Заштита ћирилице неће угрозити латиницу

Прича о заштити и употреби српског језика и ћирилице покренута је прије неколико година у Србији, затим се прелила и у Српску, а озбиљнији кораци најављени су лани кроз рад групе представника Министарства просвјете и културе Републике Српске и Педагошког завода Србије. Међутим, до данас није познато да ли је и шта урађено, а нова најава стигла је након састанка руководства Српске и Србије који је у сриједу одржан у Београду.

Представници Срба с обје стране Дрине су се договорили да до 15. септембра - Дана јединства, усвоје нацрте закона о заштити и употреби српског језика и ћириличног писма.

- Сви велики европски народи су идентитет чували кроз свој језик и писмо. Хоћемо да сачувамо име, презиме, идентитет и право на будућност за своју децу - поручио је Александар Вучић.

Анализирајући ситуацију у Српској и Србији, став саговорника “Гласа” је да ће овај посао бити мало тежи с ове стране Дрине имајући у виду да је у Уставу Српске наведено да су и ћирилица и латиница службена писма, док су у Србији други народи мањински те им је кроз закон дато право да свој језик користе па је остало да ћирилица буде додатно заштићена. Са министарком просвјете и културе Српске Наталијом Тривић, која је раније истицала да законска заштита ћирилице неће угрозити друга два народа, јуче нисмо успјели да ступимо у контакт.

Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика у Србији Срето Танасић за “Глас” подсјећа да је прије четири године направљен приједлог закона, али да никада није дошао до Скупштине, те да су прије двије године имали један састанак са представницима Владе Српске.

- Из неког разлога се стало. Вест коју смо чули охрабрује. Данас се не зна шта је службена употреба српског језика, где нужно да се употребљава, у којим доменима - рекао је Танасић.

Закон треба да каже, додаје, гдје је потребно употребљавати српски стандардни језик, а постојање друга два народа у Српској не би смјело утицати на то да Срби изгубе своје писмо - ћирилицу. 

- С обзиром на то да су у Српској конститутивна и друга два народа, потребно је омогућити њима да се служе латиницом бар у оној мери у којој се у другом ентитету омогућује присуство ћирилице. У сваком случају, морамо заштитити ћирилицу, али не на штету оних који ћирилицу не доживљавају као своје писмо. Надам се да овај пут нећемо стати само на нацрту јер не смемо дозволити да се ћирилица потискује из било ког разлога из српског језика - закључио је Танасић који је и дописни члан Академије наука и умјетности Српске.

Министарство за културу и информисање Србије сачинило је 2018. године, како су објавили поједини медији, приједлог измјена закона о језику и писму којим се предвиђа да се, између осталог, цјелокупна комуникација државних, покрајинских и органа локалне самоуправе мора водити на српском језику и ћирилицом, а исто важи за образовне и научне установе, као и медије чији оснивач је држава и који имају државни капитал, али и за електронске медије с националним, регионалним и локалним фреквенцијама. Предложени закон дефинише латиницу као помоћно писмо, уз обавезу да ћирилица има предност.

Наставни планови

Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић рекао је за “Глас” да су стручни тимови готово завршили свој дио посла када је ријеч о наставном програму и усклађивању уџбеника за важне предмете. То су српски језик, историја, географија, познавање природе и друштва, музичко, а исто градиво ђаци би требало да изучавају од школске 2022/2023. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.