Зијад Синановић за "Глас": Камиони паркирани на граници гутају милијарде КМ

Рекао је ово у интервјуу за “Глас” директор Сектора за транспорт и комуникације у Спољнотрговинској комори БиХ Зијад Синановић, коментаришући вишегодишњи проблем домаћих привредника који гомилају губитке због честих задржавања на граничним прелазима са Хрватском. БиХ с поменутом сусједном земљом има 17 граничних прелаза, али само на прелазима Градишка и Бијача постоје сви неопходни инспекцијски органи за преглед робе биљног и животињског поријекла, живих животиња и слично. Због такве ситуације, нарочито током љета када воће и поврће приспије за извоз, стварају се огромне гужве јер лако кварљива роба захтијева преглед фитосанитарне инспекције чије је радно вријеме у Хрватској од седам до 15 часова и то искључиво радним данима. Домаћи привредници на овај проблем упозоравају сваке године, али без много успјеха.

ГЛАС: Колику штету проузрокују учестала чекања на границама?

СИНАНОВИЋ: Спољнотрговинска комора БиХ урадила је анализу службених података о броју прелазака теретних возила, аутобуса, путничких возила и особа, у и из БиХ преко граничних прелаза са Хрватском од 2015. до 2023. године. Дошли смо до податка да минимални трошкови задржавања теретних возила достижу близу двије милијарде КМ, у чему нису занемариви трошкови задржавања ни теретних возила регистрованих у Хрватској са око 200 милиона КМ минимално. Поред других трошкова који постоје, далеко више нас плаше потези на које ће превозници бити принуђени, како због овог питања тако и због најава других промјена у транспорту и преласку границе, а што ће се рефлектовати на привреду.

ГЛАС: Шта је конкретно БиХ до сада урадила да се проблем ријеши?

СИНАНОВИЋ: БиХ и Хрватска су изградиле савремен гранични прелаз, који се налази на коридору 5Ц, међутим статус тог прелаза је привремен и недефинисан, а морао би да буде са свим инспекцијским службама. Поред тога, БиХ је изградила гранични прелаз Градишка, али је преостало да исто уради и Хрватска која би, бар према службеним најавама, то требало да заврши у наредних 12 мјесеци. Требало би да заврши и изградњу дионице пута до аутопута Загреб. Све је јасније да овим неће нестати гужве на границама те да је потребно редефинисати статус појединих граничних прелаза, на начин који смо у више наврата предлагали.

ГЛАС: О којим прелазима је ријеч и да ли је тај захтјев реалан с обзиром  да су се Хрвати жалили више пута на недостатак цариника?

СИНАНОВИЋ: БиХ се због свог географског положаја мора ослањати на копнени транспорт, чији застоји се морају и могу отклонити системски, како не би дошло до поремећаја у робној размјени са ЕУ који достиже 72 одсто од укупног обима размјене са свијетом. Наше потребе морају бити јасно артикулисане, а Хрватска нема и не може имати недостатак особља на граничним прелазима, јер су уласком у Шенген зону, службе и особље које се налазило на границама са Словенијом и Мађарском, озбиљан ресурс који јој је на располагању. Поред постојећа два гранична прелаза са свим инспекцијским службама, односно тзв. БИП статус, идентичан се мора осигурати и на прелазима Доњи Свилај и Изачић те осигурати, обострано, фитосанитарна контрола на прелазима Орашје, Каменско и Иваница. 

ГЛАС: Стиче се утисак да се питање потеже само током љета, када и почињу највеће гужве. Ради ли се цијелу годину на рјешавању проблема? 

СИНАНОВИЋ: Истина је да ово питање бива у фокусу и да добија више простора и у медијима у вријеме годишњих одмора, празника и у вријеме повећаног извоза сезонског воћа и поврћа, али је оно присутно током цијеле године. 

ГЛАС: Какав је став Хрватске о овом питању, шта је одговор на захтјеве који стижу из БиХ, а тичу се дужег радног времена ветеринарских, фитосанитарних и санитарних инспектора? 

СИНАНОВИЋ: Иако је један од захтјева Спољнотрговинске коморе БиХ да њен представник буде редован члан Мјешовите комисије надлежне за праћење уговора о граничним прелазима, тај захтјев никада није реализован, тако да не можемо ни знати какви се одговори добијају од надлежних органа Хрватске током састанака поменуте мјешовите комисије.

ГЛАС: Власници транспортних предузећа сматрају да понашање Хрватске на граници нимало не приличи добрим комшијским односима. Како ви гледате на однос Хрватске према БиХ када су у питању гранични прелази?

СИНАНОВИЋ: Мора се имати у виду да се не ради само о граници са Хрватском него да је то уједно и граница са ЕУ те да Хрватска мора поступати у складу са прописима Уније и правилима Шенген зоне. То није могуће избјећи, без обзира на вољу и интерес и саме Хрватске да се смање застоји на граници, што због добрих сусједских односа, обима робне размјене са ЕУ, а и самом Хрватском, већ и због чињенице да теретна возила Хрватске учествују са више од 20 одсто у укупном броју прелазака теретних возила преко граничних прелаза са БиХ.

ОДНОС ВЛАСТИ

ГЛАС: Како се власт на нивоу БиХ односи према проблемима на које упозорава Спољнотрговинска комора БиХ и како се односе према овом конкретном проблему?

СИНАНОВИЋ: За рад једног броја служби на граничним прелазима и царинским терминалима надлежни су државни органи, а за рад појединих служби ентитети па су и различите реакције на упућиване иницијативе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.