Владислав Јовановић, за „Глас Српске“: Американци морају престати да се понашају као каубоји
Америка сматра да је она и даље једина суперсила у свијету, те да друге земље, које претендују да јој угрозе престо, немају право да јој скидају ту круну.
Због тога је Вашингтон до усијања пооштрио своје односе према тим отимачима круне, али и државама које на било који начин сарађују са Кином или Русијом. Американци из тих земаља желе протјерати тај, како га називају, малигни политички и економски утицај, али и заокружити причу када је даље ширење НАТО-а према истоку у питању. И то се дешава на свим тим тачкама гдје се додирују интереси глобалних играча. За те просторе, који се налазе под лупом западних земаља, не важи међународно право и дипломатија, већ сирова сила.
Каже ово у интервјуу за "Глас Српске" бивши дипломата Владислав Јовановић коментаришући посљедња дешавања на балканским просторима у свјетлу оних на глобалном нивоу.
- Поново се, свесно, дижу тензије и заоштравају односи како би се направио алиби за примену силе. Али како отпор једној таквој америчкој политици постаје све већи, у Вашингтону, Бриселу и другим центрима моћи траже друге начине присиле. У једној руци држе шаргарепу, у другој батину. Нажалост, Америка нема више у својој политици људе попут Хенрија Кисинџера, који је недавно умро. Он је у своје време водио једну реал политику, увек гледајући у будућност, а не од данас до сутра, што тренутно раде запослени у Бајденовој администрацији. Они преферирају један каубојски стил вођења политике. И све док се не врате реал политици, прихватајући тренутне промене у свету, мира неће бити - наводи Јовановић.
ГЛАС: Да ли у том контексту треба посматрати изјаве како наводно постоји реална опасност да избију неки нови сукоби на балканским просторима? Прво је о томе говорио Володимир Зеленски, затим Јенс Столтенберг, а онда и Ентони Блинкен па и Данијел Сервер. Постоји ли уистину та опасност или се ради о прављењу једне врсте алибија за неке будуће политичке потезе?
ЈОВАНОВИЋ: Они нису више у позицији да спроводе неке "отворене" акције, због ситуације у свету, јер се све више земаља ослободило тог досадашњег страха од Америке и удружило се у својим "слободарским политикама". И то Вашингтону и њиховим сателитима сигурно смета, те их тера да овакве и сличне информације сеју како би одржали хаос и нестабилност. Али време више не ради за САД, јер њихова хегемонија је све мање присутна у читавом свету. Због тога сада на све начине, па и ове, покушавају некако покрити те џепове у својој стратешкој позадини, а ту, пре свега, мислим на Србију и БиХ, односно Републику Српску. Једино су ове две државе остале ван тог НАТО џепа. До тога није дошло, а не верујем ни да ће доћи ни у неком наредном периоду и поред ових нових застрашивања и притисака. Уздржавају се од неких директнијих акција, физичке природе, јер, за разлику од неког ранијег времена, сада нису у прилици да ту причу "продају" остатку света. Они имају далеко озбиљније проблеме, од тога како завршити рат у Украјини до тога како геополитички профитирати од рата Израела и Хамаса.
ГЛАС: Ако сам Вас добро схватио, сматрате да су ова упозорења само дио тактике, те да не постоји опасност од паљења неког новог фитиља на балканским просторима?
ЈОВАНОВИЋ: Нема нових ратова и сукоба док их Запад поново не подстакне, а они у овом тренутку немају интерес за тако нешто. Као што сам већ рекао, крајњи циљ је стварање хаоса, за који би се оптужили неки домаћи политичари, који би онда били дискредитовани. Удара се по институцијама. Уводе и санкције, надајући се да ће тако смекшати Србију и Српску. Сматрам да ће они у једном тренутку ипак схватити да их таква политика не може никуда одвести, те да ће се коначно освестити, изаћи из тог параноичног транса у ком се налазе, када разум остаје по страни. И то је једна сива зона у којој се САД налазе.
ГЛАС: Недавно је то сјеме хаоса и параноје, а вјероватно желећи да привуче пажњу међународне јавности и очекујући њихову реакцију, покушао посијати и министар одбране БиХ Зукан Хелез, наводећи како у Српској наводно "постоје војни кампови којима управљају људи из Русије"?
ЈОВАНОВИЋ: Нажалост, поједини бошњачки политичари живе у облацима, далеко од стварности. Морају да схвате да ће њихови снови о неком новом међународном интервенционизму, након ког би дошло до стварања некакве унитаристичке државе, то и остати. Није реално, ни могуће. Морају да схвате да је њихова будућност у заједничком животу и поштовању постулата Дејтонског споразума. Мора постојати међусобно уважавање и поштовање између ентитета унутар БиХ. То је једини рецепт за здравље БиХ. Све остало је опасна прича, која ту земљу излаже спољним и унутрашњим ризицима, а којих је у данашње време на претек. Представници бошњачке власти морају да схвате да западне земље имају своје интересе на овим просторима те да њих никада није интересовала будућност БиХ и грађана који у њој живе. Сматрам да ти амерички интереси нису добри ни за један од народа у БиХ. Увек је важило правило да, ако желиш добар живот, буди добар с комшијама, не са туђинцима.
ГЛАС: И сам Кисинџер је једном приликом констатовао како је опасно бити непријатељ Америке, а фатално у случају пријатељства.
ЈОВАНОВИЋ: Управо тако. Историја то потврђује на многим примерима. Зато и говорим да би бошњачки политичари требало да се освесте док не буде прекасно. Мора се поштовати и уважавати оно што је Дејтоном дато Републици Српској. Ако то не уважавају, не знам зашто се онда буне када неко говори да је онда БиХ немогућа држава. И то је највећи проблем, али и узрок свих политичких превирања у БиХ, што поједини западни центри моћи само злоупотребљавају и спремно користе за своје геополитичке циљеве, додатно подгревајући стање у земљи. То није здраво за било коју земљу.
Двоструки аршини
ГЛАС: Постоје неке најаве да би Украјина могла добити ЕУ позивницу прије БиХ, па чак и Србије. Какву то поруку шаље људима са ових простора?
ЈОВАНОВИЋ: Када је у питању Србија, ситуација је више него јасна. Пријем се условљава признањем Косова као независне државе. Србија се никада, ни због чега, неће одрећи дела своје територије. Европска унија би требало да се према свим државама кандидатима односи једнако, али то није случај. Политика је у првом плану. Када је у питању БиХ, постоји тај проблем неједнаког третирања Републике Српске и ФБиХ. Такође, велики проблем би био уколико би БиХ била примљена, с Србија остала ван ЕУ, јер би тада Српска била стављена у незгодан положај, да мора разматрати неке одлуке које би евентуално биле непријатне по власти у Београду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
