Забринутост због усташтва и антисрпске пропаганде у Хрватској

"Иако је прошло више од две деценије, бројни покушаји успостављања климе повјерења у региону нису дали много резултата", наводи се у саопштењу Комесаријата поводом 21 године од хрватске војне акције "Олуја", у којој је из својих домова протјерано 250.000 крајишких Срба, а убијено 1.856.

У саопштењу се наводи да ће Хрватска 4. август славити као дан побједе, док ће Срби палити свијеће оплакујући жртве и тугујући за изгубљеним домовима.

Комесаријат истиче да је повратак Срба у Крајину спорадичан и да хрватска држава чини све да се он никад и не догоди, непрестано стварајући тензије и распирујући национализам, те оцјењује да се из таквих поступака јасно види да су избјеглице усмјерене искључиво на интеграцију у Србији, јер је процес повратка скоро заустављен.

О томе, како се наводи у саопштењу, најбоље свједоче недавна рехабилитација кардинала Алојзија Степинца, укидање десетогодишње казне за убиство српских цивила Бранимиру Главашу, подизање споменика Мири Баришићу, усташком атентатору на југословенског амбасадора у Стокхолму Владимира Роловића.

Ту су и проусташке провокације у Србу током обиљежавања дана Устанка у Хрватској, као и провокације приликом обиљежавања 75 година од усташких злочина у цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини.

Комесаријат истиче да са Хрватском и даље постоји више неријешених питања веома важних за избјегличку популацију, односно није обновљена уништена имовина, није враћено одузето пољопривредно земљиште српским власницима.

Из Комесаријата напомињу да Хрватска није спровела Уставни закон о правима националних мањина којим се Србима гарантује пропорционална заступљеност и запошљавање у органима државне управе, полицији, правосуђу и другим јавним институцијама, нису исплаћене пензије, динарска и девизна штедња...

Србија сматра да наставак активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији има висок приоритет, као и остале активности које воде рјешавању избјегличких проблема.

"У том смислу очекујемо даљу подршку међународне заједнице. Србија је спремна на сарадњу и наставиће да испуњава све своје обавезе", наводи се у саопштењу.

Из Комесаријата подсјећају да је од почетка ратова на просторима СФРЈ 1991. године, у Србији уточиште потражило 610.000 Срба из Хрватске и БиХ, од којих данас статус избјеглице из Хрватске има још око 20.000.

Сутра се навршава се 21 година од хрватске војно-полицијске акције "Олуја", у којој је из својих домова протерано 250.000 крајишких Срба.

Бјежећи у колони дугој десетине километара преко БиХ ка Србији, живот је изгубило 1.856 цивила, а 836 се и даље води као нестало.

Помен жртвама биће одржан 5. августа 2016. у 11.00 часова у Цркви Светог Марка, након чега ће се поворка упутити ка Центру "Сава" у Новом Београду, гдје је планирана меморијална академија под називом "И Срби су жртве", уз учешће високих државних званичника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.