Зоран Миливојевић за “Глас Српске”: Рат у Украјини подигао и “цијену” БиХ и Косова

Шта се крије иза слања новог контигента војника на Балкан, да ли се нешто спрема у овој јужној српској покрајини, као што је упад албанских специјалних јединица РОСУ на сјевер Косова, а што би могло поново потпалити балкански фитиљ? Према мишљењу бившег српског дипломате из Београда Зорана Миливојевића, такав један сценарио мало је реалан. Сматра да је рат који се готово девет мјесеци беспоштедно води у Украјини у ствари подигао “цијену” региона, прије свега БиХ и Косова, који су опет у центру пажње западних дипломата због наводног руског утицаја у овим земљама.

- Не би требало заборавити да се налазимо у својеврсној енклави окруженом НАТО земљама. Прије него што заврши рат у Украјини западне земље предвођене Америком, Великом Британијом и Немачком желе да што пре ставе не неки нови зарез, већ велику тачку на балканску причу око евроатлантских интеграција. У том контексту требало би посматрати и свако јачање западних ефектива на просторима Косова и БиХ, било да је реч о војним или политичким. Исти је циљ - истакао је у интервјуу за “Глас Српске” Миливојевић, појашњавајући све веће политичке и безбједносне тензије и у региону.  

ГЛАС: Како ће земље такозваног западног Балкана проћи у цијелој овој причи стварања новог свјетског поретка, цртања нових граница и црвених линија?

МИЛИВОЈЕВИЋ: Део балканских земаља је већ “западни опредељен”. Неутрални статус тренутно има само Србија и БиХ, односно Република Српска. Због тога је сада највећи западни притисак на Београд, јер од Србије зависи и стабилност у региону. Имају два незавршена посла, а то су Косово и БиХ. И ти западни притисци ће сваким даном бити све већи. 

ГЛАС: Министарка спољних послова Њемачке категорична је да мора доћи до међусобног признања Србије и Косова.

МИЛИВОЈЕВИЋ: Западу се жури како би “косовски преседан” избили Путину из руку као аргумент за Донбас.

Руски председник се стално позива на тај међународни преседан када оправдава своје потезе. Они стога притишћу Србију да призна независност КиМ. Тиме би се потврдио и њихов став о “јединственом случају”. На тај начин “косовски преседан” више се не би могао користити као аргумент и изговор. И то је суштина целе те приче. 

ГЛАС: Све је више упозорења како би Русија могла посегнути за оружјем за масовно уништење. Колико су она реална, поготово јер смо свједоци да све ово полако прераста у један велики хибридни рат без икаквих, условно речено, “правила игре”?

МИЛИВОЈЕВИЋ: Када се помиње оружје за масовно уништење онда би требало имати у виду оно што руски председник Владимир Путин стално понавља - да ће Русија та средства употребити само, али само у случају уколико дође до непосредне опасности по опстанак државе.

То важи и за друге нуклеарне силе, попут Кине и Америке. Могли смо недавно видети став француског председника Емануела Макрона да његова земља ма шта да се деси неће нуклеарно ратовати са Русијом. С друге стране, Американци се сасвим другачије понашају, јер су заинтересовани да овај рат што дуже траје. Због тога и на њихове званичне ставове треба гледати у контексту хибридног и медијског рата, којег воде против Русије.    

ГЛАС: Може ли се овај рат проширити и ван граница Украјине и на које земље?

МИЛИВОЈЕВИЋ: Мислим да су након анексије четири украјинске регије од стране Кремља створени услови да се овај рат настави и у наредном периоду, поготово јер поменуте територије од стране Русије још увек нису у потпуности територијално “заокружене”. Русија почиње да користи све веће снаге на терену, али опасност од директног сукоба са НАТО-ом још увек не постоји. Ако би до тога ипак дошло, онда сматрам како би тај сукоб испровоцирала НАТО страна на границама, рецимо, балтичких држава.  

ГЛАС: Амерички магазин “Спољна политика” недавно је објавио како би САД могле да натјерају Украјину да сједне за преговарачки сто са Русијом. Зашто то не учине, већ умјесто тога и даље шаљу огромне количине наоружања Кијеву?

МИЛИВОЈЕВИЋ: Њима такав расплет догађаја никако не одговара, зато што сматрају да Русија није довољно војно и економски исцрпљена. Није на кољенима. И што се њих тиче они ће заједно са Британцима чинити све да овај рат продуже у недоглед. Ставиће тачку тек када процене да је изолација Русије на глобалном плану дала резултата.

ГЛАС: Како објашњавате мазохистичку политику већине европских земаља, а прије свега Њемачке?

МИЛИВОЈЕВИЋ: Садашња немачка власт је, у то нема сумње, под потпуном и директном контролом Вашингтона. Зато и тамошње власти вуку потезе који нису у интересу њемачког народа, јер имају ментора који им говори шта и како да ради. Нова немачка влада, коју чини “семафор” коалиција, променили су своју изворну политику. Оно на чему су добили последње изборе, сада не важи. Нема “зелене”, а ни “источне” политике. Од свега су одступили под америчким притисцима.     

ГЛАС: Утисак је како је једино бивша њемачка канцеларка схватила у ком све правцу украјинска криза може ескалирати, наводећи како би европску безбједност требало градити у сарадњи са Русијом?

МИЛИВОЈЕВИЋ: Потпуно сам сагласан са њеном оценом, баш као и са ставовима мађарског председника Виктора Орбана, али и бившег америчког председника Доналда Трампа. Да је Меркелова остала на власти верујем да до свега овог не би дошло, јер би она вероватно све урадила да се поново активира “Мински споразум”, на чему је Русија и инсистирала.   

ГЛАС: Може ли се нешто промијенити у америчкој спољној политици након америчких избора за Сенат и Конгрес?

МИЛИВОЈЕВИЋ: Наравно. Мислим да је то један од страхова с којим су сада суочене демократе. Уколико би републиканци освојили већину у ова два највиша америчка законодавна тијела, ствари би се могле из корена променити на глобалном нивоу. Верујем да би тада биле заврнуте и славине за снабдевање Кијева оружјем.

Ко стоји иза саботажа

ГЛАС: Како гледате на све чешће покушаје саботаже нафтовода и гасовода, да ли се на овај начин прави још једна паралелна жељезна завјеса према Русији, не само политичка већ и економска те ко од тога има највише користи?

МИЛИВОЈЕВИЋ: Не прави се само према Русији та завеса, већ и према Европи. Ово што се дешава око нафтовода и гасовода очигледно је у функцији настојања Америке да се Русија онемогући да у неком наредном периоду евентуално обнови своје пословне и енергетске аранжмане са Европом. Америчка намјера је да европске земље за себе дугорочно енергетски и политички веже. За сва времена. Они стога једини имају интерес да ови цјевоводи никада не прораде у пуном капацитету. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.