Запад жели да понизи Србе

Каже ово за “Глас Српске” историчар и предсједник Напредног клуба Чедомир Антић коментаришући посљедњу рунду преговара у Бриселу, на којој се говорило о европском приједлогу споразума који би требало да нормализује односе између Београда и Приштине.

- Онда би на ред могла доћи Војводина или Рашка. Све је то један сценарио који би се могао пресликати и применити на Русију. Ово је у неку руку само показна вежба - убијеђен је овај историчар.  

Како каже, очигледно је да се званичницима из Брисела жури да заврше ову причу због ситуације у вези са Украјином, али и да се, колико је њему познато, не ради о званичном документу, већ приједлогу споразума.

- Иако га бриселски званичници покушавају приказати тако, он то и даље није. Када он буде на столу, о њему треба расправљати. Оно што је јасно јесте да се од нас тражи да признамо Косово по моделу две Немачке, што је неприхватљиво. Мислим да је наша највећа невоља то што западне земље желе да нас по сваку цену понизе, да искористе ситуацију око Украјине и заокруже косовску причу. Западне земље желе да Србију натерају да потпише овај споразум, што би онда био добар аргумент да кажу како је она тиме признала агресију на Косово. Крајњи циљ није да Косово уђе у Уједињене нације, већ да га признају све чланице ЕУ и НАТО-а како би оно могло да буде примљено у ову војну организацију - нагласио је Антић.

Слично мишљење дијели и члан Сената Српске Милимир Мучибабић поручујући како представницима Брисела не треба вјеровати ништа.

- Демократија се не може спроводити на начелима “узми или остави”. А та и таква политика се на овим просторима спроводи у посљедњих тридесетак година. Како уопште могу стављати знак једнакости између Србије и Косова? Да је оно међународно призната држава, онда се не би ни водили ови преговори. Овај споразум не треба нипошто прихватати, али ни одбити. Треба бити мудар у овој игри без граница и стрпљив - поручио је Мучибабић.

И политички аналитичар Александар Павић сматра како Србија не би требало да се политички одређује према предложеном споразуму све док на КиМ не буде формиран ЗСО на начин који је договорен у Бриселу 2013. године, што би, како је објаснио, обезбиједило чврсте и поуздане механизме за заштиту положаја и права српског народа у јужној српској покрајини.

- Што се тиче самог споразума, овим још увек неформалним документом се од Србије очекује да КиМ третира као потпуну државу, а њен пристанак на то значио би да се одричемо јужне покрајине, што је неприхватљиво. Иако из Брисела поручују како се ради о коначном приједлогу, мислим да би требало наставити са разговорима како би се спорне тачке поправиле, јер “упаковано” признање независности Косова није нешто на шта било ко у Србији може пристати, ни по коју цену - истакао је Павић додајући да би евентуално признање Косова имало негативне посљедице и по Српску, која би онда била лакша мета.

Да су предложена рјешења за нормализацију односа Београда и Приштине неприхватљива за Србију, али и Србе на Косову, сматра и бивши српски министар за КиМ Горан Богдановић наводећи да, иако је предсједник Србије истицао да ће се борити да га поправи, он у ствари ни за јоту није коригован и да се њиме индиректно прихвата независност КиМ. Сматра и да би формирање ЗСО, како је то предложено у поменутом документу, значило потпуни прелазак оних институција које дјелују под системом Србије, као што су здравство и просвјета, те да би се на тај начин заокружио процес “интеграције” српске заједнице у косовски систем.

Београд и Приштина би, према тексту европског приједлога споразума за нормализацију односа, о којем је било говора на састанку одржаном у понедјељак у Бриселу, требало да се обавежу да ће успоставити посебне гаранције с циљем обезбјеђења одговарајућег нивоа самоуправе за српску заједницу на КиМ. Члан један подразумијева да ће стране међусобно признати документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске марке и да ће стране “развијати нормалне, добросусједске односе једни са другима, на основу једнаких права”. Према члану два, обје стране ће се водити циљевима и принципима утврђеним у Повељи УН, посебно оним о једнакости суверенитета свих земаља, поштовању њихове независности, аутономији и територијалном интегритету, праву на самоопредјељење, заштити људских права и недискриминацији. Члан три предвиђа да ће странке, у складу са Повељом УН, ријешити све међусобне спорове искључиво мирним средствима и суздржати се од пријетње или употребе силе.

У тексту, који је европски комесар за спољну политику Јосеп Борел објавио на сајту Европске службе за спољне послове, члан четири предвиђа да ће стране наставити да дјелују полазећи од претпоставке да ниједна од њих не може да представља другу у међународној сфери нити да дјелује у њено име.

“Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији”, наведено је у члану четири.

Члан пет подразумијева да ниједна страна неће блокирати, нити охрабривати друге да блокирају напредак друге стране на њиховом путу ка ЕУ, на основу сопствених заслуга. У члану шест је наведено да ће, иако овај споразум представља важан степен нормализације, обје стране наставити са новим подстицајем процес дијалога који води ЕУ, који би требало да доведе до правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији односа.

Члан седам предвиђа да се обје стране обавезују да ће успоставити посебне аранжмане и гаранције, у складу са релевантним инструментима Савјета Европе и ослањајући се на постојећа европска искуства, а како би се обезбиједио одговарајући ниво самоуправе за српску заједницу на Косову и способност за пружање услуга у одређеним областима, укључујући могућност финансијске подршке Србије и директан канал комуникације српске заједнице са такозваном владом Косова.

Наведено је и да ће стране формализовати статус СПЦ на Косову и пружити снажан ниво заштите српским мјестима вјерског и културног насљеђа, у складу са постојећим европским моделима. У члану осам је наведено да ће стране размијенити сталне мисије, а у наредном да стране морају узети у обзир посвећеност ЕУ и других донатора да успоставе посебан пакет инвестиција и финансијске подршке за заједничке пројекте. Члан 10 предвиђа да ће стране успоставити заједнички комитет, којем предсједава ЕУ, за праћење спровођења овог споразума, а у члану 11 се наводи да се обје стране обавезују да ће поштовати мапу пута за имплементацију која ће бити приложена овом споразуму.

Из угла Приштине

Политички аналитичар Бљерим Љатифи сматра да Србија овим споразумом добија ЗСО, јача СПЦ на Косову и уклања са себе притисак да де јуре призна косовску независност.

- Србија је добила ЗСО под другим именом, веће јачање СПЦ на КиМ и уклањање притисака да се де јуре призна независност. Косово је добило неке елементе де факто признања од Србије и обећање за отварање пута ка чланству у међународним организацијама - навео је Љатифи на свом “Фејсбук” профилу.

Он је додао да је испуњење тих обећања неизвјесно, јер се препреке за Косово не односе на Србију, већ на Русију, Кину и друге земље које инсистирају на непризнавању Косова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.