Захвалност мајкама за спас вјере и огњишта

У Босанским Лужанима, у просторијама бивше пилане и млина, гдје је подигнут спомен-парк, усташе су 24. августа 1941. затвориле 405 мушкараца, од 17 до 77 година, српске националности из села Босански Лужани, Нови Лужани, Костреш и Барица. Сутрадан су их возом превезли у Славонску Пожегу, гдје су их 26. августа побили само зато што су били Срби. Никада није тачно утврђено гдје су њихова тијела сахрањена, а потомци и данас истичу да су им, иако нема гробова, остала имена како би вјечно живјели у сјећању да им је једина кривица била та што су тада били Срби и православци.

Један од иницијатора градње спомен-парка Васо Мичић, приповиједајући о тешкој историји овог краја, за “Глас Српске” подсјећа да је ово мјесто прије три године, када је навршено 80 година од када су ти људи посљедњи пут виђени живи, почело да добија своје обрисе - прстен унутар којег стазе дају облик крста.

Дуго је на том мјесту био дрвени крст, а признаје и да је дуго размишљао које дрвеће да засади. Идеја о тиси, њих укупно 405 које данас расту изнад исто толико плочица са именима жртава, рођена је у једном бањалучком расаднику.

- Продавац, када сам му испричао причу, односно рекао за шта ми треба, предложио је тису јер важи за свето дрво, а додао је и да је такву судбину задесило и његово село испод Козаре - истакао је Мичић.

Додао је да се ниједно дрво тисе није осушило, а засађене су током врелог августа 2021. године.

- Ти људи имају име, гроба немају. Ово је изграђено у знак сјећања на људе који су овдје посљедњи пут били живи, јер одавде су отишли у смрт. Хтио сам да не буду заборављени. И сада, када смо све ово урадили, продужили смо им живот. И ово што сам на овом дрвету написао да човјек не умире кад умре, него кад га сви забораве, је суштина. Испунили смо циљ да не оду у заборав - рекао је Мичић од којег је потекла идеја да се на достојан начин одуже и женама, мајкама које су остале саме да дижу и огњишта и потомке који су избјегли смрт.

И сам је, како каже, уз њих одрастао, а дошло је вријеме и да се њима одуже за све што су урадиле тих тешких година и свих које су услиједиле.

- Све је спало на њихова леђа. Леђа жена, мајки које су остале. И огњишта и дјеца па и порези и све друго, а рониле су море суза. На плочи у самом спомен-парку написано је већ колико су им потомци захвални што су и поред свих мука и искушења кроз које су прошле успјеле да сачувају породицу, огњишта и православну вјеру. Биста која треба да буде постављена ове године, на дан када их се сјећамо, биће висока 2,5 метара. Замисао је да осликава жену у народној ношњи, а крај ње су босоноги дјечак са иконом у руци и дјевојчица чији погледи иду према мајци - истакао је Мичић.

Прва жртва

Страдање Срба овог краја почело је још 14. априла 1941. године, када су усташе убиле лужанског свештеника Милоша Петровића испред парохијског дома у Босанским Лужанима. Његово име је данас на првој плочи на улазу у спомен-парк.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.