Жељко Мирјанић за "Глас": Сила је изнад међународног права

Вељко Зељковић
Foto: Д. Поздеровић

Многобројни примјери из свијета, али и са простора бивше Југославије, на најбољи могући начин свједоче и илуструју да међународно право постоји само на папиру те да је на сцени она стара народна изрека - “да јачи и тлачи”.

Такав став има и професор Правног факултета Универзитета у Бањалуци Жељко Мирјанић, анализирајући актуелну политичку ситуацију у свијету, али и региону, али и правећи један осврт на посљедњих 30 година, када су у питању балкански простори.

- У међународном праву, када је у питању однос између држава, одувијек се поставља питање да ли је важније право или сила. Посљедње године прошлог вијека, али и прве деценије овог, показују нам да предност, нажалост, има пука сила над постојећим међународним правом. Почело је прво са распадом, односно “подјелом” бивше СФРЈ. Онда се наставило са бомбардовањем Београда и Србије и физичким отимањем Косова и Метохије. Сличну ситуацију имамо и данас, што можемо видјети из актуелних политичких дешавања у БиХ. У свим овим случајевима Европска унија и други политички актери са Запада показали су да нису досљедни када је у питању спровођење међународног права у пракси - каже у интервјуу за “Глас Српске” Мирјанић.

ГЛАС: Како се онда понашати у таквим околностима, јер се свако наше позивање на међународно право од појединих моћних држава доживљава као некакав бунт који треба казнити и санкционисати?

МИРЈАНИЋ: Врло једноставно! Они који имају силу и моћ и даље ће игнорисати међународно право да би остварили неке од својих геополитичких циљева. Земље и народи који то немају, ту силу и моћ, и не могу да се супротставе тим јачима, треба и даље да се позивају на међународно право, јер ће та прича увијек трајати као једна универзална вриједност. Сматрам да од њега никако не треба одустајати. Одустати од међународног права било би равно самоубиству.

ГЛАС: Прво је отворена прича о имовини, а недавно је покренут и судски процес против предсједника Српске. Да ли је случајно што су ове двије теме баш сада отворене и шта је крајњи циљ?

МИРЈАНИЋ: Крајњи циљ тих других јесте да се доведе у питање уставно-правни положај Републике Српске. Када доведете у питање поједине институције Републике Српске, водеће, кључне, уставне, а институција предсједника је једна од таквих, аутоматски се доводи у питање и сама Република Српска.

То је једно готово универзално правило да се земље нападају и оспоравају преко директних напада на најважније институције. У том свјетлу треба посматрати и ове посљедње притиске на Републику Српску. Отварањем питања имовине и нападом на институцију предсједника Српске желе наставити процес унитаризације БиХ на неуставан начин.

ГЛАС: Шта би Република Српска била без имовине, на чему инсистирају како представници бошњачких партија, тако и поједини инострани представници?

МИРЈАНИЋ: Не могу ни да замислим да неко физичко или правно лице, а поготово не нека земља, република, ентитет, буду без имовине. То је просто немогуће. Који је онда смисао постојања.

ГЛАС: Они који на томе инсистирају заборављају да су Дејтонски споразум писали и кројили амерички правници. И они су га на крају урадили по узору на онај који има Америка, коју чини 50 савезних држава, а према којем све што није изричито наведено и прецизирано у америчком Уставу, по аутоматизму је у надлежности савезних држава.

МИРЈАНИЋ: Они који потежу ову причу о имовини прво треба да виде шта тачно пише у Уставу БиХ, Анексу 4, али и Уставу Републике Српске. Умјесто тога некоме је пало на памет да након толико година од потписивања Дејтонског мировног споразума отвори питање имовине.

Треба заиста бити велики наивац да би се повјеровало како се само ради о “правном питању”. То је чиста политичка игра, да се Републици Српској одузме њена имовина. То је идеја и крајњи циљ. Како се то не може постићи кроз евентуалну промјену Устава БиХ, јер се Српска томе противи, онда се спроводи такозвана “еволуција” уставног система у БиХ, што се ради преко Уставног суда и њихових одлука, али и од стране ОХР-а. То уосталом можемо видјети из многобројних спорних пресуда у којима је Уставни суд изашао и својих надлежности.

ГЛАС: Куда све ово води ако буде настављено са овим институционалним и међународним притисцима? Има ли излаза из садашње ситуације?

МИРЈАНИЋ: Наравно да има. Излаз увијек постоји. Морамо и даље наставити са брањењем наших права, која нам припадају, односно која су нам дата Уставом БиХ и Дејтонским мировним споразумом. Од тога не треба одустати, ни за педаљ, ни за милиметар, без обзира на све веће и отвореније притиске. Када бисмо то урадили Републике Српске не би било.

ГЛАС: Бошњачки политичари стално говоре о суверености БиХ, али у исто вријеме заборављају да док је ОХР ту и иностране судије, та сувереност је само фиктивна?

МИРЈАНИЋ: Њихово одбијање да буду укинута ова два института показује ко је, а ко није за суверену и демократску БиХ у којој бисмо имали владавину права - као што пише и у преамбули Устава. И ово нам открива крајње циљеве појединих политичких актера у БиХ, који по сваку цијену желе наметнути и извршити уставно преуређење земље уз помоћ иностраних ментора. Једноставније речено - једна страна у БиХ жели да изврши унитаризацију БиХ, иако се томе противе друга два конститутивна народа. Како се та унитаризација не може спровести на легалан начин, преко надлежних институција, онда се прави притисак на Републику Српску, којем је она изложена још од првог дана примјене Дејтонског споразума.

ГЛАС: Нови шеф Габријела Ескобара недавно је постао Џејмс О'Брајен који више него добро познаје ове просторе. Ријеч је о дипломати који је учествовао у писању Дејтонског споразума. Да ли је случајно то што је он поново реактивиран?

МИРЈАНИЋ: Не бих знао одговор на то питање. Њега треба поставити онима који су у политици, који ће га дочекати и с њим разговарати.

Спојене посуде

ГЛАС: Како гледате на све што се дешава у вези са Косовом и Метохијом?

МИРЈАНИЋ: Ради се о класичном закону спојених посуда. Све што се догађало на простору бивше државе представља једну цјелину. И то никако не треба одвајати од оног што се данас дешава у БиХ, односно Републици Српској. Поједине западне земље покушавају да заврше оно што су започеле још деведесетих.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана