Званичници Српске о одлуци Уставног суда: Још један корак ка заоштравању политичких прилика

Након што је Уставни суд БиХ ставио ван снаге Закон о непримјењивању одлуке Валентина Инцка о забрани негирања геноцида, Цвијановићева је рекла да Република Српска иде даље.

-Имамо своје законе и доносимо све што је у нашој надлежности у складу са Уставом. Тако ћемо радити, улога домаћин институција јесте да креирају рјешења, а не да то раде странци - изјавила је Цвијановићева новинарима у Станарима.

Цвијановићева тврди да су одређени процеси у правосуђу БиХ да се оперу биографије једних, а да се окрене против других, те да је примјер ретроактивна примјена закона у процесуирању ратних злочина.

-Уставни суд БиХ је требало да прогласи неуставном интервенцију некадашњег високог представника Валентина Инцка на Кривични закон БиХ зато што није био овлашћен по међународном праву, али и по Дејтонском мировном споразуму да доноси било какве измјене и допуне закона нити да их намеће - рекла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да Инцко није био овлашћен да санкционише људе али је то овлашћење сам себи прибавио.

-Он није смио да санкционише и легалне органе који имају право да доносе законе - категорична је Цвијановићева.

Цвијановићева је нагласила да високи представник није овлашћен по међународном праву, поготово домаћем, да доноси законе нити да их мијења.

-Навикли смо на овакве одлуке Уставног суда БиХ, дешавају се у низу с намјером да буде сачињен нови уставни систем, а не да се поштује Устав. Једноставно, ријеч је о политичком обрачуну - рекла је Цвијановићева и додала да је донесена још једна политичка одлука у низу.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да је данашња одлука Уставног суда БиХ још један корак ка заоштравању политичких прилика у БиХ, те да је тај суд одавно инструмент само једне политике и само једног народа у БиХ.

Чубриловић је напоменуо да је исти суд прије десетак дана донио одлуку о привременом стављању ван снаге Закона о лијековима, а данас одлуку о наметнутом „Инцковом закону“, саопштено је из Народне скупштине Републике Српске.

-Овим је Уставни суд БиХ већ започео предизборну кампању само једне политике у БиХ - рекао је Чубриловић, који је и предсједник скупштинског Одбора за уставна питања.

Он је додао да је Одбор за уставна питања у одговору који је у фебруару послао Уставном суду БиХ на захтјев за покретање поступка за оцјену уставности Закона о непримјењивању одлуке високог представника, који је покренуло седам делегата у Клубу Бошњака у Вијећу народа Републике Српске, изнио ваљане доказе за његово одбацивање, али да је Уставни суд БиХ, упркос томе, донио још једну политичку одлуку.

-Свима је јасно да дио Клуба Бошњака у Вијећу народа Републике Српске нема Уставом БиХ предвиђену процесну могућност за покретање поступка, јер Вијеће народа није посебан законодавни орган. Због тога је само подношење овог, али и других захтјева, супротно члану VI/3а) Устава БиХ и Уставни суд није имао уставни основ за његово разматрање и био је дужан да га одбаци - рекао је Чубриловић.

Он је нагласио да високи представник нема овлашћење да доноси законе, те подсјетио да је и Венецијанска комисија у студији у којој се бави овлашћењима високог представника навела да „демократски принцип суверенитета народа тражи да законе усваја тијело које је народ изабрао“.

У одговору Одбора за уставна питања наведено је да „члан 3 (првог) Протокола уз Европску конвенцију о људским правима тражи да законодавно тијело бира народ, а ово право је лишено свог садржаја ако законе усваја неко друго тијело или појединац“.

-Иако се наведеном одлуком Валентина Инцка крши право на слободу изражавања прописано Уставом БиХ, Уставом Републике Српске, Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода, Међународним пактом о грађанским и политичким правима и Универзалном декларацијом о људским правима, Уставном суду БиХ то није био довољан основ за одбацивање тог захтјева - рекао је Чубриловић

Он је напоменуо и да оваквим и сличним одлукама Уставни суд БиХ покушава да промијени дејтонску структуру БиХ и да се стави изнад Устава и закона ове земље, али и међународних аката, свјесно и плански их кршећи зарад остваривања политичких жеља једне политике и само једног народа у БиХ.

Каран: Уставни суд БиХ наставља да тоне у блато

Професор уставног права Синиша Каран изјавио је Срни да је Уставни суд БиХ сада имао прилику да високог представника избаци из уставног дјеловања, као неког ко није уставни предлагач, али није имао снаге, те наставља и даље да тоне у глиб.

- Уставни суд представља највећу правосудну институцију и правосудни ауторитет у свакој држави на свијету. Нажалост, закован својим ранијим неуставним одлукама а у вези са односом према високом представнику, Уставни суд БиХ и даље упада у блато покушавајући да уведе одлуке високог представника у правни систем супституишући домаће власти, у жељи да се његове одлуке сматрају домаћим правом - истакао је Каран.

Истакао је да је Уставни суд БиХ у најмању руку могао да каже да Устав БиХ, као ни Анекс 10, не препознаје високог представника као законодавца, и да не може замијенити законодавна тијела.

- Уставни суд није искористио ни посљедње шансе да се врати у оквире Устава и оног што му је надлежност, те на овај начин свјесно доприноси да у БиХ нема владавине права, а при том у потпуности нарушавајући принципе уставности и законитости - указао је Каран.

Без обзира на овакву одлуку Уставног суда БиХ, рекао је Каран, треба нагласити да ниједна одлука високог представника нема ни материјални ни процесни легалитет ни легитимитет, и у том смислу ће за нас увијек бити привременог карактера.

Шулић: Уставни суд БиХ - суд политичког Сарајева

Одлука Уставног суда БиХ о стављању ван снаге Закона о непримјењивању одлуке Валентина Инцка о забрани негирања геноцида у Републици Српској нови је доказ да ова судска инстанца ради по налозима политичког Сарајева, изјавио је Срни потпредсједник Народне скупштине Српске Денис Шулић.
Шулић је рекао да се у том смислу овај суд више не може називати уставним, већ судом политичког Сарајева.

Он је констатовао да се у нормалним земљама све измјене и допуне закона усвајају у парламентима, те да овакве одлуке Уставног суда и актуелна коришћења бонских овлашћења показују да БиХ није савремена држава, већ протекторат, што највише одговара представницима политичког Сарајева.

Шулић је подсјетио да Инцко није ништа урадио када је ријеч о унапређењу односа у БиХ, већ је на крају свог мандата високог представника продубио кризу међу овдашњим људима и народима наметањем допуна Кривичног закона БиХ који се односе на забрану негирања геноцида.

Нешић: Српска треба игнорисати све одлуке Уставног суда БиХ

Предсједник ДНС-а Ненад Нешић истиче да Република Српска треба игнорисати све одлуке Уставног суда БиХ и радити као да оне не постоје.
Нешић наглашава да се тај квази суд поново понаша као уставотворац, а не тумач Устава БиХ.

"Волио бих видјети који је то члан Устава БиХ прекршен и у којем то члану пише да високи представник доноси законе као што то тумачи квази суд", рекао је Нешић, који сматра потпуно демаскирајућом одлуку Уставног суда БиХ да стави ван снаге Закон о непримјењивању одлуке Валентина Инцка о забрани негирања геноцида.

Нешић напомиње да се у Уставу БиХ ниједном ријечју не помиње високи представник, па самим тим оспоравање његове одлуке не може бити неуставно.

Он наглашава да је срамотно образложење судије Ћемана да је високи представник поступио као законодавна институција, замјењујући надлежни орган.

"У којем члану Устава БиХ пише да високи представник може замијенити Парламентарну скупштину БиХ и доносити законе? То што је рекао Ћеман је рушење уставног поретка, јер је Устав БиХ својим чланом прописао да је Парламентарна скупштина БиХ надлежна за доношење закона", истакао је Нешић.

Нешић закључује да нико, па ни Уставни суд БиХ, нема право да ингеренције законодавца преноси на друга лица.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.