Власт у БиХ дневно враћа два милиона КМ кредита
БАЊАЛУКА - БиХ је за шест мјесеци ове године на сервисирање спољног дуга уплатила 392,59 милиона марака, што значи да је у просјеку дневно за те намјене уплаћивано скоро 2,20 милиона марака.
У информацији Министарства финансија и трезора о стању јавне задужености БиХ на крају јуна ове године наведено је да је јавни дуг у БиХ на крају првог полугодишта ове године износио 12,808 милијарди, од чега се на спољни односи 9,741 милијарду, а унутрашњи 3,67 милијарди марака.
Укупни јавни дуг мањи је за 48,27 милиона КМ у односу на крај прошле године.
- У укупном стању јавне задужености ФБиХ учествује са 51,81 одсто, Српска 47,32 одсто, а Брчко дистрикт са 0,49 одсто. На институције БиХ односи се преосталих 0,38 одсто дуга. Учешће јавног дуга БиХ у БДП износи 32,35 одсто - наведено је у информацији, коју је усвојио и Савјет министара БиХ.
Подвукли су да је сервис спољног дуга БиХ у првој половини године износио 392,59 милиона КМ, од чега се на главницу односило 299,73 милиона КМ, а на камату преосталих 92,86 милиона марака.
Ако укупан износ потрошеног новца на сервисирање спољног друга у првом полугодишту подијелимо с бројем мјесеци, статистика показује да је БиХ у просјеку мјесечно давала 65,43 милиона марака свјетским, европским и међународним финансијским кредиторима, односно дневно 2,18 милиона марака.
Економисти појашњавају да подаци из надлежних институција на нивоу БиХ и ентитета показују да буџети нису презадужени те да су дугови у оквиру прописаних стандарда.
- Потенцијални проблем, како и код било каквог задуживања, било да је то јавни или приватни дуг, може се увијек појавити и све зависи од тога каква је способност некога да измирује дуговања. У проблем би могли упасти ако дође до пада привредних активности те раста каматних стопа. То може бити и окидач да се једноставно дугови не могу отплаћивати без обзира колики је проценат задужења у БДП - рекао је извршни директор Удружења економиста РС “СЊОТ” Саша Грабовац.
Објаснио је и да се врло брзо безбједна позиција по питању отплате кредита може претворити у проблематичну, односно у правцу који нико не жели.
- До тога може доћи ако дође до пада БДП-а и буџетских прихода те раста каматних стопа - подвукао је Грабовац.
Нагласио је да је срећа БиХ и то што тренутно није пуно задужена у валути долар.
- Да смо били већином задужени у доларима имали бисмо због раста вриједности те валуте увећан дуг за неколико мјесеци и 20 одсто - рекао је Грабовац.
Кредитори
У стању спољног дуга БиХ највеће учешће имају Свјетска банка - ИДА и ИБРД са 28,03 одсто, Европска инвестициона банка са 21,90 одсто, а Међународни монетарни фонд са 9,56 одсто, док Еврообвезнице РС учествују са 9,40 одсто.
- Европска банка за обнову и развој у стању спољног дуга БиХ учествује са 7,82 одсто, а Паришки клуб са 5,08 одсто - наведено је у информацији Министарства финансија и трезора БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
