Загреб блокира имагинацију
БРИСЕЛ - Најаве појединих високорангираних хрватских званичника како би њихова држава могла у једном тренутку блокирати кандидатски статус БиХ за учлањење у Европску унију требало би озбиљно схватити, али у садашњим околностима та пријетња је тек “пуцањ у празно”.
Истакао је ово за “Глас Српске”, политички аналитичар и директор Иницијативе за бољу и хуманију инклузију из Сарајева, Жарко Папић коментаришући јучерашњу изјаву министра спољних и европских послова Хрватске, Гордана Грлића Радмана, који је с маргина састанка европских министара иностраних послова у Бриселу, на којем се разговарало и о будућности земаља западног Балкана, поручио како је његова држава међу онима која подржава “европски пут БиХ”, али уз, како је истакао, одређене услове - “проведбу одређених уставних и изборних реформи у БиХ”.
- Као прво, да будем директан и јасан. Такво нешто ме апсолутно не би нимало изненадило што, наравно, никако не би било добро за БиХ. Као друго, не могу да повјерујем да би БиХ, како неки најављују и прижељкују, могла за шест седмица добити кандидатски статус, јер не постоји шанса да се власт у том периоду формира, што је један од елементарних услова за тако нешто. Према томе, и ова, назовимо је хрватска пријетња, односно порука, условно је речено пуцањ у празно. Празне су и приче појединих бриселских званичника. Њих пола је зрело за психијатрију или за додатно школовање - каже Папић.
Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара, Милан Ситарски, сагласан се Папићем да је нереално очекивати да БиХ до краја ове године и поред свих лијепих ријечи и најава, добије дуго очекивани кандидатски статус.
- Било би добро када би га добили, али исто тако треба бити реалан, јер се до краја ове године не може формирати државна власт и спровести све реформе које се од нас траже. То је процес. Постоји ту још сијасет других услова које наше власти морају да испуне и спроведу.
Није у питању само изборни закон, којег помиње министар Грлић Радман. Мислим да не би требало да будемо разочарани ако овај кандидатски статус не добијемо током ове календарске године. Сматрам да ће нам у децембру бити саопштено само како смо на добром путу. Када се подвуче црта, до конкретнијих корака, ако је Брисел уистину искрен и одлучан да западни Балкан укључи у ЕУ, могло би доћи тек половином 2023. године - сматра Ситарски.
За разлику од Папића, он је мишљења како Хрватска притом ипак неће много “затезати” и кочити улазак БиХ у ово елитно друштво, поготово јер су уставне и изборне реформе нешто са чим ће се нове власти морати позабавити у наредном периоду.
Министар спољних и европских послова Хрватске Гордан Грлић Радман поручио је јуче да од политичких лидера у БиХ очекује да се усредсреде на брзо формирање власти на свим нивоима, да преузму одговорност и спроведу уставне, изборне и друге кључне реформе, како би БиХ добила кандидатски статус за учлањење у ЕУ. Како је рекао Хрватска подржава тежње БиХ за учлањењем, уз опаску да прије тога власти у БиХ морају спровести све реформе.
Одлука у децембру
Европска комисија предложила је у октобру давање кандидатског статуса БиХ уколико буду, како је тада саопштено, предузете конкретне мјере у борби против корупције и организованог криминала у координацији свих нивоа контроле граница, осигуравању функционисања система за азил и гарантовању слободе медија. Коначна одлука о даљној будућности БиХ требало би да буде саопштена у децембру.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
