Зашто се Међународни кривични суд у Хагу нашао на удару Вашингтона

Каже ово за "Глас Српске" професор Правног факултета у Бањалуци и стручњака за међународно право Витомир Поповић осврћући се на све учесталије, али и отвореније пријетње од стране САД упућене на адресу Међународног кривичног суда у Хагу (МКС) због намјера главног тужиоца да распише потјернице за хапшење неких од највиших израелских званичника.

Витомир Поповић

- Руши се цијели глобални систем и ствара се неки нови мултиполарни свијет у ком би владала једна реалполитика. САД нису међу државама које су потписале Римски статут, не дозвољавајући на тај начин да се суди њиховим војницима који су починили ратне злочине у Авганистану, али и Ираку. Видимо да сада пријете санкцијама због Израела. Оно чему се надам, искрено као човјек, јесте да ће доћи вријеме у ком више неће бити селективне правде, већ да ће и земље попут САД и њихови политичари судски одговарати због свега што се посљедњих неколико деценија дешава широм свијета. Да ће се промијенити да се судови користе и злоупотребљавају за доношење политичких пресуда, којима се хтјело, примјера ради, стигматизовати српски народ, али и оправдати сви њихови и НАТО-ови злочини на овим просторима - каже Поповић додајући да би због тога требало ухапсити америчког предсједника Џоа Бајдена и друге америчке политичаре из тог времена.

ПРАВО И ПРАВДА

Изразио је и наду да главни тужилац МКС-а неће подлећи овим притисцима и уцјенама упућеним са вашингтонске адресе, те да ће истрајати у својим наумима да се на оптуженичкој клупи нађу сви који отворено и безобзирно крше међународно право широм свијета и чине ратне злочине.

- Што би Бајден био изузет од међународне одговорности? Или Нетанијаху? По чему су они толико посебни? Највећи геноцид је ово што се дешава у појасу Газе. Не може се на то жмурити. Та политика очигледно полако пропада, јер је све више земаља који јој се супротстављају. Уосталом, то смо могли видјети и приликом резолуције о Сребреници, која је подметнута да се донесе на Генералној скупштини Уједињених нација - наводи Поповић. 

Каже и да је било питање времена када ће "цар бити доведен до дувара", односно када ће се прије свега САД вратити попут бумеранга њихова досадашња политика и разбити о главу, јер све више земаља увиђа да је правда досад била само селективна и политички мотивисана, а не универзална и доступна за све.   

Слично мишљење има и адвокат Бранко Лукић, поручујући како се нада да долазе нека нова времена када неће бити недодирљивих у свијету, те додајући да долазе нека нова времена када неће више бити судских процеса које се доносе само да би се могли искористити као вид политичког притиска. Како каже, Срби са ових простора највише су то осјетили на својој кожи, а могу и данас јер смо свједоци да се хашке накарадне и политичке пресуде поново злоупотребљавају за уништавање Републике Српске, као међународно признатог субјекта.

Бранко Лукић

ОТВОРЕНЕ ПРИЈЕТЊЕ

Иначе, како је недавно саопштено, амерички Конгрес планира да уведе санкције МКС-у. Ово је услиједило након што је главни тужилац Карим Кан поднио захтјев за издавање налога за хапшење појединих израелских високих званичника због дешавања у појасу Газе. Републикански представник Мајк Џонсон, најмоћнија особа у Представничком дому, осудио је овај потез Кана упозоравајући да ће САД због тога увести санкције овом суду. Он је поручио да ће, ако МКС-у буде дозвољено да пријети израелским лидерима, Америка вјероватно бити сљедећа на том списку. Навео је и да овај  случај показује зашто САД никада нису подржале рад овог суда. Према његовим ријечима, САД имају веома агресивне законе о том питању, те да Конгрес разматра све опције. Неки од конгресмена су чак отишли и корак даље наводећи да би америчка војска требало да изврши инвазију на Хаг ако се тамо буде судило израелским званичницима.

Карим Кан

Израелски државни медији, међутим, наводе да су Вашингтон и Тел Авив лобирали да Кан буде изабран за тужиоца, и то упркос чињеници да су САД и Израел одбили да ратификују Римски статут и приступе МКС-у. Иако су ове двије земље у почетку подржавале Кана, сада су се окренуле против њега. Кан је недавно открио да је један од западних лидера извршио притисак на њега да не оптужи израелске званичнике, поручујући му тада да је овај суд "направљен за Африку и насилнике попут Путина". Он није изнио конкретне детаље покушаја мијешања у рад МКС-а, али је истакао клаузулу у оснивачком уговору суда према којој је свако такво мијешање кривично дјело. Додао је да, ако се такво понашање настави, његова канцеларија "неће оклијевати да дјелује".

Да је овај суд основан како би преко њега били кажњавани прије свега људи са америчке црне листе, може се видјети и закључити из изјаве бившег министра спољних послова Велике Британије Робина Кука који је након успостављања овог суда истакао да он није основан да би се оптужио неко из Уједињеног Краљевства и САД. Земље глобалног југа већ годинама критикују једну такву праксу која је била успостављена, оптужујући МКС за прозападну пристрасност, али и расну дискриминацију. Од 2016. године само Африканцима је суђено за најтеже злочине.

Истакнути адвокат за људска права и бивши званичник Уједињених нација Крејг Мокхибер сматра да је ово одлучујући тренутак за владавину права. За оне који подржавају ове потезе Кана у вези са израелским званичницима, овај налог за хапшење увелико се бави рјешавањем широко распрострањене перцепције да је МКС - само суд за дивљаке.

ДУПЛИ АРШИНИ

А питањем које би то мјере, односно санкције САД могле увести овом суду и запосленом особљу, бавио се "Фајненшел тајмс". Лист наводи да је администрација Доналда Трампа 2020. увела санкције највишим званичницима Међународног кривичног суда као одговор на њихове напоре да истраже наводне америчке ратне злочине у Авганистану. Санкције су обухватале и чланове породица лица стављених на ову америчку црну листу. То је подразумијевало замрзавање њихове имовине у САД и забрану путовања у ову земљу. Суд је 2021. изненада одустао од ове истраге.

Иначе, руски лидер Владимир Путин је тек други актуелни предсједник против којег је МКС издао налог за хапшење и први из земаља ван Африке. Прије њега је то био Суданац Омар Ал-Басхир 2009, чија предаја суду од тада није успјела. Суд је такође безуспјешно судио бившим предсједницима Ухуру Кенијати и Лорану Гбагбоу из Кеније и Обале Слоноваче. С друге стране, званичници Камеруна остали су поштеђени. Ћутање међународне заједнице у овом случају може се објаснити чињеницом да земљу води дугогодишњи западни савезник предсједник Пол Бија, који је на власти од новембра 1982. Дуго чекање на правду за жртве у Нигерији се наставља. За разлику од ове земље, када је у питању била Русија, све је било брзо и ефикасно. Земље попут Литваније, Велике Британије, Канаде и Француске послале су МКС-у додатна средства како би се подржала истрага о ратним злочинима у Украјини. Њиховим стопама касније је кренула и сама Америка.

Тужба против НАТО-а

Тужилаштво Трибунала у Хагу одбило је својевремено да започне кривичну истрагу против НАТО званичника, што је наишло на критике појединих правних стручњака, попут италијанског правника и тадашњег професора на Универзитету у Фиренци Паола Бенвенутија. Из Тужилаштва је тада саопштено да се неће спровести истрага у вези са НАТО бомбардовањем СРЈ зато што право у овом случају није довољно јасно, али и због претпоставке да истрага не би довела до проналажења довољно доказа који би могли бити коришћени против виших и нижих званичника НАТО-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.