Злочинци на слободи, штета непоправљива

БиХ је 2008. усвојила Стратегију за рад на предметима ратних злочина која је предвиђала да на нивоу БиХ буду процесуирани најсложенији предмети у року од седам година, а остали пребачени на ентитетски ниво и завршени до 2023. Имајући у виду да су рокови истекли, а најсложенији предмети остали, Савјет министара у априлу 2017. је формирао радну групу која је у мају идуће године доставила приједлог ревидиране стратегије.

Та стратегија је, након двогодишње блокаде Бошњака, усвојена у септембру 2020, у Савјету министара БиХ, а у тој причи су учествовали и представници ЕУ. Усаглашено је још тада да ће, између осталог, Министарство правде БиХ, и то у року од 30 дана доставити одлуку о формирању надзорног тијела за праћење спровођења стратегије.

То тијело, наиме, према прописима, има повећану контролу и могућност чак и дисциплинског кажњавања носилаца правосудне власти ако не раде посао како би требало те да прати на који начин се предмети рјешавају. Ипак оно није на вријеме формирано, између осталог, због противљења бошњачких удружења, које се прелило на њихове министре у Савјету министара, раније предложеном кадру из Републике Српске за члана надзорног тијела иако се радило о тадашњем директору Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милораду Којићу, који је, с друге стране, учествовао у изради саме Ревидиране стратегије.

Након неколико пропалих покушаја Савјет министара формирао је 29. марта надзорно тијело које ће моћи предлагати упутства ради боље примјене саме стратегије, а мјеста у њему има за по шест чланова и замјеника те два члана без права гласа.

У име Српске члан је вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Виктор Нуждић. За “Глас” је потврдио да је за данас заказана прва сједница надзорног тијела.

- Ревидирана стратегија је усвојена крајем септембра 2020, а ми се налазимо на крају маја 2023. године. Евидентно је да су бесповратно изгубљене двије и по године које су могле квалитетно бити утрошене. На неки начин све ово постоје апсурдно, јер се низом одгађања довело у ситуацију да у посљедњих шест мјесеци важења стратегије, када је она требало да буде реализована, још немамо ни формирано надзорно тијело. То све говори - истакао је Нуждић.

Суштина је, истиче, да је због силних опструкција дошло и до краја рокова који су предвиђени Ревидираном стратегијом за рад на предметима ратних злочина. И из Тужилаштва БиХ су недавно потврдили да сви циљеви из Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина неће бити испуњени у року, али је најављено да ће тужиоци дисциплински одговарати уколико до краја године не заврше најтеже случајеве које имају у својим ладицама. Главни тужилац Тужилаштва БиХ Миланко Кајганић рекао је крајем марта да у раду имају 280 предмета ратних злочина, од чега су у 102 недоступна лица, јер су ван БиХ и није их могуће процесуирати те да је изузетно значајна регионална сарадња.

Састав

* Чланови

Халил Лагумџија - (Високи судски и тужилачки савјет)

Жељко Богут - (Министарство правде БиХ)

Дамир Шапина - (Федерално министарство правде)

Виктор Нуждић - (Министарства правде Републике Српске)

Зекерија Мујкановић - (Правосудна комисија Брчко дистрикта БиХ)

Лејла Чопељ - (Министарство безбједности БиХ)

* Замјенски чланови

Саша Сарајлић - (ВСТВ БиХ)

Рената Капетановић - (Министарство правде БиХ)

Семир Хуремовић - (Федерално министарство правде)

Дарио Новковић - (Министарство правде РС)

Дејан Ђуровић - (Правосудна комисија Брчко дистрикта БиХ)

Мевлудин Мујезиновић - (Министарство безбједности БиХ).

* без права гласа

Минка Крехо (Суд БиХ) - Иван Матешић (Тужилаштво БиХ)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.