Запад преко ЦИК-а шаље поруку Српској

Каже ово за “Глас Српске” политички аналитичар Пејо Гашпаревић анализирајући посљедња дешавања, наводећи да ЦИК нема “капацитета ни смјелости да соло улази у овакве и сличне приче”.

- Мислим да се на овај начин жељела послати јасна порука актуелном руководству Републике Српске да се мора отвореније дистанцирати од руске политике и окренути ка западним вриједностима и структурама. Мислим да је то поента читаве ове приче - истакао је Гашпаревић.

Када буде окончана ова изборна збрка, Пејашиновић сматра да ће та иста међународна заједница извршити отворени притисак на домаће политичке актере да што прије направе нову власт, али по принципу да сви буду незадовољни, односно тако да нико не добије све.

За сада се зна да су сигурни ХДЗ и СНСД, а ко ће бити партнер из реда бошњачких партија, једначина је са више непознаница. Из ХНС-а је јуче поново саопштено да Демократски фронт, који предводи Жељко Комшић, не може бити партнер приликом формирања нове власти.

Лидер ХДЗ-а Драган Човић је истакао како очекује да ЦИК најкасније до краја овог мјесеца, 1. или 2. новембра, прогласи коначне резултате избора, наводећи да ће ХДЗ извршну власт имати у шест кантона, ФБиХ и на државном нивоу.

- Демократски фронт не може бити наш партнер и око тога нема полемике - поручио је Човић додајући како ће једно од кључних питања бити попуна клуба “Осталих”, али и клуба Срба у Дому народа, јер су и раније постојали проблеми приликом делегирања.

С обзиром на то да СДА не може без ДФ-а формирати неопходну бошњачку већину, остаје да се види да ли ће се највећа бошњачка странка можда окренути СДП-у или је реалније да договор ХДЗ-а и СНСД-а буде постигнут са такозваном “Тројком”. Према мишљењу Гашпаревића, све опције су отворене и могуће.

- Оно што је још примјетно јесте да дио међународне заједнице покушава на неки начин усмјерити Жељка Комшића да буде ближи постојећим хрватским политичким структурама у БиХ. Видјећемо у ком ће правцу ићи та игра, која је за сада прилично дискретна и позадинска. С обзиром на искључив став ХНС-а, мислим да до тога не може доћи - сматра Гашпаревић.

Каже и како ће бошњачке странке ускоро опет окренути плочу, те након напада на Кристијана Шмита ипак показати “лојалност”, али и да би СДА могла отезати и оклијевати приликом формирања нове власти како би задовољила сујету и показала да се ова партија и даље пита.

Када су у питању критике и пријетње које све чешће и отвореније долазе из бошњачког политичког миљеа на рачун њемачког дипломате Кристијана Шмита због тога што је он 2. октобра донио одређене измјене Изборног закона БиХ и Устава ФБиХ, којима је омогућен равноправнији статус хрватског народа, према ријечима Гашпаревића, оне откривају да ове елите нису баш страствено проевропски оријентисане, нити искрено “натовски”, јер су се отворено ставиле у опозицију ОХР-у.

- Велики је то ударац за њихову “грађанску” БиХ - поручио је Гашпаревић.

Апелација

Када је у питању евентуална апелација Хрватског народног сабора пред Уставним судом БиХ којом би се затражило поништавање избора Жељка Комшића на мјесто хрватског члана Предсједништва БиХ, лидер ХДЗ-а Драган Човић јуче о њој није ништа говорио, али Гашпаревић каже како се ради о аргументацији ХДЗ-а и ХНС-а која је помало потрошена, те у новим околностима не би имала толику употребну снагу, што није случај уколико лидер ДФ-а Жељко Комшић буде проглашен персоном нон грата у дијеловима БиХ у којима влада ХНС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.