Зора Видовић, министарка финансија Републике Српске: Инфлацију не можемо избјећи

Српска, према њеним ријечима, у овој години биљежи већи раст укупних прихода од планираних буџетом. Тако су директни приходи већи за 195 милиона у односу на лани, осјетан је и раст индиректних прихода - 15,3 одсто су већи у поређењу са истим периодом прошле, али и 2019. године, што охрабрује. Додаје да је то посљедица привредне активности која ове године постиже значајан раст.

- Доказ томе су подаци. Имамо значајан опоравак свих макроекономских показатеља у овој години, између осталих, производњу која је 15,4 одсто већа у односу на лани, високу покривеност увоза извозом, око 80 одсто, што говори о смањењу спољнотрговинског дефицита. Види се и опоравак бројних сектора привреде па и туризма, и све то доприноси расту прихода - каже Видовићева.

ГЛАС: Недавно је речено да се до краја године очекује раст БДП-а од четири до 4,5 одсто. Да ли је то довољно и шта конкретно значи?

ВИДОВИЋ: Вјерујемо да ће се обистинити те пројекције. Очекујемо такав раст и наредне године, те да ће се привреда још стабилизовати. Ту нас, као и остатак свијета, чека велики изазов, а то је инфлација. Посљедње двије године смо имали дефлацију, а у мају нам је била инфлација 1,5 одсто, што је најмање међу земљама у региону, док је у јуну износила 1,4. И то је за очекивати. Према мишљењима свјетских економиста, највећа инфлација се очекује 2024. и 2025. године јер је лани посебно одштампано доста новца да би се покрили трошкови здравства и осталог у пандемији, а та количина новца мора да доведе до инфлације. Морамо бити спремни да се суочимо са тим.

ГЛАС: Шта да очекујемо?

ВИДОВИЋ: У пракси би то могло да значи комплетан раст цијена, што води ка расту прихода, али буџетска и привредна политика мора бити таква да покушамо помоћи становништву, посебно оном са нижим приходима, које ће гушити инфлација. Морају се давати субвенције привреди и становништву да би се задржао стандард. Биће привредних грана које ће доћи у проблеме, али сигурно ће Српска бити у позицији да помогне, и мораће да то уради. Од 2019. помажемо привреду кроз подстицаје и субвенције, неопорезиви дио дохотка је повећан ове године, те је и највећи у региону, за новозапослене раднике враћамо порезе и доприносе на половини и на крају године, а то је пракса и приликом повећавања плата. Субвенционишемо и набавку опреме и за то смо, буџетом, раније предвидјели четири милиона, али мораћемо да одвојимо још новца јер смо одлучили да изађемо у сусрет привредницима за све квалитетне пројекте који испуњавају услове. Спремни смо и радимо све да одржимо привредну активност. Исплатило се што смо радили лани, а то потврђују подаци.

ГЛАС: Да ли ће, због тих прогноза, морати додатно да се јача привреда и подижу плате?

ВИДОВИЋ: Сама инфлација говори да морамо размишљати о томе, односно помагати привреди и радницима, повећавати плате како би се задржао и повећао ниво стандарда.

ГЛАС: Ребаланс буџета Српске се очекује у септембру. Због чега?

ВИДОВИЋ: То је неизбјежно ове године, ребаланс иде првенствено због поменутог раста прихода, а радиће се нешто раније јер смо потрошили 90 милиона марака из Компензационог фонда за потребе здравства и привреде. Још један ребаланс би до краја године требало да буде.

ГЛАС: На помолу су преговори са Међународним монетарним фондом (ММФ) након што крајем прошле године нису уродили плодом, те је и изостао тај, очекивани прилив новца у буџет. Шта сада очекујете и на које услове Српска може пристати?

ВИДОВИЋ: Крајем прошле године нисмо успјели да се договоримо јер су нам постављени политички услови, пренос надлежности, али средства смо нашли на другој страни. Ми смо увијек отворени за разговоре са ММФ-ом, нове разговоре очекујемо ускоро, али не можемо прихватити политичка условљавања. Захвални смо ММФ-у на помоћи из марта прошле године, а која је била усмјерена у привреду и здравство. Ми спроводимо реформе, не због ММФ-а, већ себе. Пратимо стандарде ЕУ, колико смо у могућности, али услове који су од нас тражени не можемо да окарактеришемо као реформе.

Задуженост

ГЛАС: Да ли је Српска презадужена, како се често може чути?

ВИДОВИЋ: Српска није презадужена. То су неистине. Јавни дуг је 45,3 одсто од БДП-а, што је у складу са општим фискалним правилом о дугу, а процјена је да ће на крају године бити 44,3 одсто због предвиђеног раста БДП-а и измирења кредитних обавеза. Емитовали смо и обвезнице за измирење старе девизне штедње, што су појединци називали задужењем. То није задужење већ супротно - враћамо дуг старе девизне штедње свим штедишама, у редовним полугодишњим интервалима. Поред јавног дуга, измирујемо и тај унутрашњи дуг у виду старе девизне штедње, те ратну материјалну и нематеријалну штету. Српска уредно и без застоја измирује све обавезе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.