Вјештак: Заробљени Срби недозвољено ангажовани на првој линији

Вишћа је рекао да лица која се током рата налазе у притвору или изолацији могу бити ангажована на радовима, али не ако им се живот доводи у опасност.

Он је навео да је командант батаљона, којем је одобрено да ангажује та лица одговоран за њихову безбједност.

Вишћа је на основу документације закључио да је углавном тражен ангажман за уређење предњих линија, преноси "Бирн".

"Чак се каже да је толико опасно да су имали губитака у својим редовима па траже лица из изолације", рекао је Вишћа.

Он је навео да су захтјеви упућивани команди 106. бригаде ХВО-а, јер су објекти у којима су били заробљеници, били у њиховој зони и да је команда бригаде могла да одбије такве захтјеве.

Вишћи је предочен захтјев 104. бригаде ХВО-а из Шамца из октобра 1992. године, у којем се тражи да ангажована лица остану још два дана на радовима.

Како је наведено, документ је за команданта потписао Марко Блажановић.

Вјештак је рекао да обављање радова није у складу са међународним хуманитарним правом уколико се обавља на првој линији.

Њему је предочен и документ из децембра 1992. којег је такође потписао Блажановић у својству начелника обавјештајне службе, а у којем се извјештава о седам рањених и три погинула заробљеника током обављања радова.

У документу од 26. октобра, којег је потписао тадашњи командант 106. бригаде, оптужени Иво Оршолић, наређује кориштење свог расположивог становништва из изолације на утврђивању линија.

Тужилац Тужилаштва БиХ Миланко Кајганић предочио му је наредбу Оршолића од сљедећег дана, у којој тражи да се сво људство из изолације одмах осигура за рад.

За злочине у Орашју 1992. и 1993. године оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Изношење налаза биће настављено 20. јула.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.