Академик Рајко Кузмановић: АНУРС стуб развоја Републике Српске

Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједник АНУРС-а академик Рајко Кузмановић и додао да су сви дугорочни и краткорочни планови Академије усмјерени ка стављању универзалних вриједности науке и умјетности у службу народног препорода.

- АНУРС се залаже за научни дијалог, за сучељавање чињеница, за поштовање Устава и права, за бољу будућност - нагласио је Кузмановић.

* ГЛАС: Прошлог мјесеца поново сте изабрани за предсједника АНУРС-а. Шта ће Вам бити приоритетни задаци у сљедећем четворогодишњем мандату?

КУЗМАНОВИЋ: Поновни једногласан избор за предсједника АНУРС-а и повјерење које су ми тиме указале колеге академици причињава ми част и задовољство, али ме и подстиче на извршавање велике обавезе која произлази из тог избора, а тиче се даљег развоја Академије. У протеклих неколико година, заједно са мојим најближим сарадницима, упорно сам радио на стварању и реализацији трајног пројекта и програма изградње, моделовања и профилисања АНУРС-а, у складу са вишеструко провјереним критеријумима и вриједностима прихваћеним у свјетској науци и умјетности. Захваљујући томе, Академија је постала стуб науке, културе и свеопштег развоја у нашој Републици и, као таква, већ је постала позната и призната широм Европе. АНУРС је радна и репрезентативна институција од посебног значаја за Републику Српску и као таква остварује утврђене опште, трајне циљеве свога дјеловања и рада, као што су развијање научне мисли, његовање умјетности и подстицање културног развоја, подстицање проучавања значајних проблема у области науке и умјетности, учешће у процесу изграђивања политике свеопштег развоја у РС... Досад, а тако ће бити и убудуће, рад Академије се базирао на утврђеним општим стандардима и задацима, из којих су произлазиле конкретне активности усмјерене ка развоју свих области нашег друштва и то путем покретања научноистраживачких пројеката, организовања научних скупова, публиковања научних и стручних радова и резултата истраживања и саопштења са скупова и тематских расправа о битним и актуелним питањима за Српску и мноштво других активности. Дакле, сви дугорочни и краткорочни планови Академије усмјерени су ка стављању универзалних вриједности науке и умјетности у службу народног препорода. То се постиже између осталог и јачањем међународне и међуакадемијске сарадње, као на примјер са асоцијацијом која окупља академије земаља Подунавља, али и учешћем у значајним међународним пројектима и слично.

* ГЛАС: Које су најважније активности и пројекти које Академија тренутно реализује?

КУЗМАНОВИЋ: Бројне су активности које се плански одвијају у Академији. Међу њима значајно мјесто заузимају научноистраживачки пројекти који су битни за Републику Српску, међу којима су Енциклопедија Републике Српске, Енергетски потенцијали алтернативних извора - сунца, вјетра и биомасе и Репродуктивно здравље у РС. Академија је у протеклим годинама свог рада реализовала двадесетак пројеката од изузетног значаја, остварујући тиме улогу лидера у области науке и умјетности, али и активног учесника у свим питањима важним за Републику Српску. Помињем само неке од њих: Дејтонски мировни споразум као правни и политички основ развоја Републике Српске, Заштита језика и писма у Републици Српској, Алтернативни извори енергије као модел одрживог развоја земаља западног Балкана, Хармонизација домаћих прописа из области електронског пословања са правом Европске уније, Цитираност истраживача у РС и низ других. Неки од пројеката уврштени су у трајне задатке Академије, па се тако на пројектима Испитивање српског дијалекатског комплекса БиХ и Грађа о прошлости Босне ради непрекидно већ шест година. Међу ове пројекте можемо уврстити и поменуте пројекте из области обновљивих извора енергије.

* ГЛАС: Докле се стигло са пројектом Енциклопедија Републике Српске?

КУЗМАНОВИЋ: Израду енциклопедије предузимају само јаке научне институције, као што су народне матице, академије или лексикографски институти. Ми у Републици Српској мислимо да је АНУРС израсла у снажну научну, културну и умјетничку институцију и да може преузети ову тешку улогу израде енциклопедије. Енциклопедијска издања у свим државама свијета представљају један од најпоузданијих и најзначајнијих извора, регистара, база података одређене земље. Тако је и пројекат Енциклопедија РС један од највећих и најзначајнијих пројеката Академије, који је од великог значаја за Републику Српску. Широкој јавности је можда мало познато шта значи израда енциклопедије и колико је она захтјевна. За онога ко је припрема представља, на неки начин, врсту обавезе да то буде издање са тачним и поузданим подацима и, без обзира на научну тежину појединих текстова, приступачно сваком читаоцу. Специфичност Енциклопедије РС огледа се у обради више од 3.000 насељених мјеста у 63 општине и града у Републици Српској, што није случај у другим енциклопедијама, које пажњу посвећују искључиво већим насељеним мјестима. На тај начин ће ова публикација представљати личну карту, земљишни и имовински грунт Републике. Такође, у Енциклопедији РС биће обрађене све области друштвеног живота Републике, укључујући привредне, културне, образовне и друге сфере, као и личности које њима припадају раније и у времену у којем живимо. Енциклопедија ће бити свеобухватно издање, које ће створити објективну слику о Републици Српској, те ће служити сваком човјеку који живи на простору Републике Српске и изван ње. Досад је регистровано око 11.000 одредница, а планира се око 20.000. Све то биће објављено у три до четири тома.

* ГЛАС: Када би Енциклопедија требало да буде у потпуности завршена?

КУЗМАНОВИЋ: На припреми првог тома Енциклопедије РС, у оквиру стручних и локалних редакција, активно ради више од 300 сарадника. У овој фази рада већ се виде контуре првог тома, који ће обухватити азбучник од А до Д са око 4.000 одредница на око 800 страница, са близу 1.200 илустрација у најсавременијој техници. Очекујемо да ће, уз убрзан рад, први том бити предат у штампу крајем 2013. године. С обзиром на то да објављени садржаји у Енциклопедији морају бити тачни и поуздани и на то да се већина одредница пише први пут, биће потребно дуже вријеме да се сакупе потребни подаци за остале томове, да се обраде те да се штампају. Ово је пројекат на којем ће се радити сљедећих десетак година, управо због тога што је сложен и одговоран рад и, што је најбитније, да би сваки сљедећи том који изађе из штампе био што потпунији и квалитетнији.

* ГЛАС: АНУРС има 15 иностраних чланова, међу којима су најугледнија имена из САД, Русије, Украјине, Аустрије, Бугарске, а неки од њих су Емир Кустурица, Филип Говоров, Џералд Полак, Петер Хандке... Када би требало да се обави избор нових чланова? КУЗМАНОВИЋ: Академија за своје иностране чланове бира угледне научнике и умјетнике из свијета, који су дали значајан допринос свјетској науци, али и раду Академије и развоју научне, умјетничке и образовне мисли у Републици Српској. Они су значајна спона између, не само чланова Академије, већ и свих научника Републике Српске са научницима из земаља из којих долазе. Могли бисмо рећи да су они “амбасадори науке и умјетности” Српске. Они активно учествују у раду наших научних скупова, преносећи најактуелнија сазнања из својих области нашим научницима и истраживачима. Такође, значајан допринос је у учешћу на заједничким научноистраживачким пројектима и повезивању не само на личном, већ и на институционалном нивоу. Тако је на примјер инострани члан академик Филип Говоров иницирао сарадњу између Украјинске академије наука за високо образовање и наше Академије, академик Јелена Гускова на повезивању Руске академије наука и АНУРС-а, академик Хил Алуха за сарадњу Краљевске академије за економију и финансије Шпаније са нашом Академијом. И тако даље. Према Статуту Академије, покреће се поступак избора нових чланова у све категорије сваке четврте године. Ова, 2012. година је изборна. Процедура избора нових чланова Академије је у току и њихов избор биће обављен на Изборној скупштини Академије, 21. децембра ове године. По конкурсу је пријављен 51 кандидат. У досадашњој строгој процедури у одјељењима и Предсједништву, тајним гласањем, 14 кандидата добило је “пролаз” у завршну фазу избора. Ко ће бити изабран, опет тајним гласањем, знаће се 21. децембра, послије засједања Изборне скупштине. Имена не можемо саопштити, јер до Изборне скупштине нико не зна ко ће бити изабран.

* ГЛАС: Истакли сте недавно да САНУ, АНУРС и Матица српска имају задатак да чувају идентитет српског народа и интегритет Србије и РС, те да је њихов посебан задатак реафирмација историјских истина и вриједности данас, када се многе историјске истине прекрајају и фалсификују?

КУЗМАНОВИЋ: Цијела историја Балкана јасно указује на то да су се на Балкану укрштали страни интереси, посебно три фактора и три политике, а то су средњоевропска, чији су носилац Аустроугарска и Њемачка; затим источноевропска, чији је носилац Русија, а видно изражен је блискоисточни фактор, чији је носилац Турска. Савремена турска политика закулисно, а врло често и отворено и јавно показује интерес за наводно своје, некадашње земље Балкана, прије свих БиХ, а потом и Србију, Македонију и Бугарску, заборављајући да у тим земљама никада нису били домаћи и аутохтони, већ вишевјековни окупатори. Таквој тенденцији и политици повратка турског утицаја на Балкан треба врло јасно ставити до знања, дипломатским и политичким путем, да на тај начин само ствара проблеме унутар мултинационалних заједница у државама Балкана, а посебно у БиХ. Послије распада Југославије свјетска политика према Балкану, а посебно према подручјима на којима претежно живе Срби, представља стварање јавног мњења и историје на погрешним премисама и на чињеницама и подацима и другим изворима несигурне провенијенције. Тако се ствара крива слика која угрожава идентитет народа и интегритет Републике (језик, писмо, обичаји, култура, територија. САНУ, АНУРС и Матица српска, као научне институције, дужне су да путем аргумената - књигама, научним скуповима, политиком образовања и културом мира и толеранције, указују и исправљају неистине.

* ГЛАС: Најавили сте у септембру, послије научног скупа “Република Српска 20 година развоја” да ће у сљедећем периоду бити одржано још научних скупова с циљем да се утврди објективна истина у БиХ?

КУЗМАНОВИЋ: Фабриковање необјективних и нетачних истина, а посебно оних о српском народу и Републици Српској има велике и трајне лоше посљедице, јер се њима не ствара култура мира, толеранција, сарадња и мирнији живот људи. АНУРС се залаже за научни дијалог, за сучељавање чињеница, за поштовање Устава и права, за бољу будућност. Чинимо то одржавањем домаћих и међународних скупова, као што су “Поштовање права и слобода према Европској конвенцији”, “Дејтонски мировни споразум као акт помирења”, “Република Српска, 20 година развоја”, “Заштита језика и писма” и тако даље. Планирамо и научни скуп “Устав БиХ - мијењати или примјењивати”.

* ГЛАС: Рекли сте да би академије требало да организују и научни скуп посвећен Првом свјетском рату. Да ли је већ било договора по том питању?

КУЗМАНОВИЋ: Први свјетски рат веома је значајна тема за наш “балкански” простор, а посебно за српски народ. АНУРС и САНУ имају посебан разлог да организују заједнички велики међународни скуп о тој теми. Одређени разговори о томе су у току. Први приједлози крећу се у смјеру да се скуп одржи на Видовдан 2014. године и то у Вишеграду, на дан отварања Андрић града.

* ГЛАС: АНУРС је склопио више споразума са академијама у иностранству?

КУЗМАНОВИЋ: Веома значајне активности на афирмацији Академије и Републике Српске одвијају се кроз међународну/међуакадемијску сарадњу, у оквиру које Академија остварује интензивну сарадњу са САНУ, Руском академијом наука, Црногорском академијом наука и умјетности, Краљевском академијом за економију и финансије Шпаније, Академијом наука Чешке Републике, Словачком академијом наука, Европском академијом наука и умјетности, Бугарском академијом наука и другим научним институцијама у свијету. Један од најзначајнијих успјеха на пољу међународне сарадње јесте пријем у чланство Међународног вијећа за науку (ICSU), најстарије асоцијације научних институција у свијету. Такође, веома је значајно учешће Академије у раду Конференције академија подунавских земаља, која дјелује у оквиру Европске академије наука и умјетности, а окупља више од 20 националних академија из региона. Тиме је Академија, на научном нивоу, на неки начин преузела улогу дипломатског представника Републике Српске у свијету. Са свим овим институцијама Академија сарађује на различите начине: чланови АНУРС-а и чланови других научних институција из свијета учествују у раду скупова које институције организују, изради пројеката, као рецензенти публикација, размјењују се публикације.

Матица српска

* ГЛАС: Почасни сте предсједник Матице српске - Друштва чланова Матице српске у РС. Каква је сарадња Матице и АНУРС-а, раде ли се неки заједнички пројекти?

КУЗМАНОВИЋ: Био сам први заговарач тога да се у Републици Српској оснује огранак Матице српске. То се и догодило, па је 2010. године основана Матица са сједиштем у згради Академије наука и умјетности РС. Њено постојање је од виталног интереса за Републику Српску. Сада су активности Матице у издавачкој дјелатности, промоцијама књига и изложбама.

Обновљиви извори енергије

* ГЛАС: У просторијама АНУРС-а прије неколико дана отворена је лабораторија за соларну енергију, а Академија је заинтересована и за друге пројекте у вези са обновљивим изворима енергије?

КУЗМАНОВИЋ: Пратећи проблеме и трендове у вези са производњом енергије, Академија је у протеклих неколико година радила на више пројеката из области обновљивих извора енергије (енергија сунца и вјетра), стварајући тиме директан допринос енергетском сектору РС. Мања соларна електрана, која је постављена на згради Академије, а повезана је са Академијином лабораторијом за соларну енергетику, отворила је могућност да се непрестано врше испитивања искористивости енергије сунца на подручју Бањалуке. Овим је АНУРС постала прва јавна институција која дио електричне енергије користи из обновљивих извора енергије и прва научноистраживачка институција са оваквом лабораторијом. Тиме је створен предуслов за још један трајни пројект Академије, који ће бар дјелимично дати допринос подизању нивоа свијести о коришћењу “чистих” извора енергије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.