Жељка Стојичић за „Глас Српске“: Послодавци нису тражили увођење нових занимања

Истакла је то у интервјуу за “Глас Српске” министарка просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић додавши да је актуелна уписна политика усклађивана и са исказаним потребама високошколских установа за наставак даљег школовања.

ГЛАС: Објављен је Правилник о плану уписа ученика у први разред средњих школа у РС у школској 2024/25. години. Колико мјеста је планирано уписном политиком?

СТОЈИЧИЋ: У прве разреде средњих школа планиран је упис 10.143 ученика, од чега 22 одсто у занимања трећег степена сложености и 78 процената у занимања четвртог степена сложености. Предвиђен је упис у 13 струка, односно 79 занимања, 54 занимања четвртог степена и 25 трећег степена. Девети разред у школској 2023/2024. години завршава 9.826 ученика, што је за 72 више у односу на претходну школску годину. План уписа ученика је већи од броја оних који завршавају основну школу да би био омогућен упис ученика из пограничних подручја. Министарство је израдило бесплатну андроид апликацију “Водич кроз занимања”, којом се ученици могу информисати о понуди свих занимања, о дефицитарним занимањима, као и опису свих занимања на која могу да се упишу у свим општина и градовима у Републици Српској. Упис се врши на основу јавног конкурса који, у складу са законом, расписују до краја маја.

ГЛАС: Јесу ли планирана нова занимања у идућој школској години?

СТОЈИЧИЋ: Законом је прописано да послодавац може да предложи упис занимања које је потребно привреди уколико обезбиједи услове за обављање практичне наставе. За наредну школску годину послодавци нису исказали интерес за упис нових занимања потребних тржишту рада. На приједлог пословне заједнице у претходном периоду уведена су два огледна занимања и то техничар за роботику и ЦНЦ оператер.

ГЛАС: Који су највећи изазови приликом креирања уписне политике?

СТОЈИЧИЋ: Јединице локалне самоуправе заједно са школама и привредницима предлажу упис у занимања која су потребна тим локалним заједницама. Велики изазови при креирању уписа су неразвијено тржиште рада у неразвијеним и изразито неразвијеним општинама, неспремност школа за увођење нових струка и занимања у смислу испуњености техничких и кадровских услова, затим диспропорција између жеља и могућности ученика за школовањем у одређеном занимању. Како би ускладили потребе образовања и тржишта рада, неопходне су нам и пројекције потреба за кадровима за дужи период.

ГЛАС: Да ли је дефинисана листа дефицитарних занимања и која су то?

СТОЈИЧИЋ: С циљем да буде подстакнут упис ученика у она занимања која су потребна тржишту рада, а за која ученици показују најмање интересовања, Министарство је у складу са приједлозима јединица локалне самоуправе и привреде дефинисало листу дефицитарних занимања. До сада је стипендиран 2.301 ученик. За наредну школску годину у 37 школа, у 28 локалних заједница планиран је упис у 17 дефицитарних занимања.

ГЛАС: Честе су притужбе на наставне планове и програме у средњим стручним и техничким школама у смислу да су превазиђени и не прате развој технологије?

СТОЈИЧИЋ: Нови наставни планови и програми за све разреде средњих стручних и техничких школа, за укупно 106 занимања у 14 струка донесени су и у примјени су од школске 2020/21. године. У процесима развоја наставних планова и програма учествовали су, поред представника Републичког педагошког завода, наставног особља из средњих школа и високошколских установа, и Привредна комора РС и Савез општина и градова. Развијени наставни планови и програми за стручно и техничко образовање усклађени су са стандардима занимања који представљају попис свих послова које појединац обавља у одређеном занимању и попис компетенција потребних за њихово успјешно обављање. У наредном периоду радићемо на поступку евалуације стандарда занимања и усклађивању наставних планова и програма.

ГЛАС: Много се радило на обезбјеђивању практичне наставе код послодаваца. Колико ученика у овој школској години иде на практичну наставу код послодаваца?

СТОЈИЧИЋ: Пословна заједница исказује све већи интерес за организовање практичне наставе за ученике средњих стручних и техничких школа. У школској 2023/24. години имамо 1.186 привредних субјекта, односно предузетника који организују практичну наставу за 4.078 ученика из 50 школа. Прије пет година сарадња на овом пољу је била успостављена између 75 привредних субјеката и 12 средњих школа. Уважавајући важност извођења практичног дијела наставе код послодавца Министарство је иницирало законске измјене које су донијеле олакшице послодавцима код којих ученици обављају практичну наставу, попут ослобађања плаћања пореза на доходак уколико исплаћују накнаду ученицима. С друге стране смањена је основица доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, коју плаћа школа за ученике на практичној настави код послодавца, са 50 одсто на 20 одсто просјечне бруто плате. То значи и мање средстава за јединице локалних самоуправа које су у обавези да из својих буџета обезбиједе школама средства за уплату ових доприноса.

ГЛАС: Градоначелник Бањалуке најавио је оснивање спортске гимназије у Бањалуци. Да ли је ријеч о новој школи или смјеру у оквиру постојеће Гимназије и када се може очекивати реализација те иницијативе?

СТОЈИЧИЋ: Ни Гимназија ни град Бањалука нису доставили званичне иницијативе, као ни елаборат о оправданости увођење новог смјера, односно оснивања школе. До сада нам се град Бањалука обраћао за захтјевом за информацију о корацима и документацији коју је потребно доставити да би биле започете активности у вези са увођењем спортског смјера гимназије у оквиру Гимназије. Министарство је доставило тражено и упознало Градску управу са законским процедурама, а град је доставио обавјештење и прелиминарно идејно рјешење адаптације просторија Соколског дома, које представља само дио елабората о оправданости оснивања школе. По достављању комплетне документације на приједлог министарства одлуку о оснивању школе доноси Влада Републике Српске. А увођење новог смјера у Гимназији, на приједлог школе, одобрава министар.

Грађевинска школа

ГЛАС: Грађевинска школа Бањалука, којој је због недостатка учионица смањен број планираних одјељења, тражила је корекцију плана. Како је то ријешено?

СТОЈИЧИЋ: Проблем просторних капацитета за ученике те школе траје већ дужи низ година. У овој школској години раде на двије локације, што свакако није добро рјешење. С обзиром на то да у наредној години не могу рачунати на просторије у Пољопривредној школи, услиједило је смањење броја одјељења. План је коригован на захтјев школе и града Бањалука који су дали увјерење да ће проблем просторних капацитета бити ријешен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.