Врањеш: БиХ може опстати само као конфедерација три ентитета

Срна
Врањеш: БиХ може опстати само као конфедерација три ентитета

БЕОГРАД - Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш истакао је да БиХ може опстати једино као конфедерација три ентитета, без страног присуства, која би експресно као таква ушла у ЕУ и то би била једина варијанта која би одржала БиХ у животу, у супротном неминовно ће се распасти, нада се мирно, а Република Српска ће потражити нови пут.

Врањеш је појаснио да се БиХ налази у стању хибридне окупације и да колективни запад, на челу са САД, сматра да они имају неко Богом дато право да одлучују о свему у БиХ.

"Замислимо поново хипотетичку ситуацију да се три конститутивна народа у БиХ договоре о мирном раздруживању и стварању три нове државе од којих би се двије припојиле матичним државама, а бошњачка би остала посебна и независна. И то све настане као израз унутрашњег договора у БиХ. Да ли би представници колективног запада то аплаузом прихватили, јер смо коначно почели да доносимо одлуке консензусом у интересу наше властите будућности без страног утицаја?

Одговор је јасан. Колективни запад то никада не би дозволио, прије свега јер не желе етнички чисту муслиманску државу на тлу Европе са снажним везама у исламском свијету. То је једна веома перфидна и прилично исламофобна политика коју колективни запад води према Бошњацима већ деценијама", указао је Врањеш.

Они им повлађују илузијама да су њихови партнери и заштитници, коме ће понекад дати награду и изгласати за њихов идентитет важну резолуцију, истакао је Врањеш, али им државу неће дати.

Према његовим ријечима, улога Срба и Хрвата у БиХ у њиховој визији јесте да буду брана надирању исламског фактора према Европи, као и прије више стотина година.

"Методе и околности се мијењају, али та стратешка политика не. Зато им смета сваки узвик Милорада Додика који се не уклапа у ову стратегију, па тако и иницијатива о мирном раздруживању", рекао је Врањеш за београдску "Политику".

Говорећи о необавезујућој резолуцији о Сребреници, коју је усвојила Генерална скупштина УН, он је истакао да она већ сад производи велики број нагативних политичких посљедица по БиХ.

"Државе које су подржале резолуцију су успјеле да процес помирења врате уназад, да дубоко подијељену БиХ још више подијеле и да покажу цијелом свијету да за њих не важи Устав БиХ кад су њихови (гео)политички интереси у питању. Дакле, БиХ дефинитивно није профитирала од ове резолуције, али јесте Република Српска", истакао је Врањеш.

Амбасадор БиХ у Србији је констатаовао да сваки поступак на међународном плану који умањује позицију БиХ и убразава њен распад, индиректно користи Републици Српској, а ова Пирова побједа колективног запада у УН-у управо ствара овакве посљедице.

Он је оцијенио да званично Сарајево није стекло много бенефита од изгласане резолуције о Сребреници, можда једино на идентитетском плану.

"Наиме, догађаји у Сребреници из јула 1995. године се могу посматрати и као оснивачки мит бошњачке нације. Из те перспективе види се одређена корист за Бошњаке, јер је цијели процес око припреме и усвајања резолуције праћен видном политичком хомогенизацијом њиховог корпуса широм свијета", навео је Врањеш.

Он је рекао да је свакако видан тај "антрополошки" бенефит на нивоу јачања њиховог колективног идентитета и идентификације са страдањем у Сребреници, међутим, на политичком плану, бенефити су много скромнији.

"Ако узмемо чињеницу да је једино Бошњацима стало до будућности БиХ, онда се можемо запитати у чему се огледа корист од Резолуције с обзиром да је данас БиХ дословно на издисају. Народски речено они данас сијеку БиХ због кила идентитетских бенефита. И то због необавезујуће резолуције УН која је из перпсективе унутрашњих процедура у БиХ и нелегална и нелегитимна. Она за БиХ на унутрашњем оперативном плану не постоји. Потпуна је илузија да ће је моћи искористити да би обновили тужбу против Србије или тражили ратне репарације, бар док је Република Српска у саставу ове државне заједнице", нагласио је Врањеш.

На питање да прокоментарише чињеницу да се приједлог резолуције нашао на дневном реду УН противправно, јер га је подржао само бошњачки дио институција БиХ, те како
се такви потези толеришу на међународној сцени, амбасадор БиХ у Србији је појаснио да је јасно да је и Њемачкој као предлагачу резолуције, БиХ била на посљедњем мјесту на скали њихових интереса.

"Да ли је у питању 'прање' њихове геноцидне прошлости, манипулисање турском дијаспором пред изборе, слијепа послушност захтјевима САД или нешто друго, видно је да за Њемачку бол мајки из Сребренице није примарни покретач, уосталом као ни за већину земаља које су подржале резолуцију. Нема дилеме да су вођени другим интересима у чију сврху је послужила ова фарса у Генералној скупштини", указао је Врањеш.

Када је интерес колективног запада у питању, истакао је он, тада не важе ни међународно јавно право нити конвенције, а камоли Устав БиХ.

"Да не би звучало као претјеривање, хајде да хипотетички анкетирамо амбасаде колективног запада у Београду са питањима: Да ли је за њих још на снази Резолуција 1244; гдје је резолуција Савета безбједности на основу које је бомбардована Србија 1999. године; која је резолуција или конвенција УН-а дозволила НАТО-у употребу граната са осиромашеним уранијумом у агресији на Србију и Републику Српску?

Затим ћемо додати: Да ли је било геноцида на Блиском истоку посљедње двије деценије и како то да авганистанска, ирачка, сиријска, либијска и сва друга дјеца настрадала у ратовима за интересе колективног запада не заслужују пијетет УН-а, док бошњачки војници настрадали у операцијама око Сребренице јула 1995. године заслужују? Мислим да анкета не би била попуњена, али одговори би били познати", нагласио је Врањеш.

Што се тиче Кристијана Шмита, који нема правни основ за своје дјеловање у БиХ, Врањеш каже да колективни запад тврди да је Шмит изабран гласовима Савјета за имплементацију мира (ПИК) и да нема потребе да га потврђује Савет безбједности УН-а како то налаже Анекс 10 Дејтонског мировног споразума и што је важило за све претходне високе представнике.

"ПИК није дефинисан нити формиран у Дејтону него у Лондону и никада га након тога није верификовао Савет безбједности. Значи Шмита је изабрало ванспоразумно ад-хок тијело којег колективни запад третира по важности као наддржавну институцију која управља нашим животима на бази силе. И кад они кажу да је Шмит високи представник то би требао бити закон за све у БиХ. Наравно да Република Српска то не прихвата", истакао је Врањеш.

Ако желимо прецизно да дефинишемо Шмита и његову улогу, рекао је Врањеш, рећи ћемо да је он представник њемачке Владе и агент америчког утицаја у БиХ.

"Њега чувају припадници криминалистичке државне полиције Баварске са дипломатским пасошима Њемачке, а у УН може да уђе само као гост на позив земље која предсједава Савјетом безбједности. Толико о том тобоже представнику међународне заједнице у БиХ који је само пуки извршилац наредби из америчке Амбасаде у Сарајеву. Било би занимљиво питати њемачку Владу: Која је њихова институција задужена за финансирање, координацију, надгледање и усмјеравање Кристијана Шмит? Или како држава Баварска третира активности властитих полицајаца у иностранству задужених за Шмитову безбједност и из којих средстава их плаћају? Да ли ће бити транспарентни па нам дати одговоре на ова питања? Чисто сумњам"; констатовао је Врањеш.

Говорећи о подацима о 90 живих особа чија имена се налазе на списку страдалих у Сребреници, које је недавно објавила Влада Републике Српске, Врањеш је појаснио да је овај објављени списак некад био и дужи, али је одређен број лица чија су имена уклесана у Меморијалном центру Поточари умрло природном смрћу након рата.

"И ово није једини доказ да се манипулише бројевима настрадалих у догађајима из јула 1995. године. Познат је случај преноса тијела оца директора Меморијалног центра Поточари Емира Суљагића који је настрадао 1992. године у околини Братунца, а онда 2005. године ексхумиран и сахрањен поново у Поточарима као жртва догађаја из јула 1995. године.

Уз све ово треба додати и чињеницу да и данас, 29 година након злочина у Сребреници, и даље је број сахрањених у Меморијалном центру мањи од наводних 8.372 жртве. Иако је неупитно да се у Сребреници десио ратни злочин, ове манипулације уклесавањем имена живих људи у спомен подручју, па до преноса раније настрадалих са неких других ратишта оставља велику сумњу", навео је Врањеш.

На питање да ли је политичка одлука о покретању поступка стављања геноцидног жига на српски народ заправо ујединила Србе више него него икада, Врањеш је констатовао да је српски народ жртва геноцида и наравно да се опире историјском ревизионизму и покушају да се у исту категорију ставе Сребреница и многоструко веће жртве пострадале у Јасеновцу, Јајинцима, Шумарицама, Пребиловцима, Гаравицама, Доњој Градини, Јадовну, Пагу, Старом Броду и многим другим стратиштима и губилиштима за Србе, у којима нису поштеђене жене, дјеца и старији људи.

"Српски народ се опире тим покушајима и као што видите имамо разумијевање и за Израел, али и многе друге државе које такође не негирају злочин у Сребреници, али и те како доводе у питање употребу појма геноцид", рекао је Врањеш.

Када је ријеч о томе да ли има правде за српске жртве у БиХ, Врањеш је указао да, нажалост, правда за српске жртве у грађанском рату у БиХ још није дочекана и питање је да ли ће икада и стићи.

"Само узмете у обзир да је у рату страдало око 30.000 Срба и погледате укупан број пресуђених затворских казни због ратних злочина над Србима, све ће вам бити јасно", рекао је Врањеш.

На питање како оцјењује судски поступак против предсједника Републике Српске Милорада Додика, Врањеш је рекао да само треба замислити да у 21. вијеку у једној држави за коју колективни запад тврди да је суверена, њемачки уљез наметне измјене Кривичног закона у којима се наведи да је непоштовање његове воље кривично дјело због којег можете отићи у затвор и због којег вам се одузима право на обављање дужности.

"То је дословно доказ да у БиХ влада најцрња диктатура. И данас по тој основи суде Милораду Додику и директору "Службеног гласника Републике Српске" Милошу Лукићу, јер су прогласили и објавили законе усвојене у Народној скупштини, а које је нелегални Шмит поништио. Свима је јасно да је у питању монтирани процес, али ту више није ствар односа Милорада Додика према суђењу. Овдје је кључан однос српског народа Републике Српске у цјелини према овој судској лакрдији и будућој пресуди.

Јер ако би осудили Додика, па макар и условно, а српски народ то мирно посматрао као неку датост и обавезу, то би у будућности створило опортунистичке и конформистичке обрасце понашња због страха од казне са огромним посљедицама по саму Републику Српску. Тако да се српски народ мора супроставити оваквом и сваком другом монтираном процесу без обзира коме се суди. Све друго директно доводи у опасност постојање Републике Српске", истакао је Врањеш и додао да када је ријеч о Милораду Додику, он има спреман одговор и у то не треба нико да сумња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана