Виси двотрећинска подршка вету Милорада Додика, долазак Фичена зависи од опозиције

Одлука о давању агремана њемачком амбасадору Њемачке у БиХ усвојена је 2. септембра без консензуса, гласовима два члана, у Предсједништву БиХ, а Додик је тада оцијенио да је веома штетна по виталне интересе Српске те је уложио вето на исту. Да би одлука о покретању виталног интереса добила подршку и тако постала обавезујућа и за Предсједништво БиХ, потребно је да за њу гласа 56 од 83 посланика у републичком парламенту, односно за то су потребни и гласови народних трибуна из опозиционих клупа.

Међутим, рачуница и незваничне информације из парламентарних редова говоре да неће бити потребне већине.

И док из СНСД-а, чији је Додик предсједник, али и осталих странака које су у коалицији на републичком нивоу, истичу да је повучен прави потез, у опозицији то не виде тако. Из ПДП-а и СДС-а су одмах поручили да су против одржавања сједнице те да су њемачки пројекти заустављени због СНСД-а. ДНС је став требало да заузме касно вечерас, док су из СПС-а поручили да ће све јавно да кажу сутра.

- Став ћемо заузети пред сједницу - казао је први човјек СПС-а у НСРС Максим Скоко.

Из Социјалистичке партије, с друге стране, подсјећају да су уз коалиционе партнере те да ће тако бити и овај пут.

- Прије сједнице имаћемо састанак клуба, али и овај пут ћемо подржати вето српског члана Предсједништва јер је у функцији одбране Српске и свих надлежности. Мијешање једне земље, ма колико била моћна, у унутрашње ствари друге, је недопустиво. Гласање и однос према овоме ће показати ко је какав и за шта - рекао је за “Глас” шеф Клуба СП-а Далибор Стевић.   

Додик је, у образложењу одлуке о покретању вета, навео да је Њемачка једна од потписница Дејтона и да је то обавезује на досљедну примјену слова тог документа као и поштивање Устава БиХ који проистиче из њега.

Његов став је да је спољна политика Њемачке, нарочито од 2021, упадљиво усмјерена на антиуставно дјеловање те да у амбијенту какав влада у БиХ, такав приступ може само произвести додатне проблеме, а никада и никако понудити рјешење.

Уз то, инсистирање на нелегалном именовању Кристијана Шмита, који није прошао прописану процедуру у Савјету безбједности УН-а за преузимање дужности високог представника у БиХ, јесте доказ, наводи, дискриминаторног политичког приступа и мијешања актуелне политичке гарнитуре Њемачке у ионако сложена унутрашња питања у БиХ.

- Контроверзна резолуција Бундестага за коју се највише залагао и лобирао посланик Адис Ахметовић, који у Бундестагу заступа и подржава агенду СДА, продубила је јаз и оголила отворено фаворизовање страна, односно једног од конститутивних народа у БиХ на штету друга два, што је изузетно опасно - навео је уз подсјећање да резолуција чак предвиђа и промјену уређења у БиХ, заговарајући укидање ентитета.

Пракса

Посебне сједнице су, на својеврстан начин, обиљежиле још актуелни сазив републичког парламента. Додик је често стављао вето на одлуке са којима у Предсједништву није био сагласан са остала два члана, а НСРС их је махом и потврђивала. Ипак, и раније је било одлука које нису добиле двотрећинску већину као, на примјер, одлука о одобравању закључивања Меморандума о разумијевању између Централне изборне комисије БиХ и ОЕБС-а и одлука која се односила на трговински споразум са Великом Британијом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.