Симић...

У Републици Српској има врло квалитетних сатиричара, а у Бијељини се већ десетак година одржава веома значајан међународни фестивал хумора и сатире који успешно организује Удружење афористичара "1. април", на чијем челу је сатиричар Грујо Леро. Хвале вредан је податак да се једина хумористичко-сатирична емисија у региону емитује на Радију Српске из Бањалуке и да је непрекидно припрема од 2000. године Борислав Митровић. Српски афоризми веома су цењени и признати у свету. Антологије српског афоризма само за неколико последњих година објављене су у Пољској, Бугарској, Немачкој, Аустрији, Италији, Румунији, Словенији... А наши аутори заступљени су у антологијама светског афоризма које су се појавиле у САД, Русији, Хрватској, Македонији... Публика воли сатиру и веома су читане рубрике које је објављују у дневним и недељним листовима.

*****

Осим што смо исти народ,

међу нама нема других сличности.

********

Ја немам ниједног пријатеља.

Ја сам неутралан.

*********

У реду је да се провери порекло богатства,

али највећи број грађана захтева да се испита

 и порекло њиховог сиромаштва.

Ја сам двоструко већи верник од вас. 

Крстим се и десном и левом руком.

++++++++++++++++++++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.