Остали смо без трећине становника!

Објавио је ово портал “Зирохеџ”, позивајући се на податке Међународног монетарног фонда (ММФ), али и Уједињених нација, наводећи да су западноевропске државе у исто вријеме забиљежиле знатан раст становништва, чак и када је стопа наталитета пала - што указује на велике миграције унутар Европе.

Луксембург је забиљежио највећи раст становништва у износу од 74 одсто, слиједи Турска (56 одсто) и Ирска (48 одсто). У позитивном салду су и Шпанија и Француска, али и скандинавске земље. С друге стране, све балканске земље забиљежиле су пад у броју становника у посматраном периоду. На првом мјесту је БиХ, затим слиједи Бугарска (23 одсто), Хрватска (19), Румунија (17), те Србија - 14 одсто.

Процјењује се и да најчешће одлазе млади образовани и квалификовани радници. Они, како се додаје, шаљу зарађени новац кући што, како се упозорава, може представљати мач са двије оштрице.

Демограф Стево Пашалић каже за “Глас Српске” да га нимало нису изненадили ови подаци, јер он већ годинама упозорава на одлив становништва, али и низак природни прираштај. Сматра да су ови подаци за БиХ још и гори те да овај минус износи чак 32 одсто. 

- Моја рачуница каже да је БиХ остала без трећине становника. Према мојим процјенама, данас на овим просторима живи око 2,9 милиона људи, што је знатно мање у односу на 1990. када је било 4,37 милиона. Ако узмемо у обзир званичне бројке о броју умрлих, испада да је са ових простора у посљедњих тридесетак година емигрирало више од 1,3 милиона људи, што је процентуално гледајући готово европски рекорд. Мишљења сам како ће се, нажалост, овај тренд одласка наставити те да ће ови проценти бити још и већи - упозорио је Пашалић.

На питање која су најпогођенија подручја, Пашалић каже да су то углавном сеоска, рурална подручја, али и планински предјели. Када је у питању Република Српска као занимљиву чињеницу наводи да је само у Бијељини и Бањалуци дошло до раста броја становника, упркос негативном природном прираштају. Како је појаснио, то је резултат унутрашњих емиграција, а то је, како је истакао, видљиво и у Сарајевском кантону.  

- Ове миграције не утичу ни на повећање, а ни на смањење броја становника. И овим се не добија ништа. Напротив. Сматрам да би требало више да се бавимо нашом дијаспором, да је мотивишемо да се врати. Као примјер ћу навести Ирску, која је некада имала сличне проблеме. Људи су одлазили, а имали су и негативни природни прираштај. Схватили су да се морају окренути емиграцији и временом су успјели у томе, о чему говоре и посљедњи подаци. Веома много људи се вратило. Све то су пратиле и нове инвестиције и нама је потребан сличан план. Популациони планови који се доносе не могу поправити ситуацију. Стимулисање рађања дјеце не може спријечити одлазак људи - категоричан је Пашалић. 

Наводи да све ово прати и процес у ком земље Европске уније повећавају број становника, а што је дијелом резултат и одлазака са ових наших простора. Као примјер наводи Њемачку која је током прошле године повећала свој број становника за 1,1 милион, иако је више људи умрло него што је рођено за око 315.000.

- Њемачкој и другим земљама није никакав проблем да другима отима раднике. Узимају радну снагу која им је потребна, нудећи им боље услове. Када су у питању одласци, сматрам да је доминантан тај економски моменат. Нема ту политике. Тешко је наћи посао у струци. Додуше ти људи који оду врло често ни у другим земљама не раде оно за шта су се школовали, али имају веће плате. То можемо видјети и на примјеру Хрватске, чији радници лакше долазе до послова у другим земљама. Врло је чест примјер, баш као и код нас, да један члан породице вуче за собом другог - истакао је Пашалић, наводећи да је овај проблем изузетно сложен те га је немогуће ријешити без системских и планских рјешења.

Да све више људи одлази говори и раст дознака из иностранства, које су из године у годину све веће. Према подацима Централне банке БиХ укупни текући трансфери у првом кварталу ове године износили су чак 1,20 милијарди марака, што значи да би они до краја ове године могли износити чак пет милијарди. Овај новац најчешће долази из земаља западне Европе и Скандинавије. Према ријечима професора са Економског факултета у Бањалуци Драгана Глигорића, ради се о огромном новцу који омогућава финансирање дефицита спољнотрговинског биланса, који БиХ остварује са земљама у окружењу.  Сагласан је и са констатацијом из поменутог извјештаја да ове иностране дознаке могу бити мач са двије оштрице, јер оне нису нешто на шта се дугорочно може рачунати. Како је појаснио, начин живота породица емиграната се постепено мијења.

- Добар дио ових дознака чине и иностране пензије. Међутим, постаје све већи тренд да млађе генерације купују некретнине у земљама у којима раде те је стога мала вјероватноћа да ће се они једног дана вратити и примати пензије на овим просторима. То у преводу значи да би се БиХ у неком периоду могла суочити са смањењем прилива дознака, што ће онда захтијевати повећање конкурентности, са аспекта извоза робе и услуга, јер ћемо у противном бити суочени са дефицитом текућег биланса - истакао је за “Глас” Глигорић.   

Земља стараца

Стево Пашалић упозорава да су сви ови негативни процеси довели до тога да је код нас изузетно неповољан такозвани индекс старења - имамо три пута више старијих од 60, него млађих од 15 година.

Овај податак, како појашњава, указује да БиХ све више постаје земља стараца, што никако није добро.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.