За убиство 30 Срба још нема оптужница
ЧЕМЕРНО - У селу Чемерно код Илијаша јуче је служењем парастоса обиљежена 16. годишњица страдања српског народа овог краја.
У нападу припадника Aрмије РБиХ 10. јуна 1992. године на село Чемерно убијена су 32 српска цивила и војника, а међу убијенима је највећи број стараца, жена и дјеце.
У селу након рата нико не живи, а ниједна кућа није обновљена.
За злочин у Чемерну још нико није одговарао.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирјана Симанић апеловала је на Тужилаштво БиХ да коначно интензивније крене у истраживање стравичног злочина у Чемерну, како би се убице извеле пред лице правде.
Вијенце на спомен-плочу, која је постављена прије годину дана, положили су представници Удружења породица заробљених бораца и несталих цивила из Источног Сарајева, предсједник Клуба делегата српског народа у Вијећу народа Републике Српске Сташа Кошарац, градоначелник Источног Сарајева Радомир Кезуновић, као и родбина која је у Чемерно дошла из Зворника, Бијељине, Источног Сарајева и других дијелова Републике Српске.
Преживјели свједок злочина, који се десио за непун једна сат, Петар Рашевић и данас када о томе прича не може да сакрије сузе.
- Био сам у својој кући. Устао сам у пола шест, јер се чула стравична пуцњава. Пробудио сам по селу колико сам могао да стигнем људи, али је било касно. Када су муслимани из околних села Корита, Махмутовића Ријеке окружили село, палили су све што им се нашло на путу, убијали, клали кога су стигли. Сакрио сам се под једну шталу и видио када су извели Спасенију и њене двије кћерке. Својим очима сам видио да су је силовали и заклали, а потом пуцали у њу. Страхоте које сам гледао здрава памет не може ријечима испричати - прича Петар Рашевић.
Каже да је након стравичног злочина преко Карауле отишао на Округлицу, гдје је срео Србе, који су му притекли у помоћ и вратио се са њима у Чемерно.
- Сви који су убијени у Чемерну тог јутра су моја родбина. У кући су ми били рођаци, који су као избјеглице дошли код нас, и сви су изгинули. Буњевци, Дамјановићи, Рашевићи.. Нико ни након 16 година није одговарао, нити је за овај злочин ико упитао, прича кроз сузе Петар, који данас живи у Дому стараца у Источном Сарајеву полуслијеп.
- Не могу да спавам ни данас, јер ми се слике враћају чим заклопим очи. Када сам будан, исто тако. Боље и мене да су тада убили, јер ово живот није - каже Петар.
Сташа Кошарац је рекао јуче у Чемерну да је БиХ неопходна истина и о страдању српског народа.
- Обавеза је свих нас да кроз правосудне институције БиХ отворимо ово питање. Истина је да нико за злочин у Чемерну није одговарао и на свима нама је, како политичка тако и морална и национална обавеза да ово питање потенцирамо. Не само злочин у Чемерну, него и на свим другим мјестима гдје су Срби страдали - казао је Кошарац.
Координатор тима МУП-а РС за истраживање и документовање ратних злочина Симо Тушевљак каже да је МУП РС већ 1992. године извршио увиђај на лицу мјеста гдје су тијела пронађена и кривичну пријаву поднио надлежном Окружном тужилаштву.
- У марту прошле године поднијели смо и допуну извјештаја Окружном тужилаштву у Источном Сарајеву против лица која су починила кривично дјело и непобитно утврдили да су извршиоци. У Окружном тужилаштву се интензивно спроводи истрага, врло брзо ће бити подигнуте оптужнице и вјерујемо да ће они који су починили ово кривично дјело одговарати - казао је Тушевљак.
Он каже да су извршиоци злочина два дана путовали до Чемерна и побили недужне цивиле. Додаје да је за злочине у Чемерну заинтересовано и Тужилаштво БиХ, али да ће Окружно тужилаштво завршити истрагу, а Тужилаштво БиХ одлучити о предмету.
- Истрага се води против 15 лица, од којих су тројица по командној одговорности, а њих 12 су непосредни извршиоци кривичног дјела злочина - каже Тушевљак, додавши да је ријеч и о војном и цивилном руководству општине Бреза.
Према изјавама породица убијених, за злочине у Чемерну одговорни су тадашњи предсједник општине Бреза Салко Опачина, командир милиције Мехо Кулић, као и командир интервентног вода "зелених беретки" Есад Солак, звани Зело. Породице жртава тврде да ништа мање нису криви Идриз и Сидик Чива, Суно и Нусрет Бешлија, Мустафа Хаџић и Џемал Aџић.
Преживјели тврде да су ови људи најодговорнији што је у јутро 10. јуна прије 16 година побијено 30 недужних цивила Чемерна, који су ексхумирани у мају 1999. године.
Из породице Буњевац поклано је и побијено осам људи, међу којима су и три жене. Убијено је пет жена из породице Дамјановић, троје Трифковића, међу којима је и једна жена.
Члан Института за нестала лица из канцеларије у Источном Сарајеву Слободан Шкрба каже да су три дана 1999. године вршили ексхумацију жртава у Чемерну и да су их током тог процеса ометали мјештани околних села.
- Ексхумирано је осам жена и једно дијете. Остало су биле мушке главе и све цивили. Медицинском обрадом је утврђено да су убијани тупим предметима, чекићем, коцем. Два тијела била су запаљена и нису могла да се одвоје. Сахрањена су на Сокоцу и укопана у један гроб, под један крст са два имена. Ријеч је о Мирославу Јанковићу и Светозару Капетановићу, каже Шкрба.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.