За азил у БиХ заинтересовано 11.000 миграната

Речено је ово јуче на конференцији за медије предсједавајућег Савјета министара Дениса Звиздића и његовог замјеника Мирка Шаровића. Њих двојица су пред новинарима говорили и о причи о новим границама на Балкану, као и о случају забране уласка у БиХ руском књижевнику Захару Прилепину.

- У посљедње вријеме смањен је број миграната који улазе у БиХ. Остаћемо посвећени заштити границе БиХ - рекао је  Звиздић додавши да је додатно ангажовано 300 полицајаца од којих је 75 из МУП-а Републике Српске, а 225 из Граничне полиције, Дирекције за координацију полицијских тијела и СИПА.

Упитан о разграничењу на простору западног Балкана, Звиздић је казао да је свака прича о размјени територија на бази етничких критеријума веома штетна.

- О томе је у више наврата говорила њемачка канцеларка Ангела Меркел поручујући да границе не би требало да се мијењају. Они који су за демаркацију граница по етничком принципу не залажу се за мир. Позивам Србију и Хрватску да потпишемо уговоре о граници - рекао је Звиздић.

Према одговорима које су на конференцији дали Звиздић и Шаровић јасно је да “сви перу руке” од случаја “Прилепин”. Тврде да је министар иностраних послова Игор Црнадак  могао добити све информације о томе од директора ОБА и да није било потребе да шаље писмо Извршно-обавјештајном одбору који чине Звиздић и његови замјеници Шаровић и Вјекослав Беванда.

- Није нам јасно због чега је министар Црнадак послао тај упит нама јер са ОБА има уговор о сарадњи и размјени података. И он се могао директно обратити директору - рекао је Звиздић.

Нагласио је би сви требало да прочитају Закон о ОБА који прописује надлежности Предсједништва, Савјета министара, Извршно-обавјештајног одбора, надлежне парламентарне комисије и директора ОБА.

- То је заиста оперативни дио рада ОБА и ми се као чланови одбора не можемо петљати и немамо надлежност да се мијешамо у тај аспект - казао је Звиздић и додао да се Обавјештајно-безбједносни одбор неће састајати у вези са случајем “Прилепин” и да за тим нема никакве потребе.

Шаровић је поновио да је “против било каквих црних листа и забрана уласка”.

• То је мој генерално принципијелан став и у томе апсолутно не учествујем. То питање није ни било на Обавјештајно-безбједносном одбору, нити на Савјету министара. Међутим они који су најговорљивији посљедњих дана у вези са овим питањем управо су мене ставили на црну листу. Погледајте добро ко је потписник те одлуке Савјета министара и шта у тој одлуци пише. Не само да нису глас дигли против црних листа, него су на ту листу ставили и десетине других лица из РС. Међу њима и чланове породице оних који се данас заклињу - рекао је Шаровић.

У БиХ највише радника из Србије

У БиХ су прошле године издате 2.593 радне дозволе за запошљавање странаца, што је за 1,3 одсто мање у односу на 2016. годину, наведено је у извјештају о запошљавању странаца у БиХ за 2017. годину, коју је усвојио Савјет министара, на приједлог Министарства цивилних послова.

Највише странаца који раде у БиХ поријеклом је из Србије 26,2 одсто, Турске 14,6 одсто, Хрватске 6,3 одсто, Кине пет одсто и Кувајта 4,2 одсто, саопштено је из Савјета министара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.