За Србе 1. март подсјећање на убиство свата и рат

У Сарајеву је 1.марта 1992. године убијен српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а рањен православни свештеник Раденко Миковић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу.

У дане 29. фебруара и 1. марта 1992. године без српског народа и без његовог учешћа на нелегалном и противуставном референдуму у ФБиХ донесена је одлука о проглашењу независности и отцјепљења БиХ од тадашње СФРЈ.

У ФБиХ се 1. март се обиљежава као такозвани дан независности БиХ, док се овај датум у Републици Српској не слави.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да цивилизовани народи славе крај сукоба, па се тако у Републици Српској празнује парафирање Дејтонског споразума, а они који славе рат, вјероватно, се спремају за нови или сањају нови.

Додик је нагласио да је 1. марта 1992. године на Башчаршији, у Сарајеву пуцано на Николу Гардовића, а упуцани су и мир и равноправност српског народа.

- Прегласавањем на нелегитимном референдуму, а онда и пуцњем у српског свата, Срби у БиХ добили су двије поруке: у БиХ вас можемо елиминисати удружени Хрвати и муслимани, а ако на то не пристанете проћи ћете као Гардовић - рекао је Додик за Срну.

Он је нагласио да тај датум муслимани славе као тзв. дан независности и тај дан им честитају дипломате које не желе да виде да је пуцањ од 1. марта 1992. запалио БиХ.

- То није празник БиХ, понајмање дан независности. То је трагичан дан из историје Срба на овим просторима. Једна крвава српска свадба била је увод у крвави грађански рат - указао је Додик.

Сви који то честитају БиХ, рекао је предсједник Републике Српске, нека им је на част.

- Срби, било да су у партијама власти или опозиције у Републици Српској, не признају нити ће икада признати да је дан почетка крвавог грађанског рата празник - поручио је Додик.

Премијер Републике Српске Радован Вишковић рекао је да српски народ никада неће прихватити 1. март као "дан независности БиХ", јер „овај датум није ништа друго већ подсјетник на брутално поништавање воље једног од три конститутивна народа и иницијална каписла за брутални оружани сукоб који је унесрећио сва три народа у БиХ“.

- Никада нећемо бранити, нити оспоравати право сваког народа да обиљежава и слави шта год жели, али, исто тако, никада нећемо дозволити да се фалсификују историјске чињенице о томе да су резултати референдума од 1. марта 1992. године представљали и вољу српског народа. Како тада, тако и сада, још једном понављамо - референдум је спроведен супротно вољи српског народа и у њему Срби нису учествовали. Самим тим, овај дан у Српској није никакав празник - рекао је Вишковић.

Додао је да је у колективној меморији овдашњег српског народа 1. март трајно записан као дан страдања, каже Вишковић, те је дан када је српски сват на Башчаршији убијен зато што је носио своју заставу, саопштено је из Бироа Владе Српске за односе са јавношћу.

- Ми у БиХ, неспорно, имамо различита мишљења о нашој прошлости и, готово сигурно, тако ће бити и будућности. О неким стварима, готово сигурно, никада нећемо постићи консензус, а управо оно што се дешавало српском народу 1. марта је један од разлога нашег размимоилажења. Зато, и данас, нажалост, немам наду да ће бити општеприхваћена неумољива историјска чињеница да је 1. марта 1992. године брутално прегажена воља једног народа и покренута разградња свега што је до тада постојало - навео је Вишковић у саопштењу.

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић рекао је Срни да Срби у БиХ не признају 1. март као такозвани дан независности БиХ, нити ће икада јер подсјећа на страдање српског народа.

-Ми Срби не признајемо тај празник нити је то икакав дан БиХ - рекао је Ранкић.

Он је истакао да Србе тај датум аосцира на избијање рата и велика страдања.

-Сви знамо шта се тада десило и не признајемо 1. март. Можемо сјести да се договарамо да имамо своје празнике - и Бошњаци, и Срби и Хрвати у БиХ. То се мора усагласити, али 1. март не прихватамо никако - рекао је Ранкић.

Предсједник ДНС-а Ненад Нешић поручио је поводом 1. марта, који се у дијелу ФБиХ обиљежава као такозвани дан независности БиХ, да је тај датум за српски народ неприхватљив јер је дан трагедије када су припадници паравојне формације “Зелене беретке” у Сарајеву убиле српског свата Николу Гардовића.

Нешић је навео да БиХ нема закон о празницима, па не може имати ни “дан независности”, саопштено је из ДНС-а.

-Заједнички празник може бити само онај датум око којег се могу окупити сви народи у БиХ - навео је Нешић.

Он је подсјетио да је на референдуму у БиХ 29. фебруара и 1. марта 1992. године, српски народ избрисан из реда конститутивних народа.

- Убиством српског свата је српском народу упућена порука шта га чека у БиХ у којој није конститутиван. Зато то никада не може бити празник који ћемо прихватити и празновати. Ако се они не сраме да славе трагедију и злочин - нека славе, али нека своје славље не представљају као заједничко јер то никада неће бити - поручио је Нешић.

Предсједник Народне партије Српске (НПС) Дарко Бањац изјавио је да 1. март Србе асоцира на злочин који се десио над припадником српског народа и не доживљава га као празник.

Он је оцијенио да Бошњаци, односно политичко Сарајево желе да примјеном правне силе наметну своје мишљење и законе, али да се Српска против тога бори и никада на то неће пристати.

-За нас је 1. март радни дан, а 9. јануар празник - рекао је Бањац.

Шеф Клуба СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Игор Жунић изјавио је да је за српски народ у БиХ 1. март асоцијација на почетак грађанског рата који је однио велики број живота због чега тај датум никада не може бити празник.

-Овај дан је асоцијација на прегласавање воље српског народа у БиХ, тај дан нас асоцира на убиство српског свата и покушај мајоризације и уништавања свакога ко није био за БиХ, која је била по вољи тада муслиманског, а сада бошњачког народа - рекао је Жунић. Додао је да су све ове асоцијације довољне да Срби у БиХ тај датум не могу славити, а још мање му се радовати.

-Република Српска слави дан када је потписан споразум за мир. Сама ова чињеница говори колико је БиХ подијељена заједница и колико су различити погледи Републике Српске и ФБиХ на прошлост, али и садашњост и будућност БиХ. У БиХ изгледа постоје три истине, три историје, три врсте културе сјећања и тако ће и остати - истакао је Жунић.

Према његовим ријечима, биће веома тешко доћи до заједничког погледа на празнике у БиХ.

-Само схватање да је БиХ заједница три народа може довести до тога да одредимо заједничке празнике који нас неће дијелити него спајати. То сигурно није 1. март, нити ће то икада бити - истакао је Жунић.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић поручио је да „несрећни 1. март за Србе никада неће бити датум који треба

Празновати“, те истакао да ће Република Српска и даље славити 9. јануар, када је у миру створена и 28. фебруар - дан Устава.

-Први март је један од датума из новије историје који је синоним за зло и страдање деведесетих (година прошлог вијека). Памтићемо га по убиству српског свата на Башчаршији и по другом дану нелегалног референдума, када је брутално погажена воља једног народа - рекао је Којић Срни.

Којић је напоменуо да, с друге стране, Република Српска слави догађај који се десио прије почетка рата - 9. јануар, када је 1992. године Српска основана у миру као воља легитимних и легалних српских представника, као и онај који је довео до завршетка рата, 21. новембар када је 1995. године потписан Дејтонски мировни споразум.

-На данашњи дан прије 31 годину, српски посланици су показали да им је стало до уређене државе када су донијели Устав Српске Републике БиХ. Не треба заборавити њихову одлучност и храброст да одговоре на покушаје представника друга два народа да Србе искључе из процеса одлучивања о судбини БиХ и њених народа - поручио је Којић.

Предсједник Скупштине Асоцијације “Ствараоци Републике Српске” Душан Козић изјавио је да 1. март не може бити празник у Републици Српској јер је тај дан синоним за страдање Срба.

 -Власт у ФБиХ је 1992. године прогласила независност, не поштујући и не питајући нас, са врло подлим намјерама. То је за нас Србе синоним страдања, када су нас отјерили - рекао је Козић Срни.

Он је истакао да је најважније да Срби имају свој празник, 9. јануар – Дан Републике Српске.

-Таквом својом агресивном реториком, тенденциозном и злонамјерном политиком према 9. јануару држе нас и на опрезу да истрајемо у нашим намјерама за његовим прослављањем, те за овим или бољим статусом Републике Српске, а сигурно не 1. мартом - поручио је Козић.  Према његовим ријечима, Република Српска ће наставити да се држи своје политике, својих празника и да их мирно слави.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић изјавио је да 1. март Србе асоцира искључиво на почетак рата и убиство српског свата у Сарајеву, те истакао да је празновање датума из прошлости у БиХ нешто око чега ће увијек бити спорења, поготово када се има на уму стално негирање системских ратних злочина над Србима.

-Убиство српског свата, као и догађаји који су му претходили, били су својеврсна најава Србима шта им се спрема у „мултиетничкој БиХ“ и Сарајеву - рекао је Нуждић Срни.

 Према његовим ријечима, тај дан ће Србима остати у сјећању и као други дан нелегалног референдума, чијој одлуци о расписивању је, такође, претходило потпуно игнорисање ставова једног народа.

 -Празновање датума из прошлости у БиХ, а самим тим и различито виђење догађаја који су се десили током трагичног сукоба у региону током деведестих година прошлог вијека, јесте нешто око чега ће се увијек спорити. Поготово када се има на уму стално негирање системских злочина почињених над Србима током рата и њихово свођење на спорадичне инциденте - истакао је Нуждић.

 Он је подсјетио да је међу онима који су се први нашли на мети заговарача независне и суверене БиХ био полицајац Перо Петровић, који је 4. априла убијен хицима из непосредне близине у Полицијској станици Ново Сарајево, само зато што је Србин.

 -Потом су услиједила убиства заробљених припадника ЈНА у Великом парку, напади на колону ЈНА у Добровољачкој улици. Након догађаја на Башчаршији на мети жновог системаж, прије свих, нашли су се виђенији Срби - истакао је Нуждић.

 Он је напоменуо да, иако постоје фотографије снимљене полицијским апаратом на мјесту егзекуције сарајевског музичара Слободана Самарџића, његови посмртни остаци ни до данас нису пронађени, након што је 14. маја 1992. године, са двоје комшија Срба одведен из стана и убијен.

 -Доктор Милутин Најдановић, већ два пута одвођен и мучен, трећи пут се није вратио кући. Убијен је 14. августа 1992. године - истакао је Нуждић.

Он је напоменуо да је у Сарајеву током ратних година постојало више од двије стотина мјеста заточења за Србе, из којих се многобројни никада нису вратили, итичући да је логор “Силос” у Тарчину затворен је 27. јануара 1996. године, два мјесеца након што је Дејтонским мировним споразумом дефинисано распуштање свих логора.

 -Историјска чињеница је и то да се почетком марта обиљежава годишњица егзодуса Срба из Сарајева 1996. године. Рат је почео убиством српског свата у Сарајеву, а недуго након парафа на Дејтон, вођени оним што се десило њиховим сународницима, Срби су напустили вијековна огњишта - навео је Нуждић.

 Предсједник Борачке организације Републике Српске (БОРС) Радан Остојић поручио је да Српска и демобилисани српски борци никада неће прихватити 1. март као дан такозване независности БиХ јер је то дан сјећања на прегласавање и мајоризацију српског народа у БиХ и почетак грађанског рата са несагледивим посљедицама.

-Убиство српског свата Николе Гардовића у Сарајеву представља пуцањ у мир и почетак рата у БиХ са несагледивим посљедицама - рекао је Остојић Срни.

 Он је нагласио да је 1. март дан сјећања на почетак грађанског рата, чије су посљедице хиљаде убијених, несталих и расељених људи, као и хиљаде разрушених кућа и огњишта.

 Остојић је рекао да Република Српска прославља свој празник 9. јануар - Дан Републике, као и 21. новембар када је парафиран Дејтонски мировни споразум.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је да је неприхватљиво да ФБиХ слави 1. март као дан такозване независности, јер је тада почео рат у БиХ, тог дана убијен је српски сват Никола Гардовић у Сарајеву и за тај злочин ни након 30 година још нико није званично одговарао.

-Сав нормалан свијет слави мир, а они у ФБиХ почетак рата у БиХ - рекла је Рајилићева Срни.

 Она је поручила да Република Српска никада неће признати празновање 1. марта.

Ћосић: Обичан радни дан

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је Срни да Срби у Републици Српској 1. март памте по убиству српског свата у Сарајеву, што је био и окидач за почетак ратних сукоба.

-За нас је тај датум сјећање на лоше вријеме, када је група обијесних људи, подстакнута негативном политичком причом, убила српског свата на Башчаршији код Старе цркве - рекао је Ћосић.

Он је додао да српски народ тај дан никада неће сматрати празником и “даном независности”.

-Да не би били као други, ми требамо послати јасну поруку. Ако вам је до славља, славите. Ако га сматрате празником, ми ћемо поштовати то, али наш празник никада неће бити. Нама ће увијек бити подсјећање на лоше ствари - нагласио је Ћосић.

Ћосић је поручио да је неизвјесно да ли ће се у, заједници као што је БиХ, икада моћи славити заједнички празник.

Он је рекао да ће 1. март за Србе бити обичан радни дан и да нема разлога за славље.

-Само требамо показати да смо сазрели толико да кажемо да га славе они који га сматрају празником и да ми то нећемо спорити - рекао је Ћосић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.