Златан Клокић за „Глас Српске“: Имамо прилику да оставимо прошлост иза себе

На ванредном самиту НАТО-а алијансе, одржаном у фебруару ове године, исказан је интерес да се земљама попут Грузије, Молдавије, Украјине, али и БиХ, помогне у демократским реформама, с јасном перспективом њиховог уласка у Европску унију. Украјина је 28. фебруара поднијела захтјев за чланство, а Молдавија и Грузија 3. марта. Европски савјет је кандидатски статус Украјини и Молдавији експресно одобрио 23. јуна ове године. Због свега овога не чуди одлука да и БиХ на неки начин буде дио овог пакета.

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” још увијек актуелни министар за европске интеграције и међународну сарадњу Српске Златан Клокић, наводећи како је ово, и поред свега, свакако значајан политички сигнал којим Европска унија даје до знања Српској и БиХ да нас види као спремне и опредијељене за испуњавање критеријума за чланство.

- Ово сада практично значи и више новца, односно више прилика за коришћење претприступних фондова који награђују резултате спроведених реформи - каже Клокић.

ГЛАС: Колико је ово битно и за имиџ земље, бољи инвестициони и туристички потенцијал?

КЛОКИЋ: Битно, и те како. Без обзира на то што нас тек сад чека велики посао, нарочито око отварања преговора и спровођења реформи. Свакако требало би да искористимо и тренутни статус кандидата, ма колико временски трајао. Он са собом носи велики потенцијал за реформе и развој и ја га свакако доживљавам као историјски и прилику за напредак. Наравно да ће донијети и туристички бенефит, а и инвеститори ће нас убудуће доживљавати као земљу с потенцијалом. Ово је прилика да нас више не гледају као земљу која живи у прошлости и само прича о прошлости. И да покажемо да будућност и те како постоји као опција.

ГЛАС: Да ли ће постојати посебни фондови за чија новчана средства ће се моћи аплицирати?

КЛОКИЋ: Тренутно не, јер смо чак и у вријеме кад нисмо били земља кандидат могли користити све претприступне фондове, заједно с актуелном ИПА 3. Међутим, важно је рећи да смо добијањем кандидатског статуса корак ближе коришћењу структурних и кохезионих фондова. То ће бити могуће онда када остваримо пуноправно чланство у ЕУ. Оно што можемо урадити јесте то да ојачамо апсорпционе капацитете у Српској што је и један од главних задатака Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу.

ГЛАС: Многе земље су по десет или 20 година чекале на почетак преговора о уласку у ЕУ. Колико би ми могли и од чега ће зависити?

КЛОКИЋ: Тешко је давати било какве прогнозе јер је сам процес придруживања веома комплексан и мукотрпан. Тренутно, од 14 кључних приоритета, три смо условно испунили, шест дјелимично, а за пет приоритета још увијек нема услова за испуњење. Након тога, требало би да отворимо преговоре око првих поглавља. По том питању су различита искуства у региону, јер је Хрватској требало за сва поглавља 10 година.

За то исто вријеме Србија је успјела да затвори само два.

Поред саме спремности неке земље да ради на интеграцијама, морају се додати и политички и геополитички фактори што само више усложњавају било какву прогнозу колико ће требати да БиХ постане пуноправна чланица. Али постизборна динамика и договори око формирања новог сазива влада Српске и ФБиХ, као и Савјета министара, уливају дозу оптимизма да ће се озбиљније приступити испуњавању обавеза на европском путу. Потребно је нагласити да процес реформи који ЕУ захтијева од БиХ не би требало да буде алиби за појединце који желе да створе модел неке нове БиХ. То је највећа препрека на коју можемо наићи, а на коју нећемо пристати ни по коју цијену.

ГЛАС: Како бисте оцијенили досадашњи рад Бисере Турковић, која је ово министарство у претходном периоду готово приватизовала?

КЛОКИЋ: Њен мандат се најкраће може окарактерисати као скандалозан. За ове три године колико обавља дужност министра иностраних послова, дипломатија БиХ није дуго била у горој позицији и изгледала неозбиљније на међународној сцени. Мислим да је и цијелој јавности познато да су дипломатију БиХ обиљежили самоиницијативни и противуставни иступи и радње министарке, јавне расправе с појединим амбасадорима, активности усмјерене против Српске и њених званичника, као и свих оних који нису заступали политику СДА. Поред тога, није нам видљив ниједан конкретан позитиван резултат у дипломатији за који је заслужна Бисера Турковић. Од новог министра очекујем бољу сарадњу и уважавање позиције Српске која има легитимно право да њени интереси буду узети у обзир приликом вођења спољне политике.

Представљање у иностранству

ГЛАС: Како бисте оцијенили досадашњи рад представништава Српске у иностранству?

КЛОКИЋ: Често се могу чути коментари да јавност у Српској није довољно упозната с активностима и резултатима појединих представништава у иностранству. Дјелимично бих се могао сагласити да њихов рад није довољно промовисан у медијима, што је резултат стратешког усмјерења министарства да фокус дјеловања и промоције буде управо на земљи сједишта представништва и на грађане тих земаља. Међутим, сматрам да ова представништва испуњавају своју улогу и да њихов рад доноси бенефите за Српску у погледу јачања веза са земљама у иностранству, сарадње с дијаспором, промоцијом привредних и туристичких потенцијала, као и заговарању интереса и ставова Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.