Владајућа коалиција у Бањалуци разговара о новом приједлогу за рјешење кризе: Забрана називања Српске геноцидном и на нивоу БиХ

Бивши високи представник Валентин Инцко је, пред одлазак са функције у јулу прошле године, наметнуо допуну Кривичног закона, којом је, између осталог, забрањено негирање геноцида, а за кршење одредаба предвиђена је затворска казна од шест мјесеци до пет година. Српска се успротивила тој одлуци, усвојила Закон о непримјењивању одлуке високог представника те допуну Кривичног законика Српске, гдје је први пут уведена кривична повреда угледа Републике и њених народа, односно затворске казне до три године за све оне који изложе порузи, презиру или грубом омаловажавању симболе РС, а од шест мјесеци до пет година за оне који Српску или њене народе означе геноцидним или агресорским.

Управо би, према наводима саговорника “Гласа Српске”, допуна Кривичног законика требало да послужи као основа коју су спремни да уобличе у званичан приједлог и упуте на усвајање у Парламент БиХ. Да се припремају одређени кораци у овом правцу, чиме би Српска показала добру вољу и спремност на дијалог и компромис у БиХ, потврђује за “Глас Српске” лидер Уједињене Српске и шеф Српског клуба у Парламенту БиХ Ненад Стевандић.

Подсјећајући на документ усвојен у Народној скупштини Републике Српске и став који прецизира да српски представници учествују на нивоу БиХ тамо гдје је то у интересу Републике, истакао је да се нада да ће сада Бошњацима бити понуђени неки модели, односно усвајање закона према којем се ниједан народ не може називати геноцидним, ни Срби, Хрвати, ни Бошњаци нити БиХ, ФБиХ, Република Српска па да се види да ли ће пристати на то.

- Треба да видимо колико је друга страна спремна да се дође до заједничког става, односно да се не смије злоупотребљавати геноцид, али и да је кажњиво вријеђање било којег народа, етничке групе, појединца у смислу да се назива геноцидним. Преговарамо у владајућој коалицији, а понудићемо и нашим колегама из опозиције, када дођемо до конкретног рјешења па да то урадимо заједно. Да буде заједнички приједлог српских посланика - рекао је Стевандић.

Сматра да ће се у односу према рјешењу показати ко је за шта.

- Пошто толико чезну за нашим присуством, омогућићемо им то па ћемо видјети да ли ћемо моћи имати заједничке, избалансиране ставове - рекао је Стевандић.

Он је претходно навео и да ако се усагласе власт и опозиција те ставе “Инцков закон” на потврђивање у Парламент БиХ да ће он “пасти”.

- И када падне, имаћете закон који је објављен у “Службеном гласнику”, а није изгласао Парламент БиХ па ћемо их натјерати на сарадњу. У сваком случају, постоји рјешење, ако хоћемо - закључио је Стевандић.

Предсједник ДНС-а и посланик у Представничком дому Парламента БиХ Ненад Нешић за “Глас” каже да се криза коју је изазвао Инцко једино може ријешити компромисом.

- Међутим, не постоје воља ни жеља на бошњачкој страни која себе сматра апсолутним побједником да поведе разговоре о “Инцковом закону”. Може се наћи рјешење које ће уважити жртве на све три стране, које неће никога вријеђати, а да закон важи за територију цијеле БиХ - рекао је Нешић, који сматра би допуне Кривичног закона Српске могле бити полазне основе.

Са шефом посланичког Клуба СДА у Парламенту БиХ Адилом Османовићем нисмо успјели да ступимо у контакт. Он је раније истицао, у разговорима о “Инцковом закону”, да прво тај закон треба усвојити у Парламенту, а онда да се приступи његовој измјени и допуни.

Мораторијум

Замјеник предсједавајућег Дома народа Парламента БиХ Никола Шпирић је рекао да су изјаве из политичког Сарајева да унутрашње проблеме треба рјешавати у домаћим институцијама добра прилика да се у БиХ вратимо нормализацији стања.

- Довољно је да се стави мораторијум на такозвани Инцков закон, који није плод ни унутрашњег договора ни институционалног рада на нивоу БиХ. Ако ћемо се држати Устава, закона и коректних односа, онда су проблеми ријешени - у институцијама БиХ ми ћемо доносити одлуке и законе, а не странци -  изјавио је Шпирић за Срну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.