Жељко Будимир, за “Глас Српске”: Не може циљ отварања факултета бити профит
Инспекцијским надзором само дјелимично можете да заштитите квалитет високог образовања. Питање високог образовања је питање културе, а оно је за Републику Српску стратешки циљ. Не можете да отварате факултете и да први циљ буде профит јер су то, прије свега, образовне институције чији је задатак супротан - спремање младих људи за највишу корист у друштву и за своју Републику.
Каже то за “Глас” министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Жељко Будимир који истиче да му је посао у Влади олакшало то што је дошао с позиције универзитетског професора.
- Много ствари је започето у секторима које покривамо. Дио закона ћемо унапређивати, а неки инфраструктурни пројекти у Бањалуци и Источном Сарајеву, гдје су наши јавни универзитети, у завршној су фази – истакао је Будимир.
ГЛАС: Шта су приоритети? Да ли је то реформа студијских програма или нешто друго?
БУДИМИР: Пуно смо експериментисали са тим измјенама, модернизацијама и прилагођавањем студијских програма и настављамо с тим, али оно што је исто важно је да одређене смјерове функционално испуњавамо. Тај процес у високом образовању треба да завршимо те боље промовишемо неке ствари и дисциплине, као што је српски језик.
ГЛАС: Свједоци смо да српски језик и књижевност уписује, може се рећи, срамотно мало студената. Шта радити по том питању да би ученици на вријеме почели да се занимају за овај смјер?
БУДИМИР: Српски језик је окосница друштвених наука. Ако не знате свој језик, не можете научити ни друге, а камоли се озбиљно бавити науком. За Републику Српску ће највиши циљ бити српски језик и његово студирање те заштита. Тако мора да размишља читаво друштво и да помоћу садашњих и будућих професора српског језика унаприједимо писменост у Српској.
ГЛАС: Када би Вас питали, гдје је Република Српска по квалитету наставе и знању које студенти понесу у региону, шта бисте одговорили?
БУДИМИР: Могу рећи да је у самом врху. Наша два јавна универзитета су међу онима који дају веома добре компетенције. Чак смо у неким стварима били и иновативнији него у окружењу. Техничке и природне науке максимално треба да интернационализујемо, а друштвене и хуманистичке заштитимо.
ГЛАС: Број студената се, ипак, због наталитета и миграција, смањује. Шта је излаз?
БУДИМИР: Мислим да је то сада стало и да нема оне спирале пада из година које су иза нас. Сусрели смо са читавим низом најбољих универзитета који су отворили своја врата студентима који долазе из Републике Српске тако да наша конкуренција нису само универзитети у Сарајеву или Зеници него и онај у Бечу. Међутим, Република Српска је предузела читав низ мјера међу којима је и бесплатно школовање за студенте који редовно уписују студије, бесплатан смјештај за те студенте и то показује да, као друштво, показујемо одговорност и бригу. Једна држава и не може да покаже већу бригу, а уз то стално подижемо квалитет студијских програма на јавним универзитетима. Вјерујем да ће Српска у наредном периоду ући у сигурну фазу када је ријеч о уписној политици и да ћемо додатно испромовисати бесплатно школовање у Српској, које је јединствено у региону, али и да пролазимо најгоре године када је демографија у питању.
ГЛАС: Понављате да ће се радити на подизању квалитета, али то треба да прати и одговорност. Афера “Кластер”, односно лажне дипломе, је у неку руку обиљежила почетак Вашег мандата. Шта је тренутно познато?
БУДИМИР: Министарство је од почетка било одговорно. Чим смо чули за то, тражили смо информације од Агенције за истраге и заштиту, контактирали са Тужилаштвом и истог дана тражили од републичке просвјетне инспекције да провјери високошколске установе које су биле предмет истраге. Очекујем веома брзо резултате, а затражили смо и инспекцијски надзор на свим високошколским установама, јавним и приватним. Када инспекција заврши, поступићемо у складу са законом. Неће бити заштићених. Они за које буде утврђено да су кршили закон биће санкционисани и све мјере које су нам располагању ћемо употријебити. Ако инспекција, на примјер, забрани рад некој установи због незаконитог издавања диплома, иста ће бити брисана из регистра.
ГЛАС: Једном приликом сте рекли да је један од задатака интеграција српског академског простора. Шта кажу колеге с друге стране Дрине?
БУДИМИР: Академски простор Српске и Србије морамо да посматрамо као цјелину, јер нам то омогућују специјалне и паралелне везе, а повезани су нам и јавни универзитети. С тим јача и наша позиција у региону и Европи. И наши разговори су ишли у правцу да заједнички издајемо научне часописе, али и да студенти из Србије студирају у Српској. Уз то планирамо и заједнички рад на темама које су за нас значајне.
Научници и институти
ГЛАС: Најављен је и регистар научника и иноватора из дијаспоре. Да ли смо то могли већ да имамо?
БУДИМИР: То радимо у сарадњи са Министарством за европске интеграције и регионалну сарадњу које прикупља податке из дијаспоре. До сада их је 56 на списку, а циљ је направити мрежу научника која ће нам помоћи у градњи научних капацитета као и нашим научницима у иностранству. Српска би тако требало да отвори и своје институте. Видите ситуацију у БиХ када је у питању ревизија историје и напади на српско-историјско насљеђе и колико нам је потребан институт као научно-истраживачка институција у Српској. Планирам да у наредне четири године то већ имамо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
