Жељко Будимир за „Глас Српске“: Није лако манипулисати Србима

Према ријечима министра за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске и професора међународних односа Жељка Будимира, највећи проблем за српски народ јесте то што се налази и егзистира на једном од најнестабилнијих геополитичких простора, на фиктивној граници, односно у вакууму између мултиполарног и униполарног свијета, који се сукобљавају.

- Једина формула за преживљавање, док се не успостави нека нова равнотежа снага у свијету, јесте да будемо стрпљиви и урадимо све да сачувамо надлежности и суверенитет који је Републици Српској дат међународним споразумом потписаним у Дејтону. Морамо чекати боља и праведнија времена у којима ћемо моћи да у потпуности одбранимо наш национални и државни капацитет који нам је дат - каже у интервју за “Глас Српске” Будимир анализирајући најновије изазове и притиске с којима се Република Српска у посљедње вријеме све више суочава.

ГЛАС: А које је то вријеме?

БУДИМИР: Немили догађаји које видимо да се дешавају на неким од најнеуралгичнијих глобалних тачака, од Кавказа, преко источне Европе, до Блиског истока, десили су се у року од само годину дана. Зато сам готово сигуран да ће свијет за пет година, бар када је у питању његова архитектура и расподјела моћи, сасвим другачије изгледати. Ништа више неће бити исто.   

ГЛАС: Да ли међународно право данас уопште постоји, односно да ли је сила постала основни алат за рјешавање спорова?

БУДИМИР: Сила је увијек била основни алат и монета у свјетској политици. Међународно право може да функционише у два случаја. Први је у условима “хегемонске стабилности”, када једна држава наметне правила, а други је када постоји равнотежа снага и прећутно прихватање одређених правила која су од користи свим међународним актерима у свјетском систему, односно поретку. Хладни рат, који смо имали од 1945. године па све до деведесетих, се узима као неко златно доба међународног права. То се, међутим, мијења након што су Американци постали једини свјетски хегемони. Од тада војна моћ и економска сила постају главни алати у креирању међународних односа.  

ГЛАС: У шта су се Уједињене нације претвориле од тих деведесетих, да ли је првобитна идеја водиља негдје залутала?

БУДИМИР: Уједињене нације су наставак једног неуспјешног глобалног концепта колективне безбједности, који је настао након завршетка Првог свјетског рата. Тада је успостављена такозвана Лига народа. Тај концепт није прошао тест времена, поготово због двије велике кризе - у Етиопији и Манџурији. Оснивање Уједињених нација представљало је покушај да се то исправи. Али ово међународно тијело, од свог оснивања па до данас, није успјело да направи консензус у вези с тим како очувати мир у свијету.

Пет великих сила које се налазе у Савјету безбједности УН одражавају распоред снага, односно структуре моћи на крају Другог свјетског рата. То никако не одговара данашњем односу снага. Француска и Велика Британија и даље имају загарантовану фотељу у овом савјету иако за ове двије државе можемо слободно рећи да више нису велике силе као некада. Ове државе не припадају овом елитном друштву. Њихове столице требало би да заузму Индија, Бразил или неки од представника Африке. Шта можемо закључити, па да су УН један диносаурус.    

ГЛАС: Како се борити против разних облика ревизионизма на овим просторима, а ово Вас питам јер сте недавно истакли како сматрате да се на балканским просторима спроводи њемачки ревизионизам?

БУДИМИР: Оно што смо мислили да смо побиједили током Другог свјетског рата, вратило нам се попут бумеранга. И не ради се само о научним покушајима ревизионизма, већ и практичним - политичким на терену. Имамо ситуацију да неко ко велича нацизам сада покушава да буде високи представник у БиХ, спроводећи тортуру над народом који је поред јеврејског и руског највише страдао у Другом свјетском рату од тог истог нацизма.

Против ревизионизма постоји само један лијек - истина. Али, поред научне, мора да постоји и једна политичка и геополитичка борба против те пошасти како би те силе коначно биле побијеђене.

Нажалост, нацизам још није побијеђен. Погледајте само јединице које се боре у Украјини, или коме се све аплаудира у канадском парламенту и биће вам јасно да смо ближе тридесетим годинама 20. вијека него неким демократским временима 21. вијека.

ГЛАС: Зашто је на овим нашим просторима толико тешко постићи компромис? Да ли је и колико за то “заслужан” инострани фактор, а колики домаћи?

БУДИМИР: Политички представници из ФБиХ бјеже од одговорности, не желећи да на себе преузму улогу креатора даље судбине БиХ. Бјеже од тога и ту палицу препуштају странцима. С друге стране, инострани фактор домаће политичаре третира као кућне љубимце.

На простору Балкана имамо народе који имају одређену историјску и државну свијест, али и оне који то немају. Јасно је да није лако манипулисати Србима, као неким другим народима. И то велике силе знају, те нас стога и доживљавају као једног од актера ког је увијек, када се укаже прилика, потребно војно, политички или економски поразити и уништити.

Друго важно питање је - идеологија. У тренутку када се српски народ бори за свој опстанак, идентитет и очување Републике Српске, национализам се у очима Вашингтона доживљава као највећи непријатељ америчком империјализму. Због тога нас и кажњавају. Одређени политички актери у БиХ покушавају то искористити, надајући се да ће нешто профитирати. Бошњачка страна користи ту причу о грађанима, грађанском друштву, а, у ствари, покушава створити муслиманску националну државу, са јаким исламским коријенима.

Смртна пресуда

ГЛАС: Колико су искрена обећања из Брисела да Европска унија рачуна на западни Балкан?

БУДИМИР: Као прво, термин западни Балкан је расистички и измислили су га како би се један дио Балкана одвојио и лакше контролисао од стране Њемачке. Што се тиче ЕУ, она је изгубила свој некадашњи занос, привлачност и магнетизам. Постали су и једна од страна у рату. Случај Украјине показао је да нема разлике између ЕУ и НАТО-а. Сада нам нуде нову шаргарепу, шест милијарди евра којима нам се маше пред очима. При томе се од нас тражи да прихватимо све и свашта, што нам се намеће од стране Брисела. Када би Српска прихватила сва та условљавања, безрезервно, она би потписала смртну пресуду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.