Зора Видовић за „Глас“: Није реално ново повећање плата и пензија

Она не очекује да ће до краја године доћи до аранжмана са Међународним монетарним фондом, али подвлачи да би Сарајево требало да престане са опструкцијама у вези са избором новог министра финансија и трезора БиХ.

- Треба што прије да добијемо новог министра на нивоу БиХ, јер не можемо доносити одлуке о новим коефицијентима које је израчунала Управа за индиректно опорезивање (УИО), нити оне које се односе на расподјелу прикупљеног новца од путарине. Надам се да ће блокаде у вези са избором новог министра на нивоу земље престати, како бисмо могли нормално да радимо и функционишемо - нагласила је Видовићева.

ГЛАС: Какво је тренутно стање буџета Републике Српске?

ВИДОВИЋ: За шест мјесеци остварено је 48 одсто планираног буџета. Некад је то био и мањи проценат. Расходи износе 45 одсто, што значи да имамо одређене уштеде. Планирани приходи и расходи не премашују оно што је предвиђено. Директни приходи расту много више него индиректни. Када је ријеч о директним они имају раст од 17,4 одсто, а највеће повећање забиљежено је код пореза на доходак, пореза на добит, доприноса али и прихода од игара на срећу и од концесије. Индиректни приходи имају доста нижу стопу него што смо планирали, јер и инфлација пада много брже него што смо планирали и тренутно за ју­н износи 6,2 одсто. Индиректни порези су порасли за 3,1 одсто. Од индиректних пореза измирујемо обавезе ка међународним кредиторима. То је само једна од ставки које доприносе мањим приходима од индиректних пореза. Поред тога, на нивоу БиХ повећан је буџет за 150 милиона, а то Српску кошта 52 милиона. Треба имати у виду и да је дошло до измјена Закона о акцизама, а на основу тих измјена Српска ће у овој години изгубити 27 милиона. Дакле, има неколико околности због којих имамо мање приходе од индиректних пореза него лани.

ГЛАС: Када се подвуче црта колико мање новца се слило од индиректних пореза ове године у буџет Српске, локалних заједница и "Путева РС"?

ВИДОВИЋ: Буџет тренутно има мањи приход од индиректних пореза за 50 милиона, локалне заједнице за 16,8 милиона, а "Путеви" за 2,8 милиона марака. Овај губитак у великој мјери компензује се растом директних прихода, што се одражава и на саме локалне заједнице и "Путеве". Имамо веће приходе пореза на доходак који се дијели између нас и локалних заједница, али и раст пореза на непокретности што припада 100 одсто локалним заједницама. Такође, имамо раст прихода од концесије и игара на срећу који се дијели између Републике и општина. Дакле, и републички и локални буџети дио умањења прихода од индиректних пореза надокнађују од раста директних пореза. Дакле, када се на крају подвуче црта буџет је стабилан. Све обавезе се исплаћују редовно. Такође, у првој половини године задужили смо се за 386 милиона марака, а вратили обавезе тешке 748 милиона. Значи 362 милиона марака смо више вратили него што смо се задужили.

ГЛАС: Локалне заједнице у више наврата су навеле да ће тражити помоћ Владе РС у смислу надокнаде новца од пада ПДВ-а. Да ли је то могуће?

ВИДОВИЋ: Нема никакве логике да траже надокнаду. Великим дијелом тај недостатак покрива већи раст директних пореза. Нисмо ми могли утицати на то. Из индиректних пореза отплаћујемо 131 пројекат који се реализује широм Српске. Свјетске финансијске институције не дају новац буџету већ за пројекте. Тако да нема никакве основе да се из буџета надокнађује новац општинама. Њима је тешко, али и нама је. Општине и градови имају јако пуно извора за своје приходе. Основна поента јесте то што они не желе да се замјерају никоме. Узмимо у обзир колико се наплаћује пореза на непокретности и колико је то мало. Једног човјека који има кућу треба ослободити пореза на непокретности, што је и урађено, али имамо људе који имају десет станова, викендице на подручју општине. Не може општина утврдити исти порез за оног ко има један стан у којем живи и оног ко има десет станова. То треба реално опорезивати. Поред тога, само мало имовине је пријављено. Ниједна општина није узела из катастра некретнине и евидентирала све. То су најбоље урадили Лакташи, који имају највећи приход од пореза на непокретности. Остали врло мало раде по том питању и самим тим губе велике приходе.

ГЛАС: Шта је са ребалансом буџета Републике, када ће услиједити?

ВИДОВИЋ: У другој половини августа интензивно ћемо радити на ребалансу. Мислим да ће тај документ бити пред посланицима у септембру. Претпостављам да ћемо имати још један ребаланс крајем године, али касније ћемо видјети то. Према садашњем стању, приходе ћемо кориговати наниже, због пада индиректних пореза јер раст директних прихода неће моћи све надомјестити. Направићемо ту корекцију. Такође, имаћемо и у оквиру трошкова одређених измјена јер имамо сада проблеме у пољопривреди. Морамо неке ставке помјерати како бисмо могли реаговати на сва та дешавања.

ГЛАС: Представници пет синдиката најављују протесте за септембар јер тврде да Влада РС није испоштовала потписани споразум о повећању плата. Хоће ли бити повећане плате у јавној управи?

ВИДОВИЋ: Није коректан нико из тих синдиката када каже да договор није испоштован. Договорено је да плате буду повећане од јуна прошле године за десет одсто, за 100 марака од августа 2022. те за пет одсто за оне који буду имали мању плату од просјечне од јануара ове године. Све је то испоштовано. У истом том документу пише да ће се даље разговарати у смислу колике буду могућности. Дакле, све је зависило од тога шта ће се дешавати. Просјечна плата у Српској у јуну је већа за 14,9 одсто номинално, односно 4,6 одсто реално у односу на исти мјесец прошле године. Може да се љути ко хоће али нема простора за повећање плата. Морамо гледати како расту приходи. ПДВ пада и падаће. Искрено, немамо ни оправдања да повећамо плате у јавној управи. Не би било ни поштено да ми сада енормно подижемо плате у јавном сектору, јер шта ћемо онда са реалним?! Увијек треба да буде већа плата у привреди него у јавном сектору. Ситуација је код нас обрнута јер имамо доста нискоакумулативних грана.

ГЛАС: Хоће ли бити ванредног усклађивања пензија?

ВИДОВИЋ: Пензије су у прошлој години у више наврата повећане. Такође, имали смо значајно повећање почетком ове године. Инфлација пада. Не кажем да су пензије високе. Далеко од тога. Претходних година обично смо у  августу имали мало ванредно повећање. Према мом мишљењу, на основу овог свега што видим пред собом и што очекујем до краја године, нема могућности за ванредно повећање пензије у овој години. Од јануара идуће године опет ће бити редовно усклађивање. Када је ријеч о повећању примања, до краја године биће корекције само за борачке категорије, што је договорено прије два-три мјесеца. То ћемо уградити у ребаланс буџета. То је оно реално што се може урадити.

ГЛАС: Причало се и о новом аранжману са ММФ-ом ове године. Има ли договора? 

ВИДОВИЋ: Имамо са ММФ сарадњу у смислу техничке помоћи на неколико пројеката. То нам значи. Када је ријеч о аранжману ми смо са њима 2020. године разговарали, али нисмо успјели да се договоримо јер су били постављени одређени политички услови, који су водили ка преносу надлежности са Српске на ниво БиХ. Били су код нас и прије пар мјесеци. Имали смо састанке. Није било говора у вези са аранжманом. Рекли су да ће по повратку у своје сједиште разговарати и да ће у неком периоду понудити аранжман. Мислим да до краја ове године то неће бити.

ГЛАС: Управни одбор Управе за индиректно опорезивање БиХ недавно није усвојио одлуке о привременој расподјели прихода од путарине у износу од 218 милиона КМ. Да ли има назнака да бисмо могли постићи договор у вези са расподјелом тог новца?

ВИДОВИЋ: Имамо одређених проблема везано за договор са ФБиХ. Дакле, новац стоји на рачуну и губи на вриједности. Прикупљеног новца од путарине тренутно има више од 220 милиона. Нисмо успјели да се договоримо да се то подијели. Од тог новца, Српска би требало да добије око 88 милиона марака, односно "Аутопутеви РС" и "Путеви РС". То би нам веома значило јер је градња аутопутева интензивна, а и рехабилитација путева је неопходна. То је велика економска штета за Српску. Такође, морам се осврнути на пресуду Суда БиХ у корист Српске, а везано за индиректне порезе. Суд већ три године сам одлаже извршење своје пресуде. Ми три године не можемо да наплатимо извршну пресуду у корист Српске.

ГЛАС: Које све посљедице оставља то што још увијек није изабран нови министар финансија и трезора БиХ?

ВИДОВИЋ: Тренутно су због тога на чекању и нови коефицијенти за расподјелу прихода од индиректних пореза. Наиме, према посљедњим информацијама из УИО они су обрачунали нове коефицијенте. То раде они, сваког тромјесечја. Ми смо за претходни квартал имали коефицијент 33,51, а од 1. јула требало би да имамо коефицијент 34,44. Наравно, то није још заживјело јер треба да се одржи састанак Управног одбора УИО, да се усвоје ти коефицијенти и да нам се исплати из претходног тромјесечја поравнања од око 15 милиона марака. У Сарајеву опструишу избор министра финансија и трезора БиХ, али надам се да ће се према најавама у другој половини августа то промијенити јер без министра са нивоа БиХ не могу се доносити одлуке у Управном одбору УИО. Било би добро да се усвоје нови коефицијенти и да се према њима почне радити али и да нам се исплати разлика. За коефицијенте треба да гласају сва три министра финансија. Морам навести да су од 2019. године сва три министра гласала за коефицијенте које израчуна УИО, тако да се надам да ни овај пут неће бити ништа другачије.

Туристички ваучери

ГЛАС: Из Министарства трговине и туризма РС у више наврата навели су да ће новац за туристичке ваучере бити уврштен у ребаланс буџета.  Хоће ли то бити? Има ли смисла сада радити?

ВИДОВИЋ: Нисмо у буџету за ову годину предвидјели новац за туристичке ваучере. Није логично да се то ради у ребалансу. Сезона је скоро прошла. Док ребаланс буџета ступи на снагу биће већ октобар. Размотрићемо ситуацију и видјети какво ће стање бити идуће године па да онда поново уведемо туристичке ваучере. Морам нагласити да имамо много сиве зоне у туризму. Доласци, ноћења и таксе поједини не пријављују. Туризам је корисна грана, јер се ту врло брзо врати капитал. Мислим да би једно софтверско рјешење могло увести ред у тој области. Највише би новца ту скупиле локалне заједнице. Треба подстицати туризам, али ту треба увести и много реда. Приход који се оствари кроз туризам мора бити видљив.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.