Вишковић: Приче о презадужености су оркестриране лажи

Вишковић је појаснио да укупни дуг на дан 31. јули износи 39,5 одсто бруто домаћег призвода, а горња граница је 60 одсто БДП, док јавни дуг износи 33,2 одсто БДП, а горња граница, како је рекао, је 55 одсто, а у прошлој години БДП је износио 14,5 милијарди КМ.

-Стално нас оптужују да смо задужили и унучиће, што није тачно. Гдје је овдје презадуженост? Ово је најмањи степен задужености откад постоји Република Српска. Не могу трошити вријеме да разним "аналитичарима" објашњавам сваки дан да то што они говоре није тачно - рекао је Вишковић за "Еуроблиц".

Предсједник Владе Српске је рекао да су протести право синдиката, а да му разлози који се наводе за најављене протесте нису до краја јасни, јер је споразум који је закључен 1. јуна прошле године између Владе Српске и пет гранских синдиката до краја испоштован.

Вишковић је подсјетио да тај споразум има укупно осам тачака, док је оно што дефинише повећање плата обухваћено са прве три, које су у потпуности реализоване.

-У тачки један је речено да „стране поздрављају повећање плата у износу од 10 одсто које је било у мају 2022. године“. У другој тачки је речено да су „уговорне стране сагласне да се запосленим у јавном сектору Српске, којима је плата утврђена законима о платама, повећа за 100 КМ, почев од августа 2022. године“. То је и урађено - навео је Вишковић.

Он је указао да тачка три овог споразума каже да "запослени који имају најнижи коефицијент за обрачун плате из закона о платама, а којима је нето плата испод просјечне нето плате запослених у Српској исплаћеној у 2022. години, од почетка 2023. године добиће повећање за пет одсто".

-И то је урађено - додао је Вишковић.

Он је навео да је у тачки четири, због које сада синдикати најављују протесте, речено је да ће Влада Српске "у другом кварталу 2023. године извршити анализу буџета, анализу плата запослених у јавном сектору и анализу раста цијена, и у складу са резултатима те анализе, у договору са синдикатима, извршити усклађивање раста плата запослених у јавном сектору са растом прихода у буџету, растом инфлације и растом цијена".

Предсједник Владе Републике Српске је истакао да је урађен извјештај радне групе, који је потписало 15 особа, а у којем се констатује да су тачке један, два и три споразума реализоване у цјелости.

Вишковић је рекао да чланови радне групе из кабинета Владе, Министарства финансија и чланови Радне групе који долазе из ресорних министарстава потписника споразума (МУП, локална управа, образовања) након презентоване анализе буџета, односно анализа прихода и финансирања, констатују да показатељи упућују да у овом тренутку не постоје услови за повећање плата запослених у јавном сектору.

Према његовим ријечима, чланови радне групе констатују и да у овом тренутку није потребно ни радити анализу раста плата запослених у јавном сектору и анализу раста цијена, на основу којих би предложили колико би требало бити повећање плата.

-Стога предлажу да се радна група састане поново у четвртом кварталу 2023. године, када будемо имали пуно јаснију слику у вези са остварења буџетем за прва три квартала 2023. године - поручио је Вишковић.

Он је нагласио да је споразум испоштован, а "то што је неко мислио да има услова за повећање плата - нешто је друго", као и да разумије све захтјеве, али реалне могућности не могу да их прате.

Говорећи о борачком додатку, Вишковић је истакао да се у септембру предају захтјеви, а исплата ће ићи за октобар, новембар и децембар за све борце без обзира на године старости и материјални статус.

Навео је да је договорено са Борачком организацијом Српске да ће се до краја године за сваки мјесец учешћа у рату исплаћивати 2,20 КМ.

- Морам одмах да кажем да ће бити један број бораца који имају мјесец, два или три учешћа у рату, а то су борци 7. категорије. Они ће добијати три КМ, шест КМ или девет КМ. Дакле, онај ко је имао 50 мјесеци учешћа у рату добиће 150 КМ, а онај ко је имао три мјесеца добиће девет КМ, без обзира какав је њихов материјални статус - појаснио је Вишковић.

Вишковић је рекао да је од људи из Борачке организације тражио да се уведе цензус, јер и Србија то има, а и ФБиХ, али није наишао на разумијевање.

-Моја је жеља била да тај цензус буде просјечна плата у Српској, дакле негдје 1.200 или 1.300 КМ. Желио сам да они који имају плате веће од тог износа не примају тај мјесечни борачки додатак и да у том случају ови који су испод тог цензуса приме пуно више средстава - рекао је Вишковић.

Сматра да би то била коректнија расподјела, али да није наишао на разумијевање.

Вишковић је рекао да већина банака жели да сарађује са Српском и њеним институцијама, што у разговору и признају.

-Међутим, често добију сигнале да то не раде. Дакле, опет се враћамо на причу да неко жели економски и финансијски да сломи Српску - закључио је Вишковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.