Зрно по зрно, пише нам се црно: Да ли ће доћи до отвореног сукоба између европских земаља и Русије

Вељко Зељковић
Зрно по зрно, пише нам се црно: Да ли ће доћи до отвореног сукоба између европских земаља и Русије

БАЊАЛУКА - У посљедњих неколико мјесеци у појединим њемачким регијама готово свакодневно се на небу могу видјети прелети њемачких војних авиона, које прате вјежбе за узбуњивање, укључују сирене, али се и на улицама појединих градова могу све чешће видјети и голобради младићи у војним униформама, што раније није био случај.

Каже ово за “Глас Српске”, једна од забринутих Бањалучанки Н. М. која већ неко вријеме ради у овој земљи, наводећи да је послодавац код ког ради убијеђен да ће Њемачка ипак на крају заратити са Русијом те да ће овом сукобу бити изложени само сиромашни и неразвијени дијелови ове земље.  

- Иначе, ради се о жени која је, бар сам ја стекла такав утисак, веома добро упозната са дешавањима у свијету, али и у Њемачкој. Она ми је чак и прије него што се уопште појавила корона рекла да ће доћи до пандемије, али и када ће она престати. Све је погодила. Када ми је рекла ово у вези с ратом, при томе ми цртајући и одређене мапе те објашњавајући шта ће се све десити и које регије ће бити захваћене ратом, то ме је баш озбиљно уплашило, поготово јер та особа посљедњих неколико мјесеци прави стакленике, купује кокошке и козе, али и замрзиваче за чување хране. Надам се да је све то само параноја мог послодавца, али шта ако нажалост није - запитала се ова забринута Бањалучанка.   

РАТНА МАШИНЕРИЈА

Све више је оних који упозоравају да је готово неизбјежан већи војни сукоб, односно рат на подручју Европе прије америчких предсједничких избора у новембру ове године. Сматрају да је покренути ратни точак тешко зауставити поготово због захукталог војноиндустријског комплекса који полако, али сигурно улази у режим ратне производње. Иначе, издаци за потребе оружаних снага у свијету у 2023. години премашили су 2.400 милијарди долара. У томе далеко предњаче САД, које заједно са земљама ЕУ, чине око 50 одсто ове потрошње.

На могући рат, односно његово ширење и на друге земље, недавно је упозорио и мађарски премијер Виктор Орбан, који је истакао да се Европа све озбиљније спрема на рат са Русијом, а у који би, како ствари стоје, она могла бити свјесно и плански гурнута од стране појединих европских и НАТО јастребова које контролишу САД и Велика Британија, односно актуелна Бајденова администрација којој би овај рат већих размјера био потребан како би се по сваку цијену одржала на власти. Овај сценарио постаје све реалнији након изјаве генералног директора инвестиционе “Блекстон” групе Стива Шварцмана, који је најавио да ће подржати Доналда Трампа на изборима. Шварцман је иначе милијардер, суоснивач и предсједавајући највеће свјетске компаније за приватни капитал, која контролише и управља са  више од 11.000 милијарди долара капитала.

ЦРВЕНЕ НАТО ЛИНИЈЕ

Да би поједине европске земље могле бити гурнуте у рат са Русијом, а чему би претходило слање трупа у Украјину, између редова наговјештавају и поједини западни медији, наводећи, а позивајући се на своје изворе из НАТО савеза, да су на једном од посљедњих тајних састанака дефинисане двије црвене линије. Прва - руско пробијање одбрамбене линије Украјине и укључивање треће земље у рат, мислећи ту на Бјелорусију. Друга црвена линија су евентуалне војне провокације Русије против балтичких земаља, Пољске или намјерни напад на Молдавију. Да се иза брда много ствари опасно ваља указују и изјаве представника балтичких држава, који су недавно поручили да они, заједно са Пољском, неће чекати остатак НАТО земаља и да ће послати своје војне трупе у Украјину уколико Русија оствари стратешки продор на истоку, а што је готово извјесно да се догоди с обзиром на тренутни однос снага на терену. Да ствари могу опасно ескалирати може се видјети и из позива америчког државног секретара Ентони Блинкена, али и генералног секретара НАТО савеза Јенса Столтенберга да се Украјини ипак одобри коришћење испорученог западног оружја, ракета, за нападе на руску територију, а на шта је већ реаговано из Кремља, оштро упозоравајући да ће то наићи на жесток одговор. Ову ситуацију додатно би могли да закомпликују и захтјеви појединих пољских и украјинских политичара да се уведе НАТО ракетни штит изнад Украјине.

Позиви Столтенберга, међутим, наишли су на осуду у једном мањем дијелу европских земаља, а у њима је предњачио замјеник италијанског премијера Матео Салвини. Он је поручио да НАТО, односно Столтенберг, не може натјерати друге да убијају по Русији, нити да шаљу своје војнике да се боре или умру у Украјини.

Многи аналитичари сматрају и да је најављена конференција у Швајцарској, на којој би се 15. јуна требало говорити о прекиду ватре у Украјини и мировном споразуму, а на коју није позван нико од руских званичника, у ствари једна врста прављења алибија, изговора за неке наредне потезе, а што је између осталог наговијестио и украјински предсједник Володимир Зеленски, поручујући да ће ово бити прилика да се види ко је докле спреман ићи како би се ова Украјина одбранила. Указују и да се уистину хтјело завршити са овим ратом, то могло одавно, а што је у неколико наврата спријечио британски званичник Борис Џонсон, одлазећи код Зеленског и увјеравајући га да мора наставити с овим ратом, док се не порази Русија. 

ИСЦРТАВА СЕ НОВА КАРТА

Према ријечима генерал-мајора у пензији и бившег начелника Управе за стратегијско планирање Војске Србије Божидара Форце, код нас постоји једна стара народна изрека која каже - “зрно по зрно, погача”. Она би, како каже, у овом времену свеопштег глобалног ратног лудила могла модификовано гласити - “зрно по зрно, спрема нам се црно”, алудирајући при томе на захуктали војноиндустријски комплекс и чињеницу да се све више земаља, поготово оних европских, наоружава до зуба, трошећи при томе на десетине и стотине милиијарди долара, евра, за куповину смртоносних терета. Изражава и бојазан да би се могли остварити Орбанови страхови.

- И то један сценарио који нажалост постаје све реалнији како време одмиче. Све док је Америка у Европи, мира неће бити. Неће бити ни ЕУ као заједнице. Сматрам да већини европских земаља није у интересу улазак у евентуални рат са Русијом, али бојим се утицаја тих појединих јастребова који стоје иза захукталог војноиндустријског комплекса. САД неће дозволити да изгубе свој утицај на овим просторима. Предаће штафетну палицу Пољској, која би требало да постане прва линија, односно зид према Русији. Најцрњи сценарио је да Пољска и балтичке земље буду гурнуте у овај сукоб, а што онда можда не би искључило ни тактичку  употребу нуклеарног оружја. Многе ствари указују да нам се генерално гледајући не пише добро - каже Форца, понављајући своју раније изречену тезу, односно мишљење да би се овај рат у Украјини ипак на крају могао завршити са подизањем кијевског зида, налик оном некадашњем берлинском.   

Указује и како је посљедње гласање у Генералној скупштини Уједињених нација о резолуцији о Сребреници показало обрисе и контуре тог неког новог свијета у настанку, те куда би могла ићи та имагинарна граница између Запада и Истока, односно глобалног Југа. Сматра да у овој причи никако не било треба занемарити улогу Кине, чији је предсједник недавно посјетио Србију, Француску и Мађарску, шаљући јасну поруку и сигнал на кога Пекинг у Европи рачуна, али и ко све може рачунати на њихову безрезервну подршку. Када је у питању Република Српска и Србија, у контексту ове шире глобалне приче, Форца сматра да ће Бањалука и Београд и даље бити изложени још већим притисцима, јер су окружене НАТО земљама које желе завршити причу започету још деведесетих година прошлог вијека.

- Мислим да ће Аљбин Курти добити одрешене руке да настави са својим терором на КиМ, да заврши што је започео, али и да се све уради како би се негде крајем или почетком наредне године покренуо процес ревизије Дејтонског мировног споразума, пре обележавања 30 година од Сребренице - сматра Форца. 

Наоружавање

Потпредсједник пољске владе и министар одбране Владислав Косињак-Камиш потписали су крајем прошле седмице уговор са владом САД о куповини крстарећих ракета дугог домета ЈАССМ-ЕР. Како је саопштено из пољске владе рат у Украјини показао је колико је важно да се погађају циљеви који се налазе чак и веома далеко од линије фронта, а домет ракета које ће бити набављене је приближно 1.000 километара. Вриједност уговора са владом САД је око 735 милиона долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана