Заустављена отимачина културног блага Српске

Вељко Зељковић
Foto: Архива

БАЊАЛУКА - Народна скупштина Републике Српске усвојила је измјене Закона о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика којима се жели обезбиједити досљедна примјена Анекса 8 Дејтонског мировног споразума у којем се говори о заштити културних добара на просторима БиХ.

Каже ово за “Глас Српске” српски члан Комисије за заштиту националних споменика Анђелина Ошап Гаћановић коментаришући ову одлуку те наводећи да се овим законским измјенама прописи Републике Српске само усклађују са постојећим Анексом 8 који дефинише рад Комисије, као и са Уставом БиХ, а како би се спријечили неки нови покушаји злоупотребе српске културне баштине у, како је то назвала, идеолошко-идентитетске сврхе.

Према њеним ријечима, у Анексу 8 Дејтонског мировног споразума користи се термин “национални споменик” и не постоји никаква територијална одредница уз њега, па ни државна.

Питање националних споменика, како појашњава, јасно је дефинисано Анексом 8, у ком се јасно и недвосмислено наводи да су национални споменици добра од  историјске, културне, етничке и вјерске важности за неку групу људи у БиХ, односно народе који живе на тим просторима. 

Уосталом, додаје она, и у свим међународним конвенцијама чији је БиХ потписник, културно-историјско насљеђе дефинише се народом који га је стварао.

- Када Комисија за заштиту националних споменика прогласи неко добро националним спомеником, Анекс 8 прописује да ентитети преузимају стварну бригу о њему те имплементирају заштиту и презентацију. И овим усвојеним измјенама сада је то само законски уоквирено, дефинисано и прилагођено терминима и одредбама у Анексу 8 - каже Ошап Гаћановић која је у претходном периоду као члан ове комисије била суочена са низом напада због њених упозорења да њене радне колеге из овог тијела на најдиректнији начин крше постојећи устав земље, и Анекс 8, покушавајући да спроведу у дјело један идентитетски инжењеринг, који се огледао у покушајима да српска културна баштина буде присвојена и проглашена босанском.

Истиче и да не стоје тврдње појединих федералних медија како ова одлука НСРС, наводно, представља нови удар на БиХ. Категорична је да се ради о неутемељеним и злонамјерним изјавама, додајући да они који нешто тако наводе очигледно не знају шта пише у Анексу 8, који је кровни пропис за заштиту културно-историјског насљеђа од највећег  значаја на просторима БиХ.

Овај анекс, наглашава она, не дозвољава културну апропријацију, односно присвајање, напротив, омогућава, односно обезбјеђује да сви народи у БиХ имају могућност да заштите своја културна дјела и културну баштину.

- Ово је сигурно један од начина да се заустави отимање српских културних добара и баштине. До сада је врло често била пракса да се предзнак “српски” брише и ставља “босански”.

Појам јеврејски или пољски се сасвим нормално користи у наративу, али се од стране појединих бошњачких званичника избјегава говорити о српским црквама, ствараоцима, списима, рукописима или иконама. Умјесто тога, они говоре да све припада некаквој босанскохерцеговачкој нацији, која према Уставу не постоји. У БиХ живе три народа која имају своје националне културе. И то је чињеница која се мора поштовати - поручила је Ошап Гаћановић.

НСРС је јуче усвојила ове измјене Закона о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика да би, како је поручено, било извршено усаглашавање са Анексом 8.

На овај начин Република Српска ће имати могућност да предузима и спроводи  све мјере које су усмјерене на заштиту добара која су проглашена националним споменицима на њеној територији како је прописано Анексом 8 Дејтонског споразума.

Идентитетски инжењеринг

Досадашњи рад Комисије за очување националних споменика, а посебно у посљедњих неколико година, био је обиљежен низом незаконитости.

Кроз разне одлуке, и прегласавањем, поједини чланови овог тијела су многобројна добра која се налазе на територији БиХ покушали да ставе у контекст једне идеолошке идентитетске призме, да су она босанска.

И данас је на снази одлука Комисије којом је 2013. године, незаконитим поступком и без научног утемељена, српски рукопис Чајничко јеванђеље проглашен некаквим рукописом јеретичке босанске цркве.

Чак се и ћирилица нашла на удару, гдје се као “босанска ћирилица” прозвало српско полууставно писмо исписано на средњовјековним надгробним споменицима,  па и сами објекти цркве. Слично је и са гробљима, али и некрополама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана