Вишковић: Повећањем примања сачувана куповна моћ грађана
БАЊАЛУКА - Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да се повећањем примања, које прелази 20 одсто, водило рачуна о томе да се сачува куповна моћ грађана Српске и нагласио да међу приоритетима у наредном периоду треба да буде што више инвестиција и радних мјеста, као и демографска обнова.
Вишковић је навео да је за новембар просјечна исплаћена плата у Српској 1.211 КМ и да је неупоредиво већа него у другом ентитету, те чак већа од оне у сусједним земљама региона.
"Ово се мора уважити, као и чињеница да имамо више од 290.000 запослених у Српској, а да смо прошли и корону, и сукобе, и енергетске кризе и да нисмо имали пад, него раст, као и да имамо покривеност увоза извозом", рекао је Вишковић вечерас.
Он је подсјетио да је прије неколико мјесеци са репрезентативним синдикатима потписана мјера о повећању плата, те да је било линеарно повећање, 100 КМ од августовске плате, док ће 1. јануара 2023. године плата порасти за пет одсто за буџетске кориснике који имају примања мања испод просјечне плате у Српској која је тренутно 1.200 КМ.
Вишковић је нагласио да је за ова повећања из буџета за идућу годину намијењено 17 милиона КМ и напоменуо да се са кризом не може на исти начин носити неко ко има плату пар хиљада КМ и неко ко има 650 КМ.
"Акценат смо ставили на плате које су испод просјека и желимо њих да стимулишемо", поручио је Вишковић и додао да је циљ да се колико год је могуће анулира утицај инфлације на кућне буџете.
Он је указао да у протеклих 10 година није била забиљежена оволика стопа инфлације, те да раст примања грађанима иде упоредо са повећањем инфлације.
Вишковић сматра да свако ко се домаћински понаша мора знати да терет кризе не могу сви подједнако да носе, због чега што прије треба израдити социјалну карту у Српској, до половине идуће године.
"Не можете направити социјално праведно друштво без социјалне карте. Ми морамо знати у свакој локалној заједници крвну слику грађана, да тачно знамо коме је помоћ институција пријеко потребна", рекао је Вишковић и додао да се тренутно зна 85 одсто таквих људи у свим општинама у Српској.
Он је нагласио да све помоћи морају бити транспарентне, јавне и видљиве, те
да свако ко ради одговоран посао у министарству, Влади, локалној заједници или агенцији које се баве пружањем помоћи може једним кликом на рачунару да има увид у евиденцију тих људи од Требиња до Новог Града.
"У сваком моменту морамо знати коме је неопходна наша помоћ, а то смо и радили у протеклом периоду", истакао је Вишковић и напоменуо да је Влада сервис грађана Републике Српске и свака власт - од локалне, општинске, ентитетске и државне не смије бити отуђени центар моћи.
Премијер Српске је нагласио да је остварено свих шест циљева из експозеа мандатара из децембра 2018. године, подсјетивши да је тада рекао да су то повећање бруто домаћег производа, смањење незапослености, повећање плата и пензија, социјалних давања, повећање прихода и раст инвестиција.
"Сада је јасно да смо остварили свих тих шест циљева - повећали смо бруто домаћи производ, повећали плате и пензије, социјална давања, повећали приходе и инвестиције. Наше су инвестиције уговорене у фази реализације и још се воде преговори о новим. То треба да буде одредница у наредном периоду - што више инвестиција и радних мјеста", навео је Вишковић.
Он је истакао да инвестиције у Републици Српској прелазе четири милијарде КМ и да никада нису биле на том нивоу.
Вишковић је рекао да је шест кључних циљева задржано и за будуће вријеме уз два нова која се односе на социјално праведније друштво и демографску обнову Републике Српске.
Он је нагласио да Влада ни до сада није сједила скрштених руку, те да се мора покренути озбиљнија кампања за демографска питања у Српској, али и у БиХ и региону.
Када је ријеч о буџету Српске, Вишковић је навео да је степен задужености тренутно по јавном дугу 36,4 одсто, а укупно 43 одсто, док је граница прописана међународним стандардима 55 одсто јавни и 60 одсто укупни.
Он је напоменуо да су ови проценти далеко већи у региону и свијету, чак 70, 80, 90, 120 и 200 одсто.
Говорећи о ануитетима од ранијих кредита који се морају вратити, Вишковић је навео да је за наредну годину предвиђено милијарду и стотину милиона КМ отплате кредита и да су то обавезе које је Српска наслиједила из периода бивше Југославије и БиХ.
Он је истакао да су то међународне обавезе које се морају сервисирати, као и да за сва задужења долазе ануитети сходно томе да ли је неко задужење било на десет, 20 или 30 година, оно једног дана долази на наплату.
"У 2022. години имали смо негдје око 750 милиона отплате свих тих обавеза које има Република Српска по било ком основу, а кредитно смо се задужили испод 500 милиона, што значи да смо буквално негдје око 300 милиона више отплатили него што смо правили новог задужења", навео је Вишковић.
Вишковић је рекао да то значи да је било реалних прихода, упркос повећањима, тако да су обавезе редовно сервисиране уз једнократне помоћи за које је у овој години издвојено 130 милиона КМ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
