Владимир Добросављевић за “Глас Српске”: Запад на споразуме гледа као на меније

- То смо уосталом могли видети и на примеру Бриселског, па и Дејтонског споразума, па и у случају Резолуције 1244. И то је привилегија коју су себи доделиле поједине западне земље. Из ових и сличних међународних споразума они извлаче само делове. Парафе. И док је тако нема мира, ни суживота на овим просторима па ни трајног решења косовског чвора - каже Добросављевић поводом актуелне кризе на просторима јужне српске покрајине.

ГЛАС: Да ли ствари на Косову, када је у питању безбједност, могу измаћи контроли и до чега би то све могло довести?

ДОБРОСАВЉЕВИЋ: Оно што је веома битно јесте да на просторима Косова постоје међународне снаге које ће сигурно спријечити да дође до ескалације сукоба, мотивисаног етничким или политичким тензијама. Питање је само да ли свим западним актерима то и одговара, јер је примјетан велики степен толеранције према оном што Аљбин Курти посљедњих месеци ради.

ГЛАС: Да ли Курти покушава изазвати реакцију српске стране и тако направити алиби за упад на сјевер Косова?

ДОБРОСАВЉЕВИЋ: Мислим да он управо то покушава. Жели испровоцирати једну исхитрену реакцију српске стране, да би имао изговор за интервенцију на северу Косова. Жели створити слику како је српски фактор и даље тобоже реметилачки. При томе се пласира и теза како су, ето, Срби продужена руска рука на просторима Балкана те уколико се жели спречити малигни утицај Кремља, морају се и Срби казнити.

Српске власти морају да буду изузетно мудре и да не наседају на разне Куртијеве провокације, већ да се само држе права и међународних споразума који су потписани. При томе треба и даље инсистирати на томе да се они спроведу у дело. Све ово некако подсјећа на оно што се дешава између Израелаца и Палестинаца, кипарских Грка и Турака. Ради се о сукобу који већ траје деценијама. Мислим да ће тако бити и са Косовом.

ГЛАС: У расцјепу између Куртијевих потеза и изјава међународне заједнице има ли рјешења за ову кризу?

ДОБРОСАВЉЕВИЋ: Међународна заједница, ту пре свега мислим на западне савезнике, годинама толерише провокације Приштине. И то више него што обично раде. Постоји неколико разлога зашто је то тако. Први и основни је што се западним савезницама не допада тај један неутрални статус Србије према оном што се дешава у Украјини. Није тајна да они ове просторе сматрају својом зоном интереса, коју желе превући на своју страну у овој новој блоковској подели света. У том смислу они на ставове Србије не гледају баш благонаклоно. Зато се и Куртијеви “несташлуци” толеришу од стране покровитеља њихове “независности”. Али то није решење, неопходна је пацификација овог питања те спровођење потписаног, што Приштина упорно опструише годинама, ту пре свега мислим на формирање Заједнице српских општина на КиМ.

ГЛАС: Какав је Ваш став о француско-њемачком приједлогу који је тренутно једини на столу те како гледате на покушаје прије свега Њемачке да се наметне као креатор политичких рјешења на Косову?

ДОБРОСАВЉЕВИЋ: Ради се у ствари о једној оживљеној политици с почетка деведесетих, која је учествовала у разбијању бивше нам државе. И у претходном периоду је било разних нон-пејпера, који су пуштани попут пробних балона. Тако гледам и на овај предлог Емануела Макрона и Олафа Шолца. Он пре свега служи да се две стране изјасне и одреде према њему, би било одређено које су то границе прихватљиве, које не те да се онда приступи његовој модификацији. Мислим да полазна тачка за било какав споразум треба да буде формирање Заједнице српских општина, што би српском народу на тим просторима обезбиједило каква-таква институционална и политичка права.

ГЛАС: Амбасадор Њемачке на Косову Јорн Роде рекао је да формирање Заједнице српских општина обавеза Косова и додао да она неће бити нова Република Српска. Како гледате на ову његову изјаву?

ДОБРОСАВЉЕВИЋ: Очигледно је да немачка спољна политика покушава на један агресивни начин решити питање Косова. Они су се разишли са наслеђем Ангеле Меркел. И ово се дешава у тренутку када се ова моћна европска држава налази на периферији међународних дешавања, што сада покушавају да компензују на југоистоку Европе. Једноставно они се не мире са слабљењем своје геополитичке позиције. Али у тој њиховој агенди нема превише простора за разумевања српских националних интереса.

ГЛАС: Роде заступа и став да Србима буде дата једна врста аутономије у неким сферама која не угрожава територијални интегритет или суверенитет Косова, као што су здравство и образовање, а као примјер је навео случај Данаца у Њемачкој. Може ли се то двоје уопште поредити?

ДОБРОСАВЉЕВИЋ: Па наравно да не може. Срби на просторима Косова живе вековима. То је неотуђиви део српске историје. Духовности. Зато би и немачка политика, па и она америчка, требало да покажу много више сензибилитета. Градња, ако не живота, онда бар суживота, није могућа уколико се удовољава интересима само једне стране. То није начин да се реше проблеми и крене напред. Мора се променити логика те увести као обавезно правило - сва права свима. Све остало води ка стварању нових подела и антагонизама па самим тим и до напетости које у неком тренутку могу ескалирати.

Отворени Балкан

ГЛАС: Да ли очекујете да током наредне године, поготово због ситуације у Украјини, западне земље наметну неко од рјешења за Косово?

ДОБРОСАВЉЕВИЋ: Верујем да ће бити понуђено неко решење које би требало да доведе до једне дугорочне пацификације Косова. Неће то бити трајно решење, али ће сигурно постојати одређене аналогије с рецимо ситуацијом у вези са рецимо Кипром, где и даље влада један статус кво. И за коначно решење Косова потребно је време. Не може преко ноћи. Изградња поверења је дуготрајан процес. У том процесу, неки је мој утисак, може много допринијети и “Отворени Балкан”, који минимизира све постојеће антагонизме и ставља акценат на бољи и безбрижнији живот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.