Владе Радуловић, војни аналитичар: Америка од Пољске прави лидера “нове Европе”

- Тада ће се и они “мали” определити и пратити те велике, јер неће имати избора. Али оно што је такође очигледно јесте да економија поново избија у први план. Глад за новим тржиштима и ресурсима могла би добрим делом одредити и како ће свет изгледати у будућности, те ко ће се на кога стратешки ослањати - каже интервјуу за “Глас Српске” Радуловић.

ГЛАС: Француски предсједник недавно је након посјете Пекингу истакао да је стратешка аутономија кључна како би се спријечило да европске државе постану амерички вазали, да ли је ово почетак европског отклона од америчке спољне политике?

РАДУЛОВИЋ: Мислим да се ту, пре свега, ради о популистичкој политици Макрона те да на његове изјаве никако не треба гледати као на званичан став ЕУ. Макрон је и у неком претходном периоду давао изјаве коју су биле дисонантне оним већинским европским. Говорио је о неопходности формирања “европске војске”, односно концепту “европске пушке, на европском рамену”. Својевремено је истицао и како је НАТО клинички мртав.

Мислим да на ове његове нове поруке треба гледати у светлу што бољег економског позиционирања Француске према Кини, јер ову земљу тресе велика криза. Не треба заборавити да је он током своје посете Кини са собом повео и једну моћну и многобројну делегацију који су чинили директори великих компанија. Том приликом су постигнути многи пословни аранжмани. Значи, не бих стављао знак неједнакости између оног што он прича или, рецимо, Виктор Орбан са званичном политиком ЕУ.   

ГЛАС: Како гледате на улогу Пољске у данашњим геополитичким играма, да ли Вашингтон од ње прави новог европског лидера, али и предводника неког новог мини-НАТО пакта, унутар овог војног савеза, који би чиниле и балтичке земље?

РАДУЛОВИЋ: Чини ми се да ће у времену које је пред нама Пољска постати предводник те, како је неки називају - “нове Европе”. Ова земља је изузетно напредовала у последњих 10-15 година. Отуд и идеја о “три мора”, да се Америка више стратешки помери према истоку. Када погледамо које би земље могле бити део тога, поред Пољске и балтичке земље, те Румунија и Бугарска, онда идеја те “нове Европе” изгледа доста реално.

Оно што је интересантно јесте да се ради о државама које су некада биле део Варшавског пакта. И то није случајно, ако знамо какав став оне имају према Русији. Видећемо да ли ће и БиХ, али и Србија постати део тих планова. Наравно, на све ово треба да придодамо и скандинавске земље. Да ли Америка од ових земаља планира направити неки нови мини-војни блок унутар НАТО савеза - то је тешко рећи, али је сигурно да ће Вашингтон све урадити да додатно војно ојача поменуте земље, што, уосталом, већ ради.

ГЛАС: Да ли постоји тајни план Украјине и Пољске да направе неку врсту конфедерације, те да ли у том свјетлу можемо гледати и на недавну изјаву украјинског предсједника да граница између ове двије државе у будућности неће постојати?

РАДУЛОВИЋ: Постоје неке ствари које иду у прилог томе, али ја лично нисам баш уверен у све то. Историја коју деле Пољска и Украјина и није баш лепа. Такође, нисам присталица ни оних размишљања да Пољска само чека тренутак да заузме део територије Украјине. Па, Варшава је та која Кијеву пружа највећу подршку, у сваком погледу.

ГЛАС: Да ли је у данашње вријеме могуће бити војно неутралан, те како гледате на неочекивани заокрет у спољној политици Молдавије? Предсједница Маја Санду истакла је да се већина грађана противи идеји напуштања неутралности и уласка у НАТО.

РАДУЛОВИЋ: То је интересантно питање. Код нас људи врло често мешају војну и политичку неутралност. Када је реч о војној, мислим да је то у данашње време готово немогућа мисија, поготово након напада Русије на Украјину. То, уосталом, можемо видети и на примеру Шведске и Финске. Колико ће остале земље, попут Молдавије коју сте поменули, успети у својим намерама, велико је питање. Не треба заборавити на Придњестровље и тај замрзнути конфликт који мучи тамошње власти у Кишињеву. Вероватно су проценили да би евентуални улазак у НАТО могао изазвати сличну ситуацију као са Украјином.

ГЛАС: Паралелно с овим, прави се и ново жариште на просторима Индо-Пацифика.

РАДУЛОВИЋ: То је тренутно најопаснија тачка. Сматрам да је рат у Украјини само увод у један много већи и опаснији сукоб на просторима Индо-Пацифика. Крајем марта на овим просторима су одржане велике војне вежбе дела европских земаља и Америке. Након тога је саопштено како су оне изведене у складу са стратегијама Европске уније и Вашингтона. Такође, не треба заборавити поменути да је пре тога одржана и једна заједничка војна вежба САД и Филипина, али и кинеске војске. Ако на све ово додамо формирање КВАД-а, савеза између Америке, Јапана, Аустралије и Индије, а онда и АУКУС-а, ког чине Велика Британија, Америка и Аустралија, онда можемо видети да се много тога кува доле. И није само у питању Тајван. Он је само изговор. Мислим да се прави један моћни војни блок који би се евентуално могао супротставити Кини. Наравно, ту је и Јужна Кореја. С друге стране, имамо Кину и Сјеверну Кореју и потенцијално Русију и Иран.    

Рат за ресурсе

ГЛАС: Колико улазак Финске у НАТО може имати везе и са неким будућим ратом који би се водио око природних ресурса на Арктику?

РАДУЛОВИЋ: Свакако да то може бити један од могућих мотива. На ово подручје су одавно око бациле Русија, Канада, Америка, скандинавске земље, па чак и Кина. И поред тога, нисам баш убеђен да би ово место могло бити неко ново жариште у блиској будућности. Мислим да улазак Финске у НАТО треба пре свега посматрати из угла стављања потпуне контроле над финским заливом од стране НАТО-а, што онда угрожава положај балтичке руске војне флоте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.